Elementarijum donosi odlomak iz kultne drame “RUR” Karela Čapeka u kojoj se prvi put pominje reč robot.
Karel Čapek
R.U.R.
(odlomak)
BASMAN: Hej, što se događa?
DOMIN: Uđite, Basmane. Ovo je Basman, gospođice Glori. Gospođica je kći predsednika Glorija.
BASMAN: Bogamu, to je izvrsno! Smemo li novinama da pošaljemo telegram o vašem dolasku, gospođice Glori?
HELENA: Ne, nemojte, molim vas.
DOMIN: Izvolite, sedite, gospođice Glory.
BASMAN: Dopustite mi… (Privlači stolice.)
DR GAL: Izvolite…
FABRI: Oprostite…
ALKVIST: Kako ste putovali?
DR GAL: Hoćete li dugo ostati?
FABRI: Šta mislite o fabrici, gospođice Glori?
HALEMAJER: Jeste li doputovali „Amelijom“?
DOMIN: Umirite se i dopustite gospođici Glori da dođe do reči.
HELENA (DOMINU): Šta bi trebalo da im kažem?
DOMIN: Šta god vam se sviđa.
HELENA: Mogu li… Smem li da govorim sasvim otvoreno?
DOMIN: Pa, naravno.
HELENA (kolebajući se, a zatim s očajničkom odlučnošću): Recite mi, ne smeta li vam način na koji postupaju s vama.
FABRI: Ko, ako smem da pitam?
HELENA: Pa, svi.
ALKVIST: Postupaju?
DR GAL: Zašto mislite…?
HELENA: Ne čini li vam se da biste mogli bolje da živite?
DR GAL: Pa, pitanje je na šta mislite, gospođice Glori.
HELENA: Hoću da kažem, sve je ovo zaista užasno. Strašno. (Ustaje.) Cela Evropa priča o tome kako s vama postupaju. Zato sam i došla da se sama u to uverim i hiljadu puta je gore od onoga što sam zamišljala. Kako to podnosite?
ALKVIST: Šta podnosimo?
HELENA: Zaboga, pa vi ste živa stvorenja, poput nas, poput cele Evrope, poput celog sveta. Sramota je što morate ovako da živite.
BASMAN: Za boga miloga, gospođice Glory!
FABRI: Pa, nije mnogo pogrešila. Zaista živimo poput Indijanaca.
HELENA: Gore od Indijanaca. Smem li vas… oh… Smem li vas zvati braćom?
BASMAN: Zašto da ne?!
HELENA: Braćo, nisam došla kao predsednikova kći. Došla sam u ime Lige za humanost. Braćo, Liga za humanost već ima više od dvesta hiljada članova. Dvesta hiljada ljudi na vašoj je strani i nude vam svoju pomoć.
BASMAN: Dvesta hiljada ljudi! To je lepa gomilica. Nije loše.
FABRI: Kažem ti, stara dobra Evropa je najbolja. Kao što vidiš, nisu nas zaboravili. Nude nam pomoć.
DR GAL: Kakvu pomoć? Možda pozorište?
HALEMAJER: Ili orkestar?
HELENA: Više od toga.
ALKVIST: Ali, vi ste sami.
HELENA: Ah, ja nisam važna. Ostaću koliko bude potrebno.
BASMAN: Odlično, bogamu.
ALKVIST: Domine, pobrinuću se da prirede najbolju sobu za gospođicu Glori.
DOMIN: Samo čas. Čini mi se da gospođica Glori misli da razgovara s Robotima.
HELENA: Pa, naravno.
DOMIN: Žao mi je, ova gospoda su ljudska bića poput nas.
HELENA: Vi niste Roboti?
BASMAN: Nismo Roboti.
HALEMAJER: Roboti? Koješta!
DR GAL: Ne, hvala.
FABRI: Časti mi, gospođice Glori, mi nismo Roboti.
HELENA (DOMINU): Zašto ste mi onda rekli da su svi vaši službenici Roboti?
DOMIN: Službenici jesu, ali ne i rukovodioci. Gospođice Glori, dopustite mi da ih predstavim: gospodin Fabri je tehnički direktor R.U.R.-a, doktor Gal je šef Fiziološkog i eksperimentalnog odeljenja, doktor Halemajer je upravnik Zavoda za psihološku obuku Robota, Konzul Basman je komercijalni direktor, a Alkvist je direktor Odeljenja za izgradnju R.U.R.-a.
ALKVIST: Ukratko, građevinar.
HELENA: Oprostite mi, gospodo, na… na… Jesam li učinila nešto nedopustivo?
ALKVIST: Nipošto, gospođice Glori. Izvolite, sedite.
HELENA: Baš sam glupača. Vratite me prvim brodom.
DR GAL: Ni za šta na svetu, gospođice Glori. Zašto bismo vas vraćali?
HELENA: Zato što znate da sam došla da uznemiravam vaše Robote.
DOMIN: Draga gospođice Glori, već nas je dosad posetilo gotovo stotinu spasilaca i proroka. Naviru sa svakim brodom. Misionari, anarhisti, Armija spasa, ima ih svih vrsta. Ko bi rekao da na svetu ima toliko crkava i idiota!
HELENA: I puštate ih da se obraćaju Robotima?
DOMIN: Dosad smo ih sve puštali. Zašto ne bismo? Roboti se svega sećaju, ali to je sve. Čak se i ne smeju onome što im pričaju. Zaista, sve je to neverovatno. Ako želite, gospođice Glori, mogu da vas odvedem u skladište Robota. Kapacitet mu je oko trista hiljada.
BASMAN: Trista četrdeset sedam hiljada.
DOMIN: Izvrsno! I možete im reći šta god želite. Možemo im čitati Bibliju, recitovati tablicu množenja, šta god hoćete. Možete im čak i propovedati o ljudskim pravima.
HELENA: Ah, kad bi im se samo pružilo malo ljubavi, mislim da…
FABRI: Nemoguće, gospođice Glori. Da samo znate kako je teško osećati nekakvu simpatiju prema Robotima!
HELENA: Zašto ih onda izrađujete?
BASMAN: Ha, ha, ha, ta vam je dobra! Zašto izrađujemo Robote?!
FABRI: Zbog rada, gospođice Glori. Jedan Robot može da zameni dva i po radnika. Čovek je vrlo nesavršena mašina, draga moja. Zato ga je pre ili kasnije trebalo eliminisati.
BASMAN: Preskup je.
FABRI: Nije delotvoran. Više ne može udovoljiti potrebama savremene tehnike. Priroda ne može držati korak s razvojem savremene proizvodnje. Na primer: s tehničkog stanovišta, celo detinjstvo je sušta besmislica. Mnogo izgubljenog vremena. Pa…
HELENA: Oh, ne, ne!
FABRI: Oprostite. Nego, možete li mi reći koji je stvarni cilj vaše lige, Lige za humanost?
HELENA: Njena je stvarna svrha… zaštita Robota… i osiguranje doličnog postupanja s njima.
FABRI: Moram priznati da cilj nije nimalo loš. S mašinom treba dobro postupati. Slažem se, tako mi svega. Ne volim oštećene artikle. Molim vas, gospođice Glori, primite nas sve ili kao vanredne, ili kao redovne ili kao osnivačke članove u vašu ligu.
HELENA: Ne, niste me razumeli. Mi bismo zapravo hteli… da oslobodimo Robote.
HALEMAJER: I, kako to nameravate da postignete?
HELENA: S njima treba… postupati kao s ljudskim bićima.
HALEMAJER: A-ha! Pretpostavljam da bi trebalo da dobiju pravo glasa, je li tako? Da piju pivo. Da nam naređuju.
HELENA: Zašto ne bi smeli da piju pivo?
HALEMAJER: Možda bi trebalo da dobijaju i platu?
HELENA: Naravno.
HALEMAJER: Ma nemojte! A šta bi, moliću lepo, trebalo da rade s tom platom?
HELENA: Kupovali bi… Ono što im je potrebno… što ih veseli.
HALEMAJER: To bi bilo vrlo lepo, gospođice Glori, samo što Robote ništa ne veseli. Zaboga, šta bi kupovali? Možete im davati ananas, slamu, što god hoćete. Njima je svejedno, jer nemaju nikakav apetit. Njih ništa ne zanima, gospođice Glori. Štaviše, bogamu, niko nikada nije video Robota da se smeje.
HELENA: Zašto… Zašto se ne pobrinete da budu srećniji?
HALLMEIER: To nije moguće, gospođice Glori. Oni su samo radnici.
HELENA: Da, ali su inteligentni.
HALEMAJER: I to đavolski inteligentni. I to je sve. Oni nemaju svoje volje. Ni strasti. Ni duše.
HELENA: Ni ljubavi?
HALEMAJER: Ljubavi? Ne bih rekao. Roboti ne vole. Ne vole ni sebe.
HELENA: Ni prkosa?
HALEMAJER: Prkosa? Ne znam. Vrlo retko, s vremena na vreme…
HELENA: I? Šta se tada događa?
HALEMAJER: Ništa posebno. Ponekad kao da pomahnitaju. Kao da ih spopadne padavica, znate. Mi to nazivamo robotski grč. Odjednom spuštaju šta god drže, zastanu, škrguću zubima… A tada moraju u drobilicu. Očito se nešto pokvari u mehanizmu.
DOMIN: Fabrička greška koju valja odstraniti.
HELENA: Ne, ne, to je duša.
FABRI: Mislite li da se duša isprva prepoznaje po škrgutanju zuba?
HELENA: Možda je to znak pobune. Možda znak unutrašnje borbe. Ah, kad biste im mogli usaditi dušu!
(…)
Čapekov “R.U.R.” u izdanju CPN
Pojam robot se prvi put javio u drami češkog pisca Karela Čapeka “R.U.R.” koja je prvi puta objavljena 1920. godine.
Čapekova drama je stekla svetsku popularnost, a Rosumovi univerzalni roboti, od čega je potekla skraćenica RUR, su prevedeni na 30 svetskih jezika i igrani u brojnim pozorištima, pa prikazivani i na filnu.
Povodom Dana Budućnosti, Centar za promociju nauke objavio je ovo Čapekovo delo, što predstavlja njeno prvi samostalno izdanje u Srbiji.
Istražite više o ovom izdanju.