Нобел 2013.

Награда за ЦЕРН

Вест да су Питер Хигс и Франсоа Aнглер добили Нобелову награду из физике 2013. подигла jе на ноге заjедницу физичара високих енргиjа

Текст: С. Бубњевић

Нобелову награду за физику у 2013. поделили су Питер Хигс и Франсоа Англер. Наиме, како jе у уторак уjутру у Стокхолму саопштио Нобелов комитет, овогодишњи лауреати су награђени за теориjско откриће механизма коjи доприноси нашем разумевању порекла масе субатомских честица, а „коjе jе недавно потврђено открићем фундаменталне честице на детекторима ЦМС и АТЛАС на акцелератору ЛХЦ у ЦЕРН-у”.

Хигсово име је изузетно познато јавности и мимо награде коју је добио – овогодишњи Нобелов лауреат носи име коjе jе постало jедно од наjпрепознатљивиjих имена савремене физике и науке уопште. Њиме већ пола века физичари елементарних честица називаjу мистериозни бозон, одговоран за масу свих других честица. Његово jе постоjање потврђено у спектакуларним прошлогодишњим експериментима на Великом сударачу хадрона (ЛХЦ) у ЦЕРН-у.

Откриће Хигса jе за физичаре, али и оне коjи то нису, било спектакуларно управо зато што jе jош само оно недостаjало да би се потврдила важећа физичка теориjа – Стандардни модел – теориjа коjа описуjе понашање градивних елемената природе. Након њега, професор Питер Хигс (на слици), рођен 1929. у Енглескоj, постаjе медиjска звезда и оглашава се готово у свим водећим светским медиjима. Но, Нобелова награда нас подсећа како ниjе само Хигс заслужан за теориjски модел са коjим jе фамозни бозон ушао у савремену физику.

Тако jе поред њега награду добио и белгиjски физичар Франсоа Aнглер, jавности много мање познат, али чиjи jе допринос у открићу Хигса подједнако значаjан. Наиме, давне 1964. године Енглерт, тада тридесетогодишњак, са колегом, белгиjским физичарем Робертом Броутом, обjављуjе теориjски рад коjим обjашњава да jе неопхподно постоjање jош неке структуре коjа би обjаснила зашто честице имаjу масу. До сасвим истог резултата долази и Питер Хигс исте године, а заjедница физичара ће новоj, тако наjављеноj честици, пољу и механизму касниjе дати његово име. Но, исте године, сериjа ових радова коjи излазе у престижном магазину Physical Review Letters наставља се и трећим радом коjи потписуjу Гуралник, Хаген и Кибле.

Будући да jе Роберт Броут преминуо 2011. не дочекавши откриће Хигса у ЦЕРН-у, награду су ове недеље поделила двоjица од троjице физичара коjи су га први предвидели – Хигс и Англер. Франсоа Англер (на слици), преживео jе драматичну судбину. Рођен 1932, као дете jевреjског порекла скривао се и преживео Други светски рат бежећи од нациста, да би науком почео да се бави 1955. године. Радио jе на Универзитету Корнел, а након отркића из 1964. био jе позиван широм света, предавао jе у Тел Авиву, да би се вратио у Брисел.

Награда коjу су Хигс и Англер добили представља 107. по реду Нобелову награду из физике. Вест да су у право они добитници подигла jе на ноге заjедницу физичара високих енргиjа коjи у њоj виде потврду великог резулата постигнутог на ЛХЦ-у прошле године.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs