Сајам 2016.

Шта су три научне културе?

Овогодишњи штанд Центра за промоцију науке на Сајму књига представља место сусрета различитих научних култура 

Дарвин, Тенисон, Спенсер (Фото: Vanity Fair)

 

Текст: Никола Здравковић

„Ако ми неки студент приђе и каже да жели да буде користан човечанству и да се упусти у истраживање како би направио свет бољим местом, ја му кажем да је боље да се уместо науке бави добротворним радом“, рекао је једном приликом Алберт Сент Ђерђи, мађарски научник који је 1937. добио Нобелову награду за откриће витамина Ц. „Истраживање захтева оне праве егоисте који траже сопствено задовољство, али га могу наћи само у решавању загонетки природе.“

Овај упечатљиви цитат искористио је деценијама касније амерички психолог Џером Кејган у својој књизи „Три културе: природне, друштвене и хуманистичке науке у 21. веку“. Инспирисан управо овим издањем, штанд Центра за промоцију науке ове године на Сајму књига представља место сусрета различитих научних култура. 

Ловци и посматрачи

Кејган је Сент Ђерђијевим цитатом желео да опише једну специфичну врсту научника које је назвао „ловцима на велику дивљач“. Ови научници се, како каже Кејган, окрећу истраживању јер желе да пронађу и реше највећи, најтежи или најважнији научни проблем, какав год да је.

Другој групи припадају „посматрачи птица“ које привлаче специфичне „птице“, односно питања којима ће посветити каријеру, чак и ако знају да на њих неће моћи да пруже задовољавајуће одговоре. Како наводи Кејган у својој књизи, прва група се чешће налази у редовима природних наука, док је друга присутнија међу „друштвењацима“.

Главна разлика између ове две групе је у схватању недоречености. „Ловцима“ је она знак неуспеха, док су „посматрачи птица“ кадри да је толеришу и чак прихвате. Примера ради, расправа о социобиологији водила се између два табора: један, биолошки, видео је у младом истраживачком програму шансу да наука о друштву коначно понуди нека недвосмислена објашњења; другом, социолошком, сама идеја да се тако комплексна ствар као што је друштво може редуковати на еволуционе параметре звучала је арогантно и опасно.

Џером Кејган у својој књизи мапира како су се из „посматрача птица“ у последњих неколико деценија разишле две различите културе – хуманистичке и друштвене науке, од којих ове потоње, иако нису промениле предмет својих истраживања, све више користе методе и приступе из природних наука, као што су статистичке корелације, математички модели и симулације.

Нови начини прикупљања и вредновања података у наукама о човеку довели су до нових значења постојећих појмова, и развоја нових језика. Иако користе исте термине, три културе не подразумевају исте ствари. Како каже Кејган, „страх“ у поеми Пуста Земља Т. С. Елиота, „Показаћу ти страх у прегршти праха“ не значи оно што значи страх у тврдњи „наследност реалистичних страхова је већа од наследности нереалистичних страхова“, или онај у лабораторијском налазу: „пацови који се зауставе када чују тон који је иначе претходио електричном шоку су у стању страха“.

Поред језика, Кејган издваја још осам кључних димензија разлика међу културама, и то у примарним интересовањима, изворима доказа, у утицају историјских прилика и етичких разматрања, ослањању на спољну финансијску помоћ, условима рада, економском доприносу, као и у естетским критеријумима. Пошто су разлике овако дубоке и свеобухватне, неразумевања и сукоби међу културама су неминовни. Када је у једном интервјуу Стивен Хокинг рекао да је филозофија мртва јер нема резултате, филозофи су му одговорили да не зна о чему прича.

Поред свих научноистраживачких публикација објављених у претходном периоду у Србији, на штанду су изложена и два нова ЦПН издања, која на елегантан начин покушавају да изграде мостове између несамерљивих научних традиција: „Увод у објављивање научних публикација“, водич кроз свет објављивања научних радова, и „Одравњивање“, први докторат икада одбрањен у форми стрипа, а који доводи у питање примат текста над сликом у научној комуникацији.

Истражите више програм Центра за промоцију науке на Сајму књига.

Истражите више о новим ЦПН издањима.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs