Kako bi mogao izgledati svet u kome Isak Njutn nije postojao i gde se moderna fizika nije razvila?
U okviru postavke na Sajmu knjiga 2011. u Beogradu, Centar za promociju nauke je posetiocima predstavio originalno izdanje slavne knjige Isaka Njutna (1643–1727) Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, dela koje se smatra presudno važnim za razvoj moderne nauke.
No, koliko je ova knjiga, napisana pre četiri veka, danas zaista značajna? Poslužimo se jednim misaonim eksperimentom. Kako bi mogao izgledati svet u kome Isak Njutn nikada nije objavio ovu knjigu i gde se, potom, nisu razvili moderna fizika i naučni način promišljanja o prirodi?
Provedimo jedan dan u takvom svetu.
Alternativna istorija
SVET BEZ ISAKA NJUTNA
Piše: Slobodan Bubnjević
Nakon dugog listanja, toneš sve dublje. Metalno zvono. Otvaraš oči u polutami. Kaluđer u crnoj rizi prolazi između kreveta i zvoni na ustajanje. Bleda svetlost prvog svitanja dopire samo kroz uske otvore na tavanici, pošto u manastirskoj spavaonici nema prozora sa staklima.
Tvoji drugari već ustaju iz susednih kreveta i tresu se od hladnoće. Ne postoje radijatori, a pošto ni metalne peći sa dimnjakom nisu izmišljene, prostorija se vrlo loše zagreva pomoću nedovoljno efikasnog manastirskog kamina. Oblačiš tvrdu vunenu tkaninu. Tehnologija glačanja i mehaničkog upredanja vune nije razvijena i tvoja odeća te grebe poput ježevih bodlji.
Kada ustaneš, imaš priliku da se umiješ ledenom vodom (bojleri i tome nalik električni grejači, naravno, ne postoje), ali ne možeš da se pogledaš u ogledalu jer je upotreba ogledala zabranjena za đake. Pošto ni optika ne postoji, nije poznato kakve sile obrazuju tvoj odraz, pa se ogledalo među tvojim učiteljima smatra đavoljom napravom.
To te ne muči suviše, pošto te, u duhu metafizičke skolastike, svakog dana uče da prezireš materijalni svet i potpuno ti je svejedno kako će tvoje lice i telo danas izgledati.
MERENJA
Kaluđer prestaje da zvoni i posmatra pod kojim uglom Sunčev zrak pada sa tavanice na pod. Kada proceni da je Sunce dovoljno visoko, on namešta peščani časovnik po kome će se meriti vreme tokom celog dana. Niko osim njega to ne ume da radi, jer u svetu u kome živiš nije razvijen nikakav merni sistem. Dužine, uglove i težine obično određuju najiskusniji za poslove razmeravanja.
Apotekari koriste i neobične sprave, poput vage ili lenjira, ali svaka ima mernu skalu koja je obično jedinstvena za dati instrument i nije usklađena ni sa jednom drugom skalom, tako da svi ti instrumenti uvek mere međusobno različite vrednosti. A neki trgovci su toliko iskusni da uspevaju sve mere proizvoljno da odrede, bez ikakvih instrumenata, mada malo ko veruje u poštenje njihovog merenja.
Peščanik je postavljen i jedan od tvojih drugara se smešta pored njega – on će tokom čitavog dana motriti i okretati peščani sat, što je vrlo važan posao. Međutim, događa se da se neki od đaka uspava na ovoj dužnosti, pa ponekad dan traje duže, a večera počinje kasnije.
NAUKE
Danas si oslobođen nastave. To se često događa, ali ne propuštaš mnogo. U tvojoj manastirskoj školi uče se grčki, latinski, teologija, pravo i filozofija. Ove nauke, onako kako se izučavaju u to vreme, služe samo jednoj svrsi – da ti omoguće da što bolje razumeš knjige koje se čuvaju kao najveće blago u skriptorijumu.
Pošto se nikakva nova znanja ne otkrivaju, sva postojeća nauka je odavno dovršena i zapisana u starim knjigama koje treba pažljivo proučavati. Nema moderne hemije, papir se proizvodi na zastareo način pa je jako skup, a knjige su vrlo retke i izuzetno vredne.
Zapalo ti je u zadatak da jedan rukom prepisani manuskript iz skriptorijuma odneseš do obližnjeg grada, kako bi se ondašnji sveštenici uputili u neka kosmološka pitanja. Kada oni pročitaju nekoliko pasusa, vratićeš knjigu u sigurnost manastira. Dok hodaš do grada, krišom pregledaš manuskript i saznaješ da postoje zvezde koje stoje na nebu, dok neke od njih kruže oko Zemlje. Te pokretne zvezde se nazivaju planete.
Uz to, saznaješ da Zemlja miruje dok se Sunce okreće oko nje. Nimalo ne sumnjaš u taj pogrešno postavljeni nebeski sistem, pošto ti izgleda razuman. U prolazu vidiš dve jabuke kako istovremeno padaju sa drveta.
Toliko si uveren u aristotelovsko učenje da teža tela padaju brže, pa uopšte ne zapažaš kako su jabuke istovremeno pale na zemlju. Niko te nikada nije savetovao da bilo šta oko sebe pažljivo posmatraš, pošto se realni svet oko tebe stalno potcenjuje kao skup lažnih predstava.
GRAD
Kada stigneš u grad, vidiš da su ulice izuzetno prljave, pošto ne postoji način da se operu. Nema tekuće vode i vodovoda, a ni kanalizacije. Ove stvari su postojale u drevnoj prošlosti, ali pošto nema fizike, niko nije razumeo kako funkcionišu, tako da su, kao i mnoga druga otkrića, vremenom zaboravljene. Na jednom zidu vidiš čudan natpis.
Poznato ti je da bez fizike nema razvoja tehnologije, pa nema telefona, interneta, novina, niti ikakvih sredstava komunikacije, tako da se ljudi često sporazumevaju takvim natpisima na zidovima. Pojedina tajna udruženja stavljaju šifrovane oznake kako bi svojim članovima u prolazu objavile da u tom gradu postoji njihova zadruga.
Ulice krivudaju jer se malo ko razume u geometriju. Nekoliko kuća je srušeno tako da moraš da ih zaobilaziš. Niko ne ume da napravi statički proračun prilikom izgradnje i građevine često padaju pod sopstvenom težinom. Zbog stalnog zaobilaženja, počinješ da lutaš i na kraju se sasvim izgubiš. Na zidu u krivudavoj ulici opet vidiš onaj neobični znak.
Prilazi ti jedan mlad jeretik i krišom ti predaje nekakav dokument tajno odštampani na štamparskoj presi. Na sličnim brošurama obično se objavljuju kakve tajne teorije ili rezultati ogleda koje ipak povremeno izvode neka od jeretičkih društava. Brzo ga sakrivaš ispod odeće.
Radoznao si, ali nećeš ga pregledati na ulici. U stvari, ne razumeš šta nagoni te ljude da rizikuju život kako bi izučavali prirodu. Kazna za takve oglede obično je spaljivanje na lomači. Odlaziš niz ulicu i pronalaziš crkvu gde treba da predaš manuskript na čitanje. Gušiš se od zadaha koji vlada u gradu.
MRAK
Najzad, obavio si svoj zadatak i vraćaš se u manastirsku školu. Pada noć i to te prilično zabrinjava. Svi ljudi koje usput vidiš mahnito beže pred sumrakom. Sklanjaju se u kuće. I tebe hvata veliki strah od mraka. Ali, to je sasvim normalno. Nikom nije poznato kako se smenjuju dan i noć, a u celom svetu vlada pravilo da noć nije doba kada ljudi treba da borave na otvorenom. Pošto niko ne proverava, sumnja se da noću najčudnije zveri i aveti lutaju unaokolo.
Najgora stvar u svetu bez fizike nisu razne neugodnosti i nerazvijena tehnologija, već strah. Nema načina da se proveri bilo šta nepoznato, a u nepoznatom strah klija. Sporo hodaš i hvata te mrak. Oduzimaš se. Zatvaraš oči jer ne želiš da proveriš kako izgleda taj užasni svet noći. U svetu bez fizike nikada ništa ne želiš da proveriš i zato se inače toliko bojiš.
Pritisnut strahom, uviđaš jednu stvar. Možda se ona tajna udruženja zapravo bore protiv straha. Možda se manje plaše kada upoznaju svet koji ih okružuje. U mraku čuješ zvono. Ono ima metalni prizvuk, kao zvono kojim te kaluđeri bude svakog jutra. Taj zvuk te razbuđuje. Otvaraš oči i odjednom vidiš oko sebe potpuno drugačiji svet.
Uobičajena graja na Sajmu knjiga, tvom drugu zvoni mobilni telefon, ljudi se tiskaju oko štandova, a ti, posle pakla kroz koji si prošao, pomišljaš da ti stvari kao što je fizika mogu nedostajati. Možda i prvi put. Nimalo ne žališ za svetom bez fizike, ali nešto je ipak ostalo – ispod jakne napipavaš svitak koji si dobio u krivudavoj ulici, vadiš ga i sa radoznalošću otvaraš. H
U pripremi ovog sasvim arbitrarnog osvrta na mogući svet bez fizike, korišćeni su opisi društva u poznom srednjem veku Žana Delimoa iz dela Greh i strah. Prvobitna verzija ovog teksta je objavljena u časopisu „Mladi fizičar“.