У четвртак, 23. јануара, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је први овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“ под називом „Од кода до лека 3: Алгоритми у епрувети“. Заједно са учесницима панела – Иваном Микић, извршном директорком компаније Diffine, Николом Тешићем, биоинформатичарем из компаније Velsera, и др Браниславом Гемовић, програмском менаџерерком у Центру за четврту индустријску револуцију – причали смо о улози коју игра вештачка интелигенција у биотехнолошким иновацијама које трансформишу процесе откривања и тестирања нових лекова. Говорили смо и о коришћењу здравствених података пацијената у сврхе истраживања, као и о законима који регулишу ово поље у Србији. Дебату је модерирала Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика у Београду.
Панелисти су истакли да вештачка интелигенција има широк спектар примена у развоју и тестирању лекова, као и да пружа напредне алате за анализу сложених биолошких података и убрзавање истраживачких процеса. Све ово води ка бољим исходима лечења и побољшању здравља пацијената.
„У неким случајевима одговара на питања на која нисмо могли добити одговор без њега, а у другим убрзава и појефтињује процес доласка до тог одговора“, рекао је Никола Тешић, биоинформатичар из компаније Velsera.
Тешић је објаснио да вештачка интелигенција омогућава виртуелно испитивање огромног броја молекула, предвиђајући њихова фармаколошка својства и интеракције са циљним протеинима:
„На ове начине се убрзава идентификација потенцијалних кандидата за лекове и смањују се трошкови развоја, скраћујући време потребно за долазак нове терапије до пацијената.“
Вештачка интелигенција има велику примену и у клиничким студијама, када се користи да потпомогне селекцију адекватних пацијената. Такође, у даљем развоју лека, коришћењем њених алгоритама могуће је ефикасно интерпретирати велике скупове генетичких информација, што помаже у идентификацији нових терапијских мета и разумевању болести на молекуларном нивоу, истакао је Тешић.
„На примерима неких од пројеката на којима сам ја радио, вештачка интелигенција ми је омогућила да предвидим реакције на лекове на основу експресије гена пре него што је лек дат пацијенту, као и да идентификујем биолошке процесе на које лек утиче кроз анализу протеомских података чак и у случајевима малог броја доступних узорака.
У другим пројектима, постојећи алати који се ослањају на вештачку интелигенцију учинили су да лако дођем до одговора о томе да ли је лек адекватан за пацијента директно на основу његовог ДНК, замењујући комплексан лабораторијски процес у ком би било неопходно да експерт да тај одговор за сваког индивидуалног пацијента.“
Када је реч о коришћењу здравствених података за потребе научних истраживања у Србији, оно је у ранијем периоду било засновано на појединачним сарадњама између научних и здравствених институција, односно није било системског правног оквира који би регулисао поновну употребу података, објашњава др Бранислава Гемовић, програмска менаџерка у Центру за четврту индустријску револуцију. У октобру 2023. године усвојен је Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, који је отворио пут ка систематичној и ефикаснијој употреби здравствених података у сврхе истраживања.
„Овим законом је дефинисано да је поновна употреба података из здравства, у сврху истраживања и развоја науке, могућа по претходно прибављеној сагласности лица и одобрењу етичког одбора научноистраживачке организације, високошколске установе или здравствене установе која спроводи истраживање. Поновна употреба анонимизованих и псеудонимизованих података врши се на основу одлуке Тела за коришћење података, односно етичког одбора здравствене установе која је руковалац података.
Такође, овим законом је правно успостављен Регистар генетичких и биомедицинских података, као платформа преко које је омогућено истраживачима да аплицирају за приступ генетичким и здравственим подацима, а и сам приступ ће се омогућити кроз Регистар, наравно уз сагласност лица на које се подаци односе, односно одлуку Тела за коришћење података,“ каже др Гемовић.
Она објашњава да се у наредним месецима очекује израда и усвајање Правилника о ближим условима и начину вођења Регистра, који ће детаљније дефинисати и рад Тела за коришћење података, затим оснивање овог тела и успостављање Регистра, који би требало да буде у Државном дата центру у Крагујевцу.
„Ово су предуслови који ће омогућити имплементацију Закона, тј. безбедну и одговорну употребу здравствених података у научним истраживањима“, закључила је др Бранислава Гемовић.
Анализом доступних података путем алата вештачке интелигенције бави се компанија Diffine, чија је извршна директорка Ивана Микић. Diffine превасходно помаже биотехнолошким и фармацеутским компанијама да унапреде разумевање својих највреднијих података применом најновијих достигнућа из домена дубоког учења и вештачке интелигенције. Микић објашњава шта је оно што њена компанија конкретно ради:
„Рецимо, из мултиплексираних слика ткива можемо анализом туморског микро окружења квантификовати ефективност имунотерапије. Даље, анализом ефеката тестираних молекула на биомаркере (мишева) можемо открити које особине тих молекула доприносе токсичности.
Највећи изазови су увек квалитет и количина података,“ закључује Микић.