Eseji

Votson ju je opisivao kao „nesposobnu da predstavi rezultate svog rada“. Da li su zato i zaboravljene njene zasluge za otkriće DNK zavojnice?

Koliko slobode danas ima na internetu? Šta je otvorenost znanja i kakve će posledice imati jedno nesrećno samoubistvo u Bostonu?

Ljudi nisu savršeni, ali oni mogu stvari poboljšati promovišući ključne humanističke vrednosti

Sledeći u seriji Naučnih ratova vodi nas daleko u prošlost, u doba kada su dinosaurusi hodali Zemljom

Ili: šta sa naučnim dokoličarima (drgui deo)

Da li Zemlji preti nestanak?

Ili: šta sa naučnim dokoličarima (prvi deo)

U drugoj u seriji priča o velikim rivalstvima u nauci, predstavljamo istorijski sukob između Nikole Tesle i Tomasa Edisona, koji je ostao zabeležen kao čuveni „Rat struja“

 Kako je Ričard Bakminster Fuler sebe nazvao zamorčetom B? Zašto bez toga ne možemo dalje? I zašto nam treba više nauke za menadžere?

U prvoj u seriji priča o velikim rivalima u nauci predstavljamo epski sukob dva diva 17. veka, čija je kolosalnost uma trajno izmenila tok nauke

Šta raditi sa zilijardama bajtova astronomskih podataka? Gde ih smestiti i kako ih najlakše preneti?

I majmun, lupajući po tastaturi, pre ili kasnije bi otkucao Hamleta, kaže popularna matematička teorema Emila Borela iz 1913. godine

Elementarijum donosi odlomak iz kultne drame “RUR” Karela Čapeka u kojoj se prvi put pominje reč robot.

Letelice koje polaze na put ka mračnoj spoljašnjosti Sunčevog sistema ne mogu da računaju na dovoljno svetlosti da bi njihovi solarni paneli proizvodili struju neophodnu za rad

Šta se dešava kada se – iz ko zna kakvih razloga – po svaku cenu mora doći do naučnih rezultata?

Povodom smrti čoveka koji je prvi zakoračio na Mesec, Nila Armstronga (1930–2012), podsećamo kako je tekla najuzbudljivija svemirska avantura

Do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na desetine hiljada meteorita. S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje

Robotizovana sonda Kjuriositi će u naredne dve godine istraživati površinu Crvene planete u potrazi za najvažnijim odgovorom koji ova planeta krije – ima li života na njoj?

Da li nam zaista preti opasnost?

Tokom puta od 76 godina, Halejeva kometa stiže sasvim do periferije Sunčevog sistema, da bi se potom vratila sve do Zemljinog komšiluka