INTERVJU: Aleksandra Drecun, direktorka CPN

Šta podržavamo, a šta ne

„U Srbiji postoji veliki broj izuzetnih inicijativa za promociju nauke. Zato činimo sve što je u našoj moći da pomognemo što više njih“

 

 

Upravo u vreme dok se širom Srbije odvijaju aktivnosti u okviru „Maja meseca matematike“, najveće manifestacije promocije matematike dosad organizovane u regionu, Centar za promociju nauke objavio je rezultate Javnog poziva za finansijsku podršku projektima u 2012. Ovaj poziv izazvao je veliko interesovanje i među naučnoistraživačkim organizacijama i u sve snažnijem nevladinom sektoru koji se posvetio promociji nauke. „U odnosu na prethodnu godinu, Centar za promociju nauke je u 2012. godini obezbedio dvostruko veća finansijska sredstva za promociju nauke koja su dodeljena brojnim institucijama širom zemlje. Odlukom Upravnog odbora Centra opredeljeno je 30 miliona dinara za ovu namenu“, kaže Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke, dok objašnjava proceduru raspodele sredstava. Povodom ovogodišnjeg konkursa u kome je finansijsku podršku dobilo 88 projekata, specijalno za portal Elementarijum, razgovaramo o proceduri, kriterijumima i očekivanim efektima ove podrške.

ELEMENTARIJUM: Konkurs za sufinansiranje projekata promocije nauke postoji već nekoliko godina. U čemu se ovogodišnji poziv za finansijsku podršku razlikuje od prethodnih?

ALEKSANDRA DRECUN: Ovo je prva godina u kojoj je Centar za promociju nauke samostalno raspisao, u skladu sa svojom Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti definisanom nadležnošću, javni poziv za finansijsku podršku projektima promocije nauke. Prijavljivanje i dostavljanje dokumentacije je prvi put bilo omogućeno elektronskim putem, broj prijava je znatno veći nego ranijih godina, a predlozi su stigli iz mnogo više krajeva Srbije nego ranije. Svakako, izuzetno značajan pomak predstavlja činjenica da je iznos sredstava koje smo ove godine obezbedili za sufinansiranje aktivnosti promocije nauke od strane NIO i stručnih društava – čak dva puta veći nego u 2011. godini. Nije jednostavno, možete da pretpostavite, a posebno imajući u vidu ukupnu ekonomsku situaciju, zagovarati povećanje izdvajanja za bilo koju namenu, ali smo, na sreću, naišli na razumevanje Ministarstva finansija, koje je u budžetskoj proceduri prepoznalo značaj ovih aktivnosti za trasiranje puta Srbije ka ekonomiji znanja. Mi smo se potom potrudili  da informacija o raspisanom pozivu stigne na što više adresa, da bi svi koji imaju dobre ideje mogli da konkurišu.

Koliko se, s druge strane, ova finansijska podrška oslanja na dosadašnja iskustva?

Od značaja za formulisanje poziva je i to što smo tokom 2011. godine, u kojoj smo finansijski podržali 33 projekta, pratili njihovo sprovođenje na terenu, učestvovali u pripremi i izvođenju mnogih konkretnih aktivnosti, pa smo mogli da u ovom pozivu jasnije definišemo kriterijume za ocenu i preciziramo koje su nam informacije potrebne za evaluaciju projekata. U kriterijume smo uključili i  povezanost projekta sa naučnim prioritetima Srbije definisanim Strategijom naučnog razvoja naše zemlje do 2015. godine, kako bismo doprineli njenom ostvarenju i na ovaj način. Rezultat je veliki broj izuzetnih projekata, njihova široka geografska rasprostranjenost i veća uključenost nevladinog sektora, odnosno stručnih i naučnih društava, kojima je ova vrsta poziva bazično i namenjena.

Ipak, nevladine organizacije ni ove godine nisu mogle da na javnom pozivu učestvuju samostalno, bez podrške naučnoistraživačkih organizacija (NIO)?

Neki oblik podrške NIO će uvek postojati kao uslov kod ovakve pomoći promociji nauke. Pre svega jer je svrha ove inicijative da promovišemo nauku, naučna i tehnološka dostignuća u zemlji i svetu, pa su naučnoistraživačke organizacije pozvane da ocene koji projekti zaista imaju dobru naučnu podlogu i kvalitet u delu sadržaja koji će se predstaviti javnosti, i treba ih preporučiti za sufinansiranje. Uz to, naši zakoni ne poznaju naučna i stručna društva kao posebnu zakonsku kategoriju, već ih posmatraju kao i sva druga udruženja građana. Mi sa tim organizacijama intenzivno radimo na dnevnom nivou i imamo osećaj za njihove specifičnosti, vodimo i Evidenciju naučnih i stručnih društava, ali je neophodno da se i u tom delu još jednom oceni da li su predlagači projekata kompetentni i dobro organizovani za odgovoran zadatak prenošenja naučnih znanja. Iza svih projekata koji se finansiraju na ovom javnom pozivu, kao predlagač ili svojom podrškom, stoji bar jedna naučna institucij. Projekti koji nisu dobili tu vrstu verifikacije nisu ispunili formalne uslove poziva i nisu razmatrani u detaljima.

„Ovakvi projekti se ne pokreću zarad materijalne dobiti, lične afirmacije ili nekog malog cilja. U pozadini je uvek isti motiv – želja da Srbiju učinimo pametnijom, zanimljivijom i uspešnijom. A to je upravo i misija Centra za promociju nauke.“

 Na Javni poziv je prijavljeno 163 projekta, od kojih je 135 bilo validno za dalje razmatranje i ocenjivanje, a sredstva su dodeljena za 88 projekata. Može se reći da je prolaznost bila velika.

Smisao ovakvih poziva je da se obezbedi sufinansiranje, dakle podrška za dobre inicijative, ne ukupno finansiranje. Naš upravni odbor nije samo proglasio nekoliko najboljih ili najambicioznijih projekata, već je ulazio u detalje predloga i razmatrao koje aktivnosti u okviru pojedinačnih projekata i u kom obimu treba podržati. Veći obim sredstava jeste omogućio podršku za više kvalitetnih ideja, ali namera nije da se ti projekti finansiraju samo iz ovih izvora – očekuje se uključivanje sredstava NIO, sopstvenih sredstava udruženja, podrška lokalne zajednice, privrede, iz međunarodnih izvora… Na mnogim sličnim konkursima za sufinansiranje podrška je limitirana na 30 odsto ukupnog budžeta projekta, ali smo procenili da još nije vreme da formalno ograničimo ta sredstva. Veliki broj inicijativa dolazi od veoma mladih ljudi, njihovih udruženja, studentskih sekcija pojedinih fakulteta, kao i iz ekonomski manje razvijenih sredina, u kojima postoji velika potreba da se znanje i nauka predstave i promovišu, ali ne i izvori finansiranja koji bi mogli da se u ovom momentu uključe.  

Da li Srbija danas stvarno može da ponudi 88 projekata koje je potrebno finansirati?

Imamo kreativne i vredne ljude i sigurno je i mnogo više od 88 pametnih ideja, koliko smo mi uspeli da ove godine finansijski podržimo. Činićemo zato sve što je u našoj moći da pomognemo u sprovođenju svake od njih, ali i da stvorimo prostor da u narednim godinama povećanje naučne pismenosti bude jedan od prioriteta u našim planovima razvoja. Interesovanje za naučna znanja i kvalitetne informacije sve je veće. Pogledajte šta se dešava širom Srbije: niču festivali nauke u svim većim gradovima, fakulteti i instituti sve su aktivniji u promociju nauke, laboratorije na institutima otvaraju vrata javnosti, menja se i ukupna slika nauke kao zatvorene i otuđene od ostatka društva. Centar, kao javna ustanova sa zadatkom da upravo radi na uključivanju nauke u društvo i na transferu znanja ka ukupnoj populaciji, kroz saradnju sa naučnicima i entuzijastima iz cele zemlje, podstiče i podržava taj trend. Sve je to još u povoju i ima još mnogo posla za sve nas, ali već posle ovih prvih rezultata Srbija se prepoznaje kao lider u regionu. Obratio nam se tim povodom i UNESKO, sa idejom da zajednički organizujemo regionalnu konferenciju o komunikaciji naučnih tema i naučnom novinarstvu. Verujemo da daljim vrednim radom, kroz dobre efekte promocije, razvoj i primenu inovacija, privlačenja investitora u nauku, ali i rast opšte pismenosti, trasiramo jedan od značajnih puteva za oporavak Srbije.

„Naša želja je bila da se najpre podrže interaktivni projekti – oni koji obezbeđuju direktnu komunikaciju i omogućavaju lično i neposredno iskustvo učesnika, a manje ili nimalo oni u kojima je publika pasivna.“

Po kojim kriterijumima su sredstva raspodeljena?

Upravni odbor je prvo razmatrao ispunjenost konkursom pripisanih kriterijuma kao što su potpuna prijava, tražena dokumentacija i podrška NIO za projekte koje predlažu drugi podnosioci. Potom je posebnu pažnju posvetio kreativnim i inovativnim predlozima. Konačno, u narednom krugu je procenjivao koje od kvalitetnih ideja treba sa koliko novca podržati. Naša želja je bila da se najpre podrže interaktivni projekti – oni koji obezbeđuju direktnu komunikaciju i omogućavaju lično i neposredno iskustvo učesnika, a manje ili nimalo oni u kojima je publika pasivnija. Zato ne treba da čudi što nismo podržali ex catedra predavanja, štampane materijale sa ograničenom cirkulacijom, male internet sajtove, kao i projekte koji su inače u domenu redovnog rada institucija, kao što su „otvorena vrata“ instituta. Važno je zato da ponovo ukažemo na to da ova sredstva nisu, u načelu, predviđena za nabavku opreme, posebno ne one koja se koristi za naučni rad. Nisu predviđena ni za naučne konferencije i stručne skupove u kojima isključivo učestvuju sami naučni radnici i njihove kolege i studenti, niti za izdavanje naučnih monografija ili obuku kadrova u samim NIO. Sredstava za najveći broj ovih potreba već se izdvajaju u Ministarstvu prosvete i nauke, ili iz drugih javnih izvora, i to smo naglasili i u samom pozivu, ali je ipak bilo i takvih predloga. Promocija nauke je prevashodno usmerena ka publici van samih naučnih institucija, ne odnosi se, na primer, na promociju neke naučne oblasti studentima master ili doktorskih studija koji se već bave određenom naučnom temom. A bilo je i takvih predloga.

Da li su dodeljena sredstva zaista dovoljna za realizaciju projekata?

U svakom slučaju nije bilo moguće dodeliti sredstva u iznosu koji je predlozima projekata tražen, jer je ta suma 143 miliona dinara, što je daleko prevazilazilo raspoloživa sredstva. Gotovo nijedan od većih projekata nije finanisiran sa onoliko koliko je traženo, jer su sume bile zaista velike, u nekim situacijama čak nerazumne, imajući u vidu ukupan iznos sredstava opredeljenih za ovaj konkurs. Ali, vodilo se računa o tome da projekti dobiju sredstva koja omogućavaju da se najvažnije aktivnosti sprovedu, posebno one koje će imati najveći opseg i najbolji efekat. Vodilo se računa i o tome da se ne desi da projekti dobiju nedovoljno sredstava tako da ne mogu da se sprovedu na zadovoljavajući način. Ne bi imalo smisla linearno podeliti novac, bez ulaska u detalje svih planiranih aktivnosti. U skladu sa tim, a razmatrajući finansijski plan svakog od predloženih projekata, Upravni odbor je, u konačnoj odluci, raspodelio sredstva tako da se svi prihvaćeni projekti ili bar njihove vitalne aktivnosti mogu realizovati. Na kraju, mi smo veoma zadovoljni – uvereni smo da je Srbija dobila 88 dugoročno korisnih ideja čijem ćemo ostvarivanju doprineti koliko god je u našoj mogućnosti.

 

„Ne očekujemo od projekata da imaju podršku naučne zajednice tek tako. I Centar za promociju nauke u aktivnostima koje sprovodi – bilo da su deo naših programskih aktivnosti, bilo da je reč o festivalima nauke, javnim predavanjima, panel-diskusijama ili nekim drugim oblicima promocije nauke – takođe se oslanja na saradnike iz naučne zajednice.“

Zašto se dugo čekalo na rezultate ovog javnog poziva?

Ono što je delovalo da će biti veoma brzo sprovedeno, nakon što je konkurs raspisan u decembru prošle godine i nakon što su budžetom za 2012. godinu odobrena sredstva za ovu namenu, čekalo je, nažalost, nekoliko meseci na okončanje formalne procedure u resornom ministarstvu. Sadržaj konkursnih prijava blagovremeno je obrađen u Centru za promociju nauke, i predočen Upravnom odboru, ali se zbog te okolnosti na objavljivanje konačne odluke čekalo do sada. Kad je to rešeno, došlo je do usporavanja dinamike prenošenja budžetskih sredstava korisnicima. Mi, naravno, imamo razumevanja i shvatamo situaciju – to je sve delimično bilo rezultat promena u resoru nauke, ali i okolnosti da je ovo bila i godina krize i izborna godina.

Da li su se sada stekli uslovi za finansijsku podršku projektima?

Nadamo se da su sada ti problemi za nama i da će se nastaviti normalno funkcionisanje. U tom smislu, a imajući u vidu da postoji opasnost da neki odlični projekti zbog odlaganja ne bi uopšte bili realizovani, Upravni odbor je rešio da sada donese i objavi odluku, kako bi, dok čekamo konkretna sredstva, barem započele pripreme za njihovo sprovođenje. Dakle, iako još faktički ne raspolažemo ukupnim sredstvima za ovu namenu, verujemo da će, pošto su već predviđena u budžetu, ona uz podršku resornog ministarstva biti i prebačena Centru. Nakon što organizacije čiji su projekti dobili finansijsku podršku zaključe ugovor sa Centrom, sredstva će biti uplaćivana po hitnom postupku, ali ipak, onim tempom kojim budu prenošena sa računa Trezora.

Najavili ste da će Centar pružiti i nematerijalnu podršku prihvaćenim projektima?

Imamo iskustvo od prošle godine, kao što sam napomenula, kada smo se uključili u sprovođenje brojnih sufinansiranih projekata i brižljivo pratili šta i kako se dešava na terenu, širom Srbije. Pomagali smo oko medijske promocije, tehnike, dizajna, kontakata u naučnoj zajednici, učesnika i čitavog niza situacija koje je bilo lakše razrešiti iz naše pozicije javne ustanove. Učestvovali smo sa svojim programima, eksponatima, prezentacijama, predlagali šta bi bilo korisno da se predstavi na lokalnom nivou od strane univerziteta i drugih NIO, spajali entuzijaste sa različitih prostora u mrežu ljudi koja zajedno može da napravi velike pomake. Naravno, tu podršku možemo da pružamo samo u skladu sa trenutnim mogućnostima, ali sve te projekte mi doživljavamo kao svoje, stalo nam je do svakog od njih, pa se angažujemo gde god smo u prilici da pomognemo. Upravo posvećenost naših saradnika, partnera iz naučne zajednice i, najzad, zainteresovana publika i ozarena lica najmlađih kad otkriju nešto novo, daju nam snagu. Ovakvi projekti se ne pokreću zarad materijalne dobiti, lične afirmacije ili nekog malog cilja. U pozadini je uvek isti motiv – želja da Srbiju učinimo pametnijom, zanimljivijom i uspešnijom. A to je upravo i misija Centra za promociju nauke.

Istražite više o Rezultatima Javnog poziva.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs