Nagrađeni projekat građanske nauke posvećen je Spomeniku prirode „Ribnica“, prirodnom parku nedaleko od Mionice, koji se nalazi pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Kao rezultat istraživanja, članovi ekološkog pokreta „Okvir života“ pronašli su 944 vrste: od toga je 12 novih vrsta za Srbiju, jedan novi rod za Srbiju i šest novih vrsta za nauku (tri vrste stonoga, dve vrste puževa i jedna vrsta riličara). Od pronađenih vrsta, 119 ima status zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta po nacionalnom zakonodavstvu.
Članovi „Okvira života“ nagradu će primiti tokom konferencije Ars elektronika, koja se održava u austrijskom Lincu, od 4. do 8. septembra ove godine.
Projektom „Građani za SDG 15.1“ rukovodi dr Ivana Radović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je i direktorka ekološkog pokreta „Okvir života“. Dr Radović objašnjava za Centar za promociju nauke da je u projektu učestvovalo 29 građanskih naučnika i 13 eksperata iz oblasti bioloških nauka sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dodajući da je sam projekat ukazao na značaj i moć građanske nauke, „kao izuzetnog resursa za istraživački rad, ali i za stvaranje praktičnih rešenja za zaštitu prirode u Srbiji“. Stoga je i nagrada od Evropske unije svojevrsna potvrda, ali i podstrek za dalje, kaže dr Radović:
„Smatramo ovo priznanje izuzetno važnim jer doprinosi vidljivosti projekta i građanske nauke u Srbiji i na međunarodnom nivou, ali i ističe vrednosti ovog područja, koje ima biodiverzitet od značaja ne samo na lokalnom i nacionalnom, već i na globalnom nivou.
Za mene lično, ovo priznanje i sam projekat predstavljaju dalju motivaciju za rad na polju građanske nauke, ali i priliku za učenje kroz povezivanje sa sličnim inicijativama u Evropi.“
Nastavak nagrađenog projekta trenutno finansira Centar za promociju nauke, kroz prvi Javni poziv za finansiranje građanskih naučnih istraživanja, koji su raspisali CPN i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u oktobru prošle godine. Reč je o projektu „Procena ekosistemskih usluga Ribničke klisure (Zapadna Srbija) kroz građansku nauku“, kojim rukovodi Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, a na kome su partneri upravo ekološki pokret „Okvir života“ i Udruženje za negovanje kulturnog nasleđa „Čelnik“.
Dr Radović kaže da je jedan od glavnih ciljeva projekta „Građani za SDG 15.1“ proširenje zaštićenog dobra u okolini Mionice, jer su podaci do kojih je tim došao nedvosmisleno ukazivali na to da je klisuru neophodno detaljnije istražiti i zaštiti.
„Istraživanje je pokazalo da je neophodno proširiti trenutne granice zaštićenog prirodnog dobra na čitavu klisuru reke Ribnice, od Šalitrene pećine u selu Brežđe do Manastira Ribnica u selu Paštrić, uključujući sve prisutne speleološke objekte, kao i lokalitet Kumova česma sa Ambarinom.
Inicijativa za zaštitu područja je na kraju projekta upućena Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Istraživanja će biti nastavljena i u narednom periodu i očekuje se da je broj vrsta koje će biti pronađene biti i veći“, kaže dr Radović.
Osim toga, jedan od važnijih nalaza istraživanja je i to da je prostor Ribničke klisure izuzetno ugrožen planovima za gradnju hidroakumulacije, tj. brane „Struganik“ u najlepšem delu klisure, kao i da je izložen određenim izvorima zagađenja.
„Naše istraživanje ukazuje na drugačiju perspektivu razvoja ovog prostora i mogućnost proširenja zaštićenog produčja“, dodaje dr Radović.
Na početku projekta, tim je prošao postojeću literaturu, a potom su, u periodu od avgusta do novembra 2023. godine, građanski naučnici i eksperti bili na terenu u klisuri reke Ribnice. Dr Radović objašnjava da je terenski rad realizovan u dnevnim i noćnim terminima, kako bi se obuhvatio što veći diverzitet živog sveta. Osim samog rečnog korita Ribnice, istraživači su obilazili pećine, okolne šume i izvore vode.
„Veliki broj zabeleženih taksona, a posebno otkriće vrsta novih za nauku, kao i vrsta novih za teritoriju Republike Srbije, sugerišu nam da klisura reke Ribnice predstavlja svojevrstan refugijalni prostor od velikog značaja za očuvanje ukupnog biodiverziteta Srbije“, kaže dr Radović.
Šta su građanska naučna istraživanja?
Građanska naučna istraživanja (eng. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački, participativni metod, kojim se javnost uključuje u proces naučnih istraživanja i omogućava građanima koji nisu naučnici u datoj oblasti da nauci aktivno doprinose koristeći svoje znanje, alate i resurse.
Građanska naučna istraživanja pružaju brojne mogućnosti, uključujući masovno prikupljanje podataka u različitim i širokim geografskim oblastima i vremenskim periodima, unapređenje istraživačkih kapaciteta angažovanjem širokog spektra volontera, veću efikasnost kroz učešće građana i širenje obima istraživanja izvan tradicionalnih istraživačkih institucija. Ovakav tip istraživanja aktivno uključuje javnost, promoviše naučnu pismenost i neguje osećaj zajedništva.
Građanska naučna istraživanja su integrisana u naučne politike Evropske unije, kao i u nacionalni zakonodavstveni okvir, kroz Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja“.
Kako bi podstakao aktivniju saradnju između naučnika i javnosti, Centar za promociju je početkom oktobra 2023. raspisao Javni poziv za finansiranje projekata građanskih naučnih istraživanja. Za ovu priliku Centar za promociju nauke pripremio je Vodič za građanska naučna istraživanja na 24 strane, dostupan na sledećem linku.