Da li ćemo moći da zaboravimo na redove u apoteci i počnemo sami da „proizvodimo“ lekove koji su nam potrebni zahvaljujući posebnom 3D štampaču?
Tekst: Ivana Nikolić
Profesori sa Univerziteta u Glazgovu koji godinama istražuju i unaperđuju 3D štampače, nedavno su objavili da su na tragu da usavrše štampanje lekova. Oni su dizajnirali poseban 3D štampač koji sintetiše farmaceutske i slične hemijske proizvode iz krajnje jednostavnih i naširoko dostupnih jedinjenja koja se stavljaju u nekoliko reaktora veličine flaša za vodu. Ovo bi dodatno moglo da digitalizuje hemiju, tvrde istraživači, jer će omogućiti korisnicima da sintetišu bilo koje sastojke bilo gde na svetu.
Liroj Kronin, hemičar sa Univerziteta u Glazgovu i vođa tima koji je radio na ovom štampaču, objašnjava da je hteo da pomogne običnim ljudima da prave lekove, što je korak u demokratizaciji hemije. Kronin čak poredi ovakvu proizvodnju lekova sa mp3 plejerima koji su na sličan način muziku učinili lako dostupnom – pretvarajući pesme u digitalni kod koji može da očita bilo koji uređaj sa odgovarajućim softverom.
Ali, hajde da se vratimo na sam početak Kroninove „3D štampač“ karijere. Još 2012. godine objavio je studiju u časopisu Nature Chemistry, u kojoj zajedno sa svojim kolegama opisuju uređaj po imenu reactionware, 3D štampačem odštampan sud za hemijske reakcije koji sadrži razne komponente, uključujući i katalizatore neophodne za sprovođenje različitih hemijskih reakcija unutar njega. Jednostavnim dodavanjem osnovnih sastojaka, Kroninov tim je uspeo da sintetiše različita prosta jedinjenja, uključujući organsko jedinjenje pod imenom etilbenzen. U to vreme, profesor objašnjava, mnogi su sumnjali da ovakav pristup može da da neka složenija jedinjenja kao što su farmaceutski proizvodi. „Volim da nerviram ljude kada je reč o nauci“, rekao je Kronin, i posle nekoliko godina njegov rad se isplatio.
Kronin i kolege su 19. januara objavili da su odštampali nekoliko sudova za hemijske reakcije koji mogu da izvrše četiri različite hemijske reakcije kroz 12 koraka. Dodavanjem različitih reagenata i rastvora u određeno vreme i određenim redom, uspeli su da pretovore jednostavne i široko dostupne osnovne sastojke u baklofen – lek za opuštanje mišića. Uspeli su da proizvedu još neke lekove, uključujući antiepileptike i lekove protiv čira.
Ovaj uređaj bi, prema rečima tima, mogao da omogući proizvodnju lekova i drugih hemikalija na zahtev, naročito onih kojih nema mnogo u slobodnoj prodaji i koje je teško proizvoditi u velikim fabrikama, a pred toga mogao bi da omogući i pravljenje onih lekova koji se previše retko koriste da bi se opravdala njihova komercijalna proizvodnja.
Međutim, treba imati na umu da, pre nego što se ovaj uređaj pusti u upotrebu, on treba da dobije saglasnost nekoliko agencija za lekove, kao što su – u slučaju SAD – US Food and Drug Administration, koje bi morale da promene pravila koja se odnose na potvrđivanje bezbednosti lekova. U ovom slučaju, pak, agencije bi morale da potvrde bezbednost samog uređaja i utvrde da on zaista pravi željeni lek. Kronin priznaje da je to realna prepreka, ali je optimista. Objašnjava da bi štampani reaktori u budućnosti mogli da sadrže jedan modul sa standardnim testovima provere, koji funkcioniše slično kao testovi za trudnoću.