Научна конференциjа „Сто година социологиjе у Србиjи“ окупила jе преко 50 стручњака из целе земље, коjи су на дводневном скупу на Авали дискутовали о доприносима и даљем развоjу ове науке
Текст: Т. Ковач
На научном скупу „Сто година социологиjе у Србиjи“, одржаном 1. и 2. септембра 2012, представљен jе и анализиран пут коjи jе током jедног века социологиjа прешла у Србиjи. Као повод за одржавање конференциjе узет jе први текст обjављен у рубрици „Социологиjа“ Летописа Матице српске, бр. 5 за 1912, коjи jе написао Мирко М. Косић, иначе аутор првог модерног уџбеника социологиjе. Конференциjу су организовали Српско социолошко друштво (ССД) у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, под покровитељством Министарства просвете и науке.
„Конференциjа треба да резимира развоjни пут социологиjе у Србиjи, да покаже резултате, да говори о неким важним личностима и њиховим делима, о институциjама у коjма се социологиjа развиjала и да укаже на неке истраживачке проблеме, а све у циљу да се jавности представи социологиjа као професиjа и да се изврши извесна популаризациjа социологиjе као професиjе“, рекао jе на скупу Слободан Антонић, председник Српског социолошког друштва.
Учесници су за ову прилику припремили реферате коjи обухватаjу широк спектар тема, од историографских радова коjи се баве развоjем социологиjе у Србиjи, затим, социологиjом у делима познатих научника, међу коjима се истичу Валтазар Богишић, Михаилo Аврамовић, Jован Цвиjић, Слободан Jовановић, Радомир Лукић и др. Теме радова су везане и за успостављање социологиjе као средњошколског предмета у Србиjи, баве се њеним инситутуционалним развоjем на Универзитетима, као и препрекама и могућим правцима развоjа социологиjе у Србиjи итд.
Иначе, социологиjа се као наука у Србиjи jавља са почецима грађанског друштва и у окриљу његових културних установа, међу коjима jе наjважниjи био Универзитет. Прво институционално упориште социологиjе jе био Правни факултет у Београду, на коjем од 1935. постоjи Катедра за социологиjу. Много касниjе катедре за социологиjу се утемељуjу на Филозофским факултетима у Београду, Новом Саду и Нишу.
О значаjу социологиjе у савременом друштву, Антонић додаjе: „Социологиjа jе jедна дубинска наука коjа посматра саму структуру, основу друштва, али са друге стране она покушава да прати наjважниjе трендове и да анализира наjважниjе проблеме свакога друштва. Она поставља, на неки начин, диjагнозу и чак, поjедини социолози настоjе да поставе нешто што jе норма када jе у питању здраво друштво. Дакле, социологиjа говори о патолошким поjавама у друштву и о томе како би друштво заправо у нормативном смислу требало да изгледа. Она ниjе, као политичка наука или историjа, на пример, у вези са личностима, она jе више у вези са групама, покретима, друштвеним структурама.“
Резултати конференциjе и стручни радови ускоро ће бити обjављени у двотомноj публикациjи ССД-а и представљаће кључну грађу за истраживање историjе социологиjе у Србиjи.
Српско социолошко друштво основано jе 1954. године у Београду. Jедан од главних инициjатора да се у Србиjи оснуjе социолошко друштво и први председник био jе Радомир Лукић, коjи jе после Другог светског рата предавао социологиjу као наставни предмет на Правном факултету у Београду, уводећи jе тако први пут у редовну академску наставу у социjалистичкоj Jугославиjи. Српско социолошко друштво обjављуjе часопис „Социолошки преглед“, иначе наjстариjи социолошки часопис у Србиjи, и спроводи броjне активности међу којима се истичу, такмичење ученика средњих школа из области социологиjе, коjе jе ове године одржано на републичком нивоу, затим сериjа предавања на Коларчевом универзитету, коjа ће бити организована поводом jедног века социологиjе у Србиjи и др. Истражите више на: www.ssd.org.rs
Погледајте видео Највећи скуп социолога .