Зашто туберкулоза, најстарија и наjмасовниjа болест људске цивилизациjе, jош ниjе искорењена?
Пише: Марија Видић
Туберкулоза се, претпоставља се, појавила када и Homo sapiens sapiens, пре око 40.000 година, када jе оваj наш предак кренуо из Африке да осваjа свет. Међутим, наjстариjа доказана инфекциjа човека туберкулозом датира од пре око 9000 година – пронађена jе софистицираним испитивањима остатака неолитског човека из источног Медитерана, не тако давно, 2008. године.
Трагови туберкулозе пронађени су и код египатских мумиjа, а неки научници сматраjу да jе ово најстариjа болест за коjу човек зна.
Туберкулоза, Mycobacterium tuberculosis, сасвим супротно од раниjих веровања, ниjе стигла до човека преко животиња. Трагови Mycobacterium bovis, коjи jе карактеристичан за стоку, датираjу од пре око 6000 година, отприлике у време кад jе човек почео да узгаjа ове животиње. Међутим, иако од неких облика туберкулозе оболеваjу и птице, глодари и гмизавци, Mycobacterium tuberculosis код њих се ретко проналази, па се сматра да животиње не могу пренети човеку ову инфекциjу.
Туберкулоза jе од давнина била добро позната човеку, мада не и довољно истражена. У jедноj од наjстариjих медицинских књига, познатоj египатскоj студиjи Еберс папирус, коjа датира из 1550. године п.н.е., препоручуjе се да се болест коjа изjеда плућа хируршки лечи уклањањем цисти и третирањем смесом у коjоj jе мешавина разних плодова воћа, семења, делова биљке акациjе, соли, меда, крви животиња и инсеката… У Старом завету се помиње болест коjа изjеда Jевреjе коjи скрену са божjег пута, а истраживачи сматраjу да се мисли баш на туберкулозу.
Болест вампира
Хипократ (460–370 п.н.е.), отац западне медицине, тврдио jе да jе ова болест, коjу су у Староj Грчкоj називали phthisis, наjчешћи узрок смрти човека његовог доба. Хипократ jе закључио да туберкулоза углавном напада особе старости између 18 и 35 година и готово jе увек смртоносна. Знало се да изазива некакве чиреве у плућима и грлу, да се од ње кашље и да jе прати повишена температура, а да болест врло брзо изjеда тело.
Међутим, стари Грци нису разумели природу ове болести – Хипократ jе учио лекаре да не посећуjу оболеле jер jе исход познат, па jе боље да лекари чуваjу своjу репутациjу. Док су неки мислиоци попут Аристотела тврдили да jе туберкулоза заразна, други су сматрали да jе наследна.
Средњи век ниjе донео никаква нова сазнања: туберкулоза jе чак понегде сматрана болешћу вампира, а у неким земљама, посебно у Енглеској и Француској, лечена је „краљевским додиром“, коjи jе имао магиjску моћ. Француски краљ Хенри IV jе jедном недељно додиривао болесне, а Луj XIV jош чешће. Слично се радило и у Енглескоj, али додири нису заиста лечили, како су тврдили дворски лекари, па се трагало и за другим начинима исцељења.
Бела куга
Током две стотине година, почев од 17. века, по Европи и Америци jе косила велика бела куга. Од ње ниjе било спаса – ко се разболео, умро jе. Захватала jе чешће сиромашне области где jе хигиjена била на нижем нивоу, а насељеност гушћа. Знање о туберкулози ниjе било много веће него вековима раниjе, осим што jе постало jасно да jе болест заразна – све више лекара прихватало jе да jе тешко оболети од туберкулозе без претходног додиривања заражене особе. Претпостављало се да невидљиви вирус може да опстане чак и годинама на одећи и у организму, а лекари су почели да увиђаjу и да постоjи некакав период инкубациjе пре него што се сиптоми болести испоље.
Студиjа Вилиjама Вулкомба из 1808. сугерисала jе да jе од 1571 смртног случаjа у енглеском граду Бристолу, између 1790. и 1796. године, чак 683 узроковано туберкулозом. У Лондону jе краjем 18. века скоро свака четврта особа умрла од ове болести. Рене Лаенек, француски лекар и изумитељ стетоскопа, коjи jе и сам релативно млад умро од туберкулозе проучаваjући ову болест, с почетка 19. века успео jе да потврди везу између плућних лезиjа коjе jе проналазио радећи аутопсиjе умрлих од туберкулозе, и респираторних сметњи коjе су се jављале код оболелих. Његова књига Traité de l’Auscultación Mediate одмах jе преведена на енглески и сматра се зачетком модерног научног испитивања туберкулозе.
Данашњи ризици
До краjа 19. века истраживања су рађена на зечевима, али jе било потребно jош око 50 година да би се дошло до ефикасног третмана. Међутим, броj оболелих jе већ почео да опада – индустриjска револуциjа донела jе многе плодове, међу коjима и побољшање санитарних услова и хигиjене, а велики допринос дало jе и сазнање о начину ширења болести.
Данас се зна да jе узрок туберкулозе бацил Mycobacterium tuberculosis, коjи се дели сваких 16 до 20 часова, што је врло споро у односу на сличне бактерије чији је период деобе обично само један сат. Преживљава у оштрим условима – тешко га jе уништити чак и средствима за дезинфекциjу. Међутим, присуство бацила у организму не значи да ће доћи до испољавања симптома, већ jе потребно да стигне до плућне алвеоле и почне да се размножава.
Сматра се да jе наjвећи ризик за испољавање инфекциjе присуство ХИВ-а, коjи има чак 13 одсто оболелих од туберкулозе. Туберкулоза jе учесталиjа у сиромашним и густо настањеним местима и областима, а чешћа jе код људи са нарушеним имунитетом – наркомана, затвореника, бескућника… Истраживања су показала да су и пушачи ризична група – ризик од оболевања jе дупло виши у односу на непушаче. Слично jе и код алкохоличара, оболелих од диjабетеса…
Углавном се преноси путем кашља, киjања, пљувања. Особе коjе су у дужем, блиском или честом контакту са зараженим у високом су ризику да оболе. Само су особе са тзв. активном туберкулозом заразне, док оне са латентном инфекциjом коjа се ниjе испољила – нису. Око 90 одсто инфицираних никад не оболи и нема симптоме туберкулозе. Као терапија се користе антибиотици, понекад више њих у комбинациjи, а лечење често мора бити врло дуго и упорно.
Једна вакцина
Данашњи свет се од епидемиjа какве су биле у 18. и 19. веку штити не само бољом хигиjеном и лакшим откривањем болести већ и вакцинациjом. Све бебе рођене у Србиjи (осим имунолошки компромитованих) по закону добиjаjу другог или трећег дана живота BSG, живу вакцину коjа садржи клице, изазиваче имунолошке реакциjе. Тако се ствараjу антитела коjа припремаjу организам да се у контакту са бацилом туберкулозе ефикасниjе одбрани. Иако jе BSG вакцина направљена jош двадесетих година прошлог века, обавезну вакцинациjу Светска здравствена организациjа увела jе 1972. године, па jе данас прима готово 90 одсто новорођенчади у свету. Вакцина даjе добру заштиту у детињству, током првих десетак година, али се касниjе њено деjство смањуjе.
Броj оболелих од туберкулозе у Србиjи jе током протеклих шест година опао за 43 процента, показале су статистике Министарсва здравља, представљене поводом Светског дана борбе против туберкулозе, 24. марта 2012. Током 2006. године, када jе започет интензиван програм борбе против туберкулозе, у Србиjи jе било регистровано око 2800 случаjева, 2010. било их jе 1500, а прелиминарни подаци за 2011. показали су да броj пациjената са туберкулозом – и поред сасвим супротне перцепциjе у jавности – наставља да опада.