Култура науке

Свет без Исака Њутна

Како би могао изгледати свет у коме Исак Њутн није постојао и где се модерна физика није развила?

 

 

У оквиру поставке на Сајму књига 2011. у Београду, Центар за промоцију науке је посетиоцима представио оригинално издање славне књиге Исака Њутна (1643–1727) Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, дела које се сматра пресудно важним за развој модерне науке.

Но, колико је ова књига, написана пре четири века, данас заиста значајна? Послужимо се једним мисаоним експериментом. Како би могао изгледати свет у коме Исак Њутн никада није објавио ову књигу и где се, потом, нису развили модерна физика и научни начин промишљања о природи?

Проведимо један дан у таквом свету.

 

Алтернативна историја
СВЕТ БЕЗ ИСАКА ЊУТНА

Пише: Слободан Бубњевић

 Након дугог листања, тонеш све дубље. Метално звоно. Отвараш очи у полутами. Калуђер у црној ризи пролази између кревета и звони на устајање. Бледа светлост првог свитања допире само кроз уске отворе на таваници, пошто у манастирској спаваоници нема прозора са стаклима.

 Твоји другари већ устају из суседних кревета и тресу се од хладноће. Не постоје радијатори, а пошто ни металне пећи са димњаком нису измишљене, просторија се врло лоше загрева помоћу недовољно ефикасног манастирског камина. Облачиш тврду вунену тканину. Технологија глачања и механичког упредања вуне није развијена и твоја одећа те гребе попут јежевих бодљи.

 Када устанеш, имаш прилику да се умијеш леденом водом (бојлери и томе налик електрични грејачи, наравно, не постоје), али не можеш да се погледаш у огледалу јер је употреба огледала забрањена за ђаке. Пошто ни оптика не постоји, није познато какве силе образују твој одраз, па се огледало међу твојим учитељима сматра ђавољом направом.

 То те не мучи сувише, пошто те, у духу метафизичке сколастике, сваког дана уче да презиреш материјални свет и потпуно ти је свеједно како ће твоје лице и тело данас изгледати.

 МЕРЕЊА

 Калуђер престаје да звони и посматра под којим углом Сунчев зрак пада са таванице на под. Када процени да је Сунце довољно високо, он намешта пешчани часовник по коме ће се мерити време током целог дана. Нико осим њега то не уме да ради, јер у свету у коме живиш није развијен никакав мерни систем. Дужине, углове и тежине обично одређују најискуснији за послове размеравања.

 Апотекари користе и необичне справе, попут ваге или лењира, али свака има мерну скалу која је обично јединствена за дати инструмент и није усклађена ни са једном другом скалом, тако да сви ти инструменти увек мере међусобно различите вредности. А неки трговци су толико искусни да успевају све мере произвољно да одреде, без икаквих инструмената, мада мало ко верује у поштење њиховог мерења.

 Пешчаник је постављен и један од твојих другара се смешта поред њега – он ће током читавог дана мотрити и окретати пешчани сат, што је врло важан посао. Међутим, догађа се да се неки од ђака успава на овој дужности, па понекад дан траје дуже, а вечера почиње касније.

 НАУКЕ

 Данас си ослобођен наставе. То се често догађа, али не пропушташ много. У твојој манастирској школи уче се грчки, латински, теологија, право и филозофија. Ове науке, онако како се изучавају у то време, служе само једној сврси – да ти омогуће да што боље разумеш књиге које се чувају као највеће благо у скрипторијуму.

 Пошто се никаква нова знања не откривају, сва постојећа наука је одавно довршена и записана у старим књигама које треба пажљиво проучавати. Нема модерне хемије, папир се производи на застарео начин па је јако скуп, а књиге су врло ретке и изузетно вредне.

 Запало ти је у задатак да један руком преписани манускрипт из скрипторијума однесеш до оближњег града, како би се ондашњи свештеници упутили у нека космолошка питања. Када они прочитају неколико пасуса, вратићеш књигу у сигурност манастира. Док ходаш до града, кришом прегледаш манускрипт и сазнајеш да постоје звезде које стоје на небу, док неке од њих круже око Земље. Те покретне звезде се називају планете.

 Уз то, сазнајеш да Земља мирује док се Сунце окреће око ње. Нимало не сумњаш у тај погрешно постављени небески систем, пошто ти изгледа разуман. У пролазу видиш две јабуке како истовремено падају са дрвета.

 Толико си уверен у аристотеловско учење да тежа тела падају брже, па уопште не запажаш како су јабуке истовремено пале на земљу. Нико те никада није саветовао да било шта око себе пажљиво посматраш, пошто се реални свет око тебе стално потцењује као скуп лажних представа.

 ГРАД

Када стигнеш у град, видиш да су улице изузетно прљаве, пошто не постоји начин да се оперу. Нема текуће воде и водовода, а ни канализације. Ове ствари су постојале у древној прошлости, али пошто нема физике, нико није разумео како функционишу, тако да су, као и многа друга открића, временом заборављене. На једном зиду видиш чудан натпис.

 Познато ти је да без физике нема развоја технологије, па нема телефона, интернета, новина, нити икаквих средстава комуникације, тако да се људи често споразумевају таквим натписима на зидовима. Поједина тајна удружења стављају шифроване ознаке како би својим члановима у пролазу објавиле да у том граду постоји њихова задруга.

 Улице кривудају јер се мало ко разуме у геометрију. Неколико кућа је срушено тако да мораш да их заобилазиш. Нико не уме да направи статички прорачун приликом изградње и грађевине често падају под сопственом тежином. Због сталног заобилажења, почињеш да луташ и на крају се сасвим изгубиш. На зиду у кривудавој улици опет видиш онај необични знак.

 Прилази ти један млад јеретик и кришом ти предаје некакав документ тајно одштампани на штампарској преси. На сличним брошурама обично се објављују какве тајне теорије или резултати огледа које ипак повремено изводе нека од јеретичких друштава. Брзо га сакриваш испод одеће.

 Радознао си, али нећеш га прегледати на улици. У ствари, не разумеш шта нагони те људе да ризикују живот како би изучавали природу. Казна за такве огледе обично је спаљивање на ломачи. Одлазиш низ улицу и проналазиш цркву где треба да предаш манускрипт на читање. Гушиш се од задаха који влада у граду.

 МРАК

Најзад, обавио си свој задатак и враћаш се у манастирску школу. Пада ноћ и то те прилично забрињава. Сви људи које успут видиш махнито беже пред сумраком. Склањају се у куће. И тебе хвата велики страх од мрака. Али, то је сасвим нормално. Ником није познато како се смењују дан и ноћ, а у целом свету влада правило да ноћ није доба када људи треба да бораве на отвореном. Пошто нико не проверава, сумња се да ноћу најчудније звери и авети лутају унаоколо.

 Најгора ствар у свету без физике нису разне неугодности и неразвијена технологија, већ страх. Нема начина да се провери било шта непознато, а у непознатом страх клија. Споро ходаш и хвата те мрак. Одузимаш се. Затвараш очи јер не желиш да провериш како изгледа тај ужасни свет ноћи. У свету без физике никада ништа не желиш да провериш и зато се иначе толико бојиш.

 Притиснут страхом, увиђаш једну ствар. Можда се она тајна удружења заправо боре против страха. Можда се мање плаше када упознају свет који их окружује. У мраку чујеш звоно. Оно има метални призвук, као звоно којим те калуђери буде сваког јутра. Тај звук те разбуђује. Отвараш очи и одједном видиш око себе потпуно другачији свет.

 Уобичајена граја на Сајму књига, твом другу звони мобилни телефон, људи се тискају око штандова, а ти, после пакла кроз који си прошао, помишљаш да ти ствари као што је физика могу недостајати. Можда и први пут. Нимало не жалиш за светом без физике, али нешто је ипак остало – испод јакне напипаваш свитак који си добио у кривудавој улици, вадиш га и са радозналошћу отвараш. Х

У припреми овог сасвим арбитрарног осврта на могући свет без физике, коришћени су описи друштва у позном средњем веку Жана Делимоа из дела Грех и страх.  Првобитна верзија овог текста је објављена у часопису „Млади физичар“.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs