Ovogodišnji štand Centra za promociju nauke na Sajmu knjiga predstavlja mesto susreta različitih naučnih kultura
Tekst: Nikola Zdravković
„Ako mi neki student priđe i kaže da želi da bude koristan čovečanstvu i da se upusti u istraživanje kako bi napravio svet boljim mestom, ja mu kažem da je bolje da se umesto nauke bavi dobrotvornim radom“, rekao je jednom prilikom Albert Sent Đerđi, mađarski naučnik koji je 1937. dobio Nobelovu nagradu za otkriće vitamina C. „Istraživanje zahteva one prave egoiste koji traže sopstveno zadovoljstvo, ali ga mogu naći samo u rešavanju zagonetki prirode.“
Ovaj upečatljivi citat iskoristio je decenijama kasnije američki psiholog Džerom Kejgan u svojoj knjizi „Tri kulture: prirodne, društvene i humanističke nauke u 21. veku“. Inspirisan upravo ovim izdanjem, štand Centra za promociju nauke ove godine na Sajmu knjiga predstavlja mesto susreta različitih naučnih kultura.
Lovci i posmatrači
Kejgan je Sent Đerđijevim citatom želeo da opiše jednu specifičnu vrstu naučnika koje je nazvao „lovcima na veliku divljač“. Ovi naučnici se, kako kaže Kejgan, okreću istraživanju jer žele da pronađu i reše najveći, najteži ili najvažniji naučni problem, kakav god da je.
Drugoj grupi pripadaju „posmatrači ptica“ koje privlače specifične „ptice“, odnosno pitanja kojima će posvetiti karijeru, čak i ako znaju da na njih neće moći da pruže zadovoljavajuće odgovore. Kako navodi Kejgan u svojoj knjizi, prva grupa se češće nalazi u redovima prirodnih nauka, dok je druga prisutnija među „društvenjacima“.
Glavna razlika između ove dve grupe je u shvatanju nedorečenosti. „Lovcima“ je ona znak neuspeha, dok su „posmatrači ptica“ kadri da je tolerišu i čak prihvate. Primera radi, rasprava o sociobiologiji vodila se između dva tabora: jedan, biološki, video je u mladom istraživačkom programu šansu da nauka o društvu konačno ponudi neka nedvosmislena objašnjenja; drugom, sociološkom, sama ideja da se tako kompleksna stvar kao što je društvo može redukovati na evolucione parametre zvučala je arogantno i opasno.
Džerom Kejgan u svojoj knjizi mapira kako su se iz „posmatrača ptica“ u poslednjih nekoliko decenija razišle dve različite kulture – humanističke i društvene nauke, od kojih ove potonje, iako nisu promenile predmet svojih istraživanja, sve više koriste metode i pristupe iz prirodnih nauka, kao što su statističke korelacije, matematički modeli i simulacije.
Novi načini prikupljanja i vrednovanja podataka u naukama o čoveku doveli su do novih značenja postojećih pojmova, i razvoja novih jezika. Iako koriste iste termine, tri kulture ne podrazumevaju iste stvari. Kako kaže Kejgan, „strah“ u poemi Pusta Zemlja T. S. Eliota, „Pokazaću ti strah u pregršti praha“ ne znači ono što znači strah u tvrdnji „naslednost realističnih strahova je veća od naslednosti nerealističnih strahova“, ili onaj u laboratorijskom nalazu: „pacovi koji se zaustave kada čuju ton koji je inače prethodio električnom šoku su u stanju straha“.
Pored jezika, Kejgan izdvaja još osam ključnih dimenzija razlika među kulturama, i to u primarnim interesovanjima, izvorima dokaza, u uticaju istorijskih prilika i etičkih razmatranja, oslanjanju na spoljnu finansijsku pomoć, uslovima rada, ekonomskom doprinosu, kao i u estetskim kriterijumima. Pošto su razlike ovako duboke i sveobuhvatne, nerazumevanja i sukobi među kulturama su neminovni. Kada je u jednom intervjuu Stiven Hoking rekao da je filozofija mrtva jer nema rezultate, filozofi su mu odgovorili da ne zna o čemu priča.
Pored svih naučnoistraživačkih publikacija objavljenih u prethodnom periodu u Srbiji, na štandu su izložena i dva nova CPN izdanja, koja na elegantan način pokušavaju da izgrade mostove između nesamerljivih naučnih tradicija: „Uvod u objavljivanje naučnih publikacija“, vodič kroz svet objavljivanja naučnih radova, i „Odravnjivanje“, prvi doktorat ikada odbranjen u formi stripa, a koji dovodi u pitanje primat teksta nad slikom u naučnoj komunikaciji.
Istražite više program Centra za promociju nauke na Sajmu knjiga.
Istražite više o novim CPN izdanjima.