CPN TRIBINA

Zašto ipak ima života?

Na CPN tribini 25. februara, u Velikoj sali SKC-a, drevno pitanje koje malo koga ostavlja ravnodušnim

Naši atomi su došli sa zvezda. U jednom od svojih intervjua, Nil Degras Tajson, poznati astrofizičar, podseća kako su atomi koji čine život na Zemlji „skuvani“ u neverovatnim uslovima jezgara zvezda, gde se lakši elementi spajaju u teže. Ove zvezde, odnosno najmasivnije među njima, kolabiraju same u sebe, a zatim eksplodiraju raznoseći svoj bogati sadržaj kroz univerzum – ugljenik, azot, kiseonik, i ostale elemente. Sav materijal potreban za život.

Ali, šta se dogodilo posle? Kada su se formirale planete, jedna od njih sa okeanima, pune ugljenika, kiseonika, azota, gvožđa, kako su one „zaživele“? Kako je plava planeta 4,6 milijardi godina nakon stvaranja puna svesnih, „živih“, funkcionalnih gomila atoma, koji uzimaju energiju sa svih strana, troše je i emituju? Koja je osnova na kojoj je započela evolucija?

Zašto je nastao život?

Na ovo pitanje, jedno od najstarijih koja muče čoveka, u sredu, 25. februara, u velikoj sali Studentskog kulturnog centra, u 19 časova, govoriti i gosti CPN tribine „Zašto postoji život“. Kao i uvek na CPN tribinama, o tome će se razgovarati iz više uglova – filozofskog, astronomskog, biološkog i teološkog.

Na tribini gostuju: dr Milan Ćirković, astrofizičar sa Astronomske opservatorije u Beogradu, dr Mašan Bogdanovski, filozof sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, đakon Nenad Ilić i Aleksej Tarasjev, evolucioni biolog sa Instituta za biološka izstraživanja “Siniša Stanković”. Moderator je Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija u Centru za promociju nauke.

Filozofi, učitelji, matematičari, biolozi, fizičari iz raznih perioda istorije okušali su se kroz razne pristupe, ali odgovora na pitanje zašto je nastao život do danas nema. Međutim, potraga za odgovorom putem naučnog metoda nije zamrla, a poslednjih godina mogu se čuti brojni uzbuljivi odgovori. I naravno, nova pitanja.

Pre svega, ako biološke ćelije posmatramo kao zatvoren sistem na onaj način na koji fizičari posmatraju svet, samo postojanje života krši Drugi princip termodinamike. U skladu sa ovim temeljnim principom, neuređenost svakog sistema se povećava, a energija se rasipa, dok ne dođe do ravnoteže sa okolinom. Vrela šolja čaja se tako hladi u haldnoj sobi, ali Drugi princip zabranjuje mogućnost da se hladna šolja zagreje u sobi koja je hladnija od nje.

Uređenost sistema ne bi smela da se povećava. Međutim, žive ćelije to neprekidno rade. Zašto? Odgovor leži u činjenici da su biološki sistemi otvoreni, da se njihova uređenost povećava pod uticajem spoljnih sila, pre svega Sunčeve energije.

Nedavno je Džeremi Ingland, fizičar i biolog sa MIT univerziteta ponovo podsetio kako živo biće nije zatvoren, nego otvoren termodinamički sistem. Ono sakuplja energiju koja dolazi sa Sunca, koristi je da izgradi šećere i druge molekule potrebne za opstanak, a deo energije zrači nazad u okolinu. Polazeći od toga, Ingland je zaključio da život postoji zato što – mora da postoji. Po njegovoj teoriji, svi sistemi u Univerzumu koji na ovaj način dobijaju energiju spolja imaju tendenciju da postanu uređeniji. I da nastane život.

 

CPN Tribina

ZAŠTO POSTOJI ŽIVOT?

Velika sala SKC

Sreda, 25. februar, 19 časova

Učesnici:

  • dr Milan Ćirković, astrofizičar sa Astronomske opservatorije u Beogradu
  • dr Mašan Bogdanovski, filozof sa Filozofskog fakulteta u Beogradu
  • dr Aleksej Tarasjev, evolucioni biolog sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”
  • đakon Nenad Ilić

Moderator:

  • Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija u Centru za promociju nauke

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs