Феномени

Сва лица једног грипа

Елементаријум истражује који вируси су одговорни за тренутно актуелну епидемију грипа у нашој земљи

Текст: Катарина Стекић

Kијавицa, кашаљ, бол у стомаку, температура, продужени распуст или боловање. Сценарио епидемије грипа нам је ових дана добро познат. Према статистици из извештаја „Актуелна епидемолошка ситуација грипа у сезони 2016/2017“ Института за јавно здравље „Батут“, број оболелих у Србији је око сто хиљада. Ова бројка, међутим, укључује само број оболелих који су се пријавили лекару.

Неки од вас, који су овај грип прележали уз минимално потешкоћа, вероватно се питају чему толико панике. Грип, или стручно назван вирус инфлуенце, није увек било лако савладати. Штавише, епидемије су умеле да буду катастрофалне. Најпознатија и најпогубнија пандемија грипа, звана „шпанска грозница“, десила се 1918. године, и захватила је око 500 милиона људи од којих је умрло чак 20 милиона.

Иако је данас тешко замислити овакву смртност, то не значи да је грип постао потпуно безазлен. И током епидемије која тренутно траје у Србији регистровани су смртни случајеви. Посебно су угрожена група деца старости до четири године, а највећи број заражених се налази и у узрасној групи 5-14.

Извештај „Батута“ каже да се овом епидемијом шире два типа грипа А(Н3) и В. Шта ово значи? Оба типа вируса су тзв. РНК вируси из фамилије Ортомиксовируса. Основна разлика међу њима је што инфлуенцу типа А могу пренети и животиње и људи, док је инфлуенца В искључиво људски вирус. Инфлуенца В нема подтипове и мање је штетна од инфлуенце А. Поред начина преношења, разликују се и на основу нуклеопротеина – молекула који преноси РНК инфлуенце, и на основу којег настају антитела.

По антителима која служе заштити организма одређује се и подтип вируса инфлуенце, јер се она јављају као одговор на тзв. гликопротеине хемаглутинин (Н) чија је улога везивање вируса за респираторни тракт где се размножава, и неураминидазе (N) које потпомажу размножавање вируса. Ови гликопротеини су нестабилни и подлежу сталним мутацијама, због чега се и након одлежавања једног грипа можемо врло лако заразити другим, па и врло сличним. До сада је код људи утврђено постојање три варијанте хемаглутинина (H1, H2, H3) и две варијанте неураминидазе (N1 i N2).

Претпоставља се да мутације настају мешањем животињских и људских сојева вируса инфлуенце. У стању између епидемија, које траје у просеку 2 до 3 године, вируси грипа типа А се највероватније налазе неактивни у телу животиња, најчешће птица. Вируси В типа могу имати само људске домаћине. Епидемије су чешће у зимским периодима.

Заштиту од грипа, упркос свим саветима стручњака, није тако лако обезбедити. Неопходно је одржати имунски систем у најбољем стању. Иако некима делује безопасно, вирус грипа може имати смртоносне последице по хроничне болеснике и особе са поремећајем имунског система. „Батут“ подсећа да се антибиотици не смеју узимати на своју руку, као и да они нису делотворни против вируса.

У случају грипа је изгледа најбоље држати се народне изреке „боље спречити него лечити“. Препоруке лекара се углавном односе на редовну вакцинацију, најпре кад су у питању деца. Пошто је вирус грипа склон мутацијама, не можемо знати да ли ће једном примљена вакцина бити делотворна и током наредне епидемије. С бозиром да не можемо са сигурношћу да проверимо када ће избити епидемија грипа, вакцинација на годишњем нивоу је најсигурнија заштита.

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs