открића

Штампање лекова

Да ли ћемо моћи да заборавимо на редове у апотеци и почнемо сами да „производимо“ лекове који су нам потребни захваљујући посебном 3Д штампачу?

Фото: Pexels

 

Текст: Ивана Николић

Професори са Универзитета у Глазгову који годинама истражују и унаперђују 3Д штампаче, недавно су објавили да су на трагу да усаврше штампање лекова. Они су дизајнирали посебан 3Д штампач који синтетише фармацеутске и сличне хемијске производе из крајње једноставних и нашироко доступних једињења која се стављају у неколико реактора величине флаша за воду. Ово би додатно могло да дигитализује хемију, тврде истраживачи, јер ће омогућити корисницима да синтетишу било које састојке било где на свету. 

Лирој Кронин, хемичар са Универзитета у Глазгову и вођа тима који је радио на овом штампачу, објашњава да је хтео да помогне обичним људима да праве лекове, што је корак у демократизацији хемије. Кронин чак пореди овакву производњу лекова са mp3 плејерима који су на сличан начин музику учинили лако доступном – претварајући песме у дигитални код који може да очита било који уређај са одговарајућим софтвером.

Али, хајде да се вратимо на сам почетак Кронинове „3Д штампач“ каријере. Још 2012. године објавио је студију у часопису Nature Chemistry, у којој заједно са својим колегама описују уређај по имену reactionware, 3Д штампачем одштампан суд за хемијске реакције који садржи разне компоненте, укључујући и катализаторе неопходне за спровођење различитих хемијских реакција унутар њега. Једноставним додавањем основних састојака, Кронинов тим је успео да синтетише различита проста једињења, укључујући органско једињење под именом етилбензен. У то време, професор објашњава, многи су сумњали да овакав приступ може да да нека сложенија једињења као што су фармацеутски производи. „Волим да нервирам људе када је реч о науци“, рекао је Кронин, и после неколико година његов рад се исплатио.

Кронин и колеге су 19. јануара објавили да су одштампали неколико судова за хемијске реакције који могу да изврше четири различите хемијске реакције кроз 12 корака. Додавањем различитих реагената и раствора у одређено време и одређеним редом, успели су да претоворе једноставне и широко доступне основне састојке у баклофен – лек за опуштање мишића. Успели су да произведу још неке лекове, укључујући антиепилептике и лекове против чира.

Овај уређај би, према речима тима, могао да омогући производњу лекова и других хемикалија на захтев, нарочито оних којих нема много у слободној продаји и које је тешко производити у великим фабрикама, а пред тога могао би да омогући и прављење оних лекова који се превише ретко користе да би се оправдала њихова комерцијална производња.

Међутим, треба имати на уму да, пре него што се овај уређај пусти у употребу, он треба да добије сагласност неколико агенција за лекове, као што су – у случају САД – US Food and Drug Administration, које би морале да промене правила која се односе на потврђивање безбедности лекова. У овом случају, пак, агенције би морале да потврде безбедност самог уређаја и утврде да он заиста прави жељени лек. Кронин признаје да је то реална препрека, али је оптимиста. Објашњава да би штампани реактори у будућности могли да садрже један модул са стандардним тестовима провере, који функционише слично као тестови за трудноћу. 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs