Elementarijum istražuje koji virusi su odgovorni za trenutno aktuelnu epidemiju gripa u našoj zemlji
Tekst: Katarina Stekić
Kijavica, kašalj, bol u stomaku, temperatura, produženi raspust ili bolovanje. Scenario epidemije gripa nam je ovih dana dobro poznat. Prema statistici iz izveštaja „Aktuelna epidemološka situacija gripa u sezoni 2016/2017“ Instituta za javno zdravlje „Batut“, broj obolelih u Srbiji je oko sto hiljada. Ova brojka, međutim, uključuje samo broj obolelih koji su se prijavili lekaru.
Neki od vas, koji su ovaj grip preležali uz minimalno poteškoća, verovatno se pitaju čemu toliko panike. Grip, ili stručno nazvan virus influence, nije uvek bilo lako savladati. Štaviše, epidemije su umele da budu katastrofalne. Najpoznatija i najpogubnija pandemija gripa, zvana „španska groznica“, desila se 1918. godine, i zahvatila je oko 500 miliona ljudi od kojih je umrlo čak 20 miliona.
Iako je danas teško zamisliti ovakvu smrtnost, to ne znači da je grip postao potpuno bezazlen. I tokom epidemije koja trenutno traje u Srbiji registrovani su smrtni slučajevi. Posebno su ugrožena grupa deca starosti do četiri godine, a najveći broj zaraženih se nalazi i u uzrasnoj grupi 5-14.
Izveštaj „Batuta“ kaže da se ovom epidemijom šire dva tipa gripa A(N3) i V. Šta ovo znači? Oba tipa virusa su tzv. RNK virusi iz familije Ortomiksovirusa. Osnovna razlika među njima je što influencu tipa A mogu preneti i životinje i ljudi, dok je influenca V isključivo ljudski virus. Influenca V nema podtipove i manje je štetna od influence A. Pored načina prenošenja, razlikuju se i na osnovu nukleoproteina – molekula koji prenosi RNK influence, i na osnovu kojeg nastaju antitela.
Po antitelima koja služe zaštiti organizma određuje se i podtip virusa influence, jer se ona javljaju kao odgovor na tzv. glikoproteine hemaglutinin (N) čija je uloga vezivanje virusa za respiratorni trakt gde se razmnožava, i neuraminidaze (N) koje potpomažu razmnožavanje virusa. Ovi glikoproteini su nestabilni i podležu stalnim mutacijama, zbog čega se i nakon odležavanja jednog gripa možemo vrlo lako zaraziti drugim, pa i vrlo sličnim. Do sada je kod ljudi utvrđeno postojanje tri varijante hemaglutinina (H1, H2, H3) i dve varijante neuraminidaze (N1 i N2).
Pretpostavlja se da mutacije nastaju mešanjem životinjskih i ljudskih sojeva virusa influence. U stanju između epidemija, koje traje u proseku 2 do 3 godine, virusi gripa tipa A se najverovatnije nalaze neaktivni u telu životinja, najčešće ptica. Virusi V tipa mogu imati samo ljudske domaćine. Epidemije su češće u zimskim periodima.
Zaštitu od gripa, uprkos svim savetima stručnjaka, nije tako lako obezbediti. Neophodno je održati imunski sistem u najboljem stanju. Iako nekima deluje bezopasno, virus gripa može imati smrtonosne posledice po hronične bolesnike i osobe sa poremećajem imunskog sistema. „Batut“ podseća da se antibiotici ne smeju uzimati na svoju ruku, kao i da oni nisu delotvorni protiv virusa.
U slučaju gripa je izgleda najbolje držati se narodne izreke „bolje sprečiti nego lečiti“. Preporuke lekara se uglavnom odnose na redovnu vakcinaciju, najpre kad su u pitanju deca. Pošto je virus gripa sklon mutacijama, ne možemo znati da li će jednom primljena vakcina biti delotvorna i tokom naredne epidemije. S bozirom da ne možemo sa sigurnošću da proverimo kada će izbiti epidemija gripa, vakcinacija na godišnjem nivou je najsigurnija zaštita.