„У Србији постоји велики број изузетних иницијатива за промоцију науке. Зато чинимо све што је у нашој моћи да помогнемо што више њих“

 

 

Управо у време док се широм Србије одвијају активности у оквиру „Маја месеца математике“, највеће манифестације промоције математике досад организоване у региону, Центар за промоцију науке објавио је резултате Јавног позива за финансијску подршку пројектима у 2012. Овај позив изазвао је велико интересовање и међу научноистраживачким организацијама и у све снажнијем невладином сектору који се посветио промоцији науке. „У односу на претходну годину, Центар за промоцију науке је у 2012. години обезбедио двоструко већа финансијска средства за промоцију науке која су додељена бројним институцијама широм земље. Одлуком Управног одбора Центра опредељено је 30 милиона динара за ову намену“, каже Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке, док објашњава процедуру расподеле средстава. Поводом овогодишњег конкурса у коме је финансијску подршку добило 88 пројеката, специјално за портал Елементаријум, разговарамо о процедури, критеријумима и очекиваним ефектима ове подршке.

ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ: Конкурс за суфинансирање пројеката промоције науке постоји већ неколико година. У чему се овогодишњи позив за финансијску подршку разликује од претходних?

АЛЕКСАНДРА ДРЕЦУН: Ово је прва година у којој је Центар за промоцију науке самостално расписао, у складу са својом Законом о научноистраживачкој делатности дефинисаном надлежношћу, јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције науке. Пријављивање и достављање документације је први пут било омогућено електронским путем, број пријава је знатно већи него ранијих година, а предлози су стигли из много више крајева Србије него раније. Свакако, изузетно значајан помак представља чињеница да је износ средстава које смо ове године обезбедили за суфинансирање активности промоције науке од стране НИО и стручних друштава – чак два пута већи него у 2011. години. Није једноставно, можете да претпоставите, а посебно имајући у виду укупну економску ситуацију, заговарати повећање издвајања за било коју намену, али смо, на срећу, наишли на разумевање Министарства финансија, које је у буџетској процедури препознало значај ових активности за трасирање пута Србије ка економији знања. Ми смо се потом потрудили  да информација о расписаном позиву стигне на што више адреса, да би сви који имају добре идеје могли да конкуришу.

Колико се, с друге стране, ова финансијска подршка ослања на досадашња искуства?

Од значаја за формулисање позива је и то што смо током 2011. године, у којој смо финансијски подржали 33 пројекта, пратили њихово спровођење на терену, учествовали у припреми и извођењу многих конкретних активности, па смо могли да у овом позиву јасније дефинишемо критеријуме за оцену и прецизирамо које су нам информације потребне за евалуацију пројеката. У критеријуме смо укључили и  повезаност пројекта са научним приоритетима Србије дефинисаним Стратегијом научног развоја наше земље до 2015. године, како бисмо допринели њеном остварењу и на овај начин. Резултат је велики број изузетних пројеката, њихова широка географска распрострањеност и већа укљученост невладиног сектора, односно стручних и научних друштава, којима је ова врста позива базично и намењена.

Ипак, невладине организације ни ове године нису могле да на јавном позиву учествују самостално, без подршке научноистраживачких организација (НИО)?

Неки облик подршке НИО ће увек постојати као услов код овакве помоћи промоцији науке. Пре свега јер је сврха ове иницијативе да промовишемо науку, научна и технолошка достигнућа у земљи и свету, па су научноистраживачке организације позване да оцене који пројекти заиста имају добру научну подлогу и квалитет у делу садржаја који ће се представити јавности, и треба их препоручити за суфинансирање. Уз то, наши закони не познају научна и стручна друштва као посебну законску категорију, већ их посматрају као и сва друга удружења грађана. Ми са тим организацијама интензивно радимо на дневном нивоу и имамо осећај за њихове специфичности, водимо и Евиденцију научних и стручних друштава, али је неопходно да се и у том делу још једном оцени да ли су предлагачи пројеката компетентни и добро организовани за одговоран задатак преношења научних знања. Иза свих пројеката који се финансирају на овом јавном позиву, као предлагач или својом подршком, стоји бар једна научна институциј. Пројекти који нису добили ту врсту верификације нису испунили формалне услове позива и нису разматрани у детаљима.

„Овакви пројекти се не покрећу зарад материјалне добити, личне афирмације или неког малог циља. У позадини је увек исти мотив – жеља да Србију учинимо паметнијом, занимљивијом и успешнијом. А то је управо и мисија Центра за промоцију науке.“

 На Јавни позив је пријављено 163 пројекта, од којих је 135 било валидно за даље разматрање и оцењивање, а средства су додељена за 88 пројеката. Може се рећи да је пролазност била велика.

Смисао оваквих позива је да се обезбеди суфинансирање, дакле подршка за добре иницијативе, не укупно финансирање. Наш управни одбор није само прогласио неколико најбољих или најамбициознијих пројеката, већ је улазио у детаље предлога и разматрао које активности у оквиру појединачних пројеката и у ком обиму треба подржати. Већи обим средстава јесте омогућио подршку за више квалитетних идеја, али намера није да се ти пројекти финансирају само из ових извора – очекује се укључивање средстава НИО, сопствених средстава удружења, подршка локалне заједнице, привреде, из међународних извора… На многим сличним конкурсима за суфинансирање подршка је лимитирана на 30 одсто укупног буџета пројекта, али смо проценили да још није време да формално ограничимо та средства. Велики број иницијатива долази од веома младих људи, њихових удружења, студентских секција појединих факултета, као и из економски мање развијених средина, у којима постоји велика потреба да се знање и наука представе и промовишу, али не и извори финансирања који би могли да се у овом моменту укључе.  

Да ли Србија данас стварно може да понуди 88 пројеката које је потребно финансирати?

Имамо креативне и вредне људе и сигурно је и много више од 88 паметних идеја, колико смо ми успели да ове године финансијски подржимо. Чинићемо зато све што је у нашој моћи да помогнемо у спровођењу сваке од њих, али и да створимо простор да у наредним годинама повећање научне писмености буде један од приоритета у нашим плановима развоја. Интересовање за научна знања и квалитетне информације све је веће. Погледајте шта се дешава широм Србије: ничу фестивали науке у свим већим градовима, факултети и институти све су активнији у промоцију науке, лабораторије на институтима отварају врата јавности, мења се и укупна слика науке као затворене и отуђене од остатка друштва. Центар, као јавна установа са задатком да управо ради на укључивању науке у друштво и на трансферу знања ка укупној популацији, кроз сарадњу са научницима и ентузијастима из целе земље, подстиче и подржава тај тренд. Све је то још у повоју и има још много посла за све нас, али већ после ових првих резултата Србија се препознаје као лидер у региону. Обратио нам се тим поводом и УНЕСКО, са идејом да заједнички организујемо регионалну конференцију о комуникацији научних тема и научном новинарству. Верујемо да даљим вредним радом, кроз добре ефекте промоције, развој и примену иновација, привлачења инвеститора у науку, али и раст опште писмености, трасирамо један од значајних путева за опоравак Србије.

„Наша жеља је била да се најпре подрже интерактивни пројекти – они који обезбеђују директну комуникацију и омогућавају лично и непосредно искуство учесника, а мање или нимало они у којима је публика пасивна.“

По којим критеријумима су средства расподељена?

Управни одбор је прво разматрао испуњеност конкурсом приписаних критеријума као што су потпуна пријава, тражена документација и подршка НИО за пројекте које предлажу други подносиоци. Потом је посебну пажњу посветио креативним и иновативним предлозима. Коначно, у наредном кругу је процењивао које од квалитетних идеја треба са колико новца подржати. Наша жеља је била да се најпре подрже интерактивни пројекти – они који обезбеђују директну комуникацију и омогућавају лично и непосредно искуство учесника, а мање или нимало они у којима је публика пасивнија. Зато не треба да чуди што нисмо подржали ex catedra предавања, штампане материјале са ограниченом циркулацијом, мале интернет сајтове, као и пројекте који су иначе у домену редовног рада институција, као што су „отворена врата“ института. Важно је зато да поново укажемо на то да ова средства нису, у начелу, предвиђена за набавку опреме, посебно не оне која се користи за научни рад. Нису предвиђена ни за научне конференције и стручне скупове у којима искључиво учествују сами научни радници и њихове колеге и студенти, нити за издавање научних монографија или обуку кадрова у самим НИО. Средстава за највећи број ових потреба већ се издвајају у Министарству просвете и науке, или из других јавних извора, и то смо нагласили и у самом позиву, али је ипак било и таквих предлога. Промоција науке је превасходно усмерена ка публици ван самих научних институција, не односи се, на пример, на промоцију неке научне области студентима мастер или докторских студија који се већ баве одређеном научном темом. А било је и таквих предлога.

Да ли су додељена средства заиста довољна за реализацију пројеката?

У сваком случају није било могуће доделити средства у износу који је предлозима пројеката тражен, јер је та сума 143 милиона динара, што је далеко превазилазило расположива средства. Готово ниједан од већих пројеката није финанисиран са онолико колико је тражено, јер су суме биле заиста велике, у неким ситуацијама чак неразумне, имајући у виду укупан износ средстава опредељених за овај конкурс. Али, водило се рачуна о томе да пројекти добију средства која омогућавају да се најважније активности спроведу, посебно оне које ће имати највећи опсег и најбољи ефекат. Водило се рачуна и о томе да се не деси да пројекти добију недовољно средстава тако да не могу да се спроведу на задовољавајући начин. Не би имало смисла линеарно поделити новац, без уласка у детаље свих планираних активности. У складу са тим, а разматрајући финансијски план сваког од предложених пројеката, Управни одбор је, у коначној одлуци, расподелио средства тако да се сви прихваћени пројекти или бар њихове виталне активности могу реализовати. На крају, ми смо веома задовољни – уверени смо да је Србија добила 88 дугорочно корисних идеја чијем ћемо остваривању допринети колико год је у нашој могућности.

 

„Не очекујемо од пројеката да имају подршку научне заједнице тек тако. И Центар за промоцију науке у активностима које спроводи – било да су део наших програмских активности, било да је реч о фестивалима науке, јавним предавањима, панел-дискусијама или неким другим облицима промоције науке – такође се ослања на сараднике из научне заједнице.“

Зашто се дуго чекало на резултате овог јавног позива?

Оно што је деловало да ће бити веома брзо спроведено, након што је конкурс расписан у децембру прошле године и након што су буџетом за 2012. годину одобрена средства за ову намену, чекало је, нажалост, неколико месеци на окончање формалне процедуре у ресорном министарству. Садржај конкурсних пријава благовремено је обрађен у Центру за промоцију науке, и предочен Управном одбору, али се због те околности на објављивање коначне одлуке чекало до сада. Kад је то решено, дошло је до успоравања динамике преношења буџетских средстава корисницима. Ми, наравно, имамо разумевања и схватамо ситуацију – то је све делимично било резултат промена у ресору науке, али и околности да је ово била и година кризе и изборна година.

Да ли су се сада стекли услови за финансијску подршку пројектима?

Надамо се да су сада ти проблеми за нама и да ће се наставити нормално функционисање. У том смислу, а имајући у виду да постоји опасност да неки одлични пројекти због одлагања не би уопште били реализовани, Управни одбор је решио да сада донесе и објави одлуку, како би, док чекамо конкретна средства, барем започеле припреме за њихово спровођење. Дакле, иако још фактички не располажемо укупним средствима за ову намену, верујемо да ће, пошто су већ предвиђена у буџету, она уз подршку ресорног министарства бити и пребачена Центру. Након што организације чији су пројекти добили финансијску подршку закључе уговор са Центром, средства ће бити уплаћивана по хитном поступку, али ипак, оним темпом којим буду преношена са рачуна Трезора.

Најавили сте да ће Центар пружити и нематеријалну подршку прихваћеним пројектима?

Имамо искуство од прошле године, као што сам напоменула, када смо се укључили у спровођење бројних суфинансираних пројеката и брижљиво пратили шта и како се дешава на терену, широм Србије. Помагали смо око медијске промоције, технике, дизајна, контаката у научној заједници, учесника и читавог низа ситуација које је било лакше разрешити из наше позиције јавне установе. Учествовали смо са својим програмима, експонатима, презентацијама, предлагали шта би било корисно да се представи на локалном нивоу од стране универзитета и других НИО, спајали ентузијасте са различитих простора у мрежу људи која заједно може да направи велике помаке. Наравно, ту подршку можемо да пружамо само у складу са тренутним могућностима, али све те пројекте ми доживљавамо као своје, стало нам је до сваког од њих, па се ангажујемо где год смо у прилици да помогнемо. Управо посвећеност наших сарадника, партнера из научне заједнице и, најзад, заинтересована публика и озарена лица најмлађих кад открију нешто ново, дају нам снагу. Овакви пројекти се не покрећу зарад материјалне добити, личне афирмације или неког малог циља. У позадини је увек исти мотив – жеља да Србију учинимо паметнијом, занимљивијом и успешнијом. А то је управо и мисија Центра за промоцију науке.

Истражите више о Резултатима Јавног позива.

 

подели
повезано
Одакле долазе гравитациони таласи?
Личне звездане мапе