Vest da su Piter Higs i Fransoa Angler dobili Nobelovu nagradu iz fizike 2013. podigla je na noge zajednicu fizičara visokih enrgija
Tekst: S. Bubnjević
Nobelovu nagradu za fiziku u 2013. podelili su Piter Higs i Fransoa Angler. Naime, kako je u utorak ujutru u Stokholmu saopštio Nobelov komitet, ovogodišnji laureati su nagrađeni za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi našem razumevanju porekla mase subatomskih čestica, a „koje je nedavno potvrđeno otkrićem fundamentalne čestice na detektorima CMS i ATLAS na akceleratoru LHC u CERN-u”.
Higsovo ime je izuzetno poznato javnosti i mimo nagrade koju je dobio – ovogodišnji Nobelov laureat nosi ime koje je postalo jedno od najprepoznatljivijih imena savremene fizike i nauke uopšte. Njime već pola veka fizičari elementarnih čestica nazivaju misteriozni bozon, odgovoran za masu svih drugih čestica. Njegovo je postojanje potvrđeno u spektakularnim prošlogodišnjim eksperimentima na Velikom sudaraču hadrona (LHC) u CERN-u.
Otkriće Higsa je za fizičare, ali i one koji to nisu, bilo spektakularno upravo zato što je još samo ono nedostajalo da bi se potvrdila važeća fizička teorija – Standardni model – teorija koja opisuje ponašanje gradivnih elemenata prirode. Nakon njega, profesor Piter Higs (na slici), rođen 1929. u Engleskoj, postaje medijska zvezda i oglašava se gotovo u svim vodećim svetskim medijima. No, Nobelova nagrada nas podseća kako nije samo Higs zaslužan za teorijski model sa kojim je famozni bozon ušao u savremenu fiziku.
Tako je pored njega nagradu dobio i belgijski fizičar Fransoa Angler, javnosti mnogo manje poznat, ali čiji je doprinos u otkriću Higsa podjednako značajan. Naime, davne 1964. godine Englert, tada tridesetogodišnjak, sa kolegom, belgijskim fizičarem Robertom Broutom, objavljuje teorijski rad kojim objašnjava da je neophpodno postojanje još neke strukture koja bi objasnila zašto čestice imaju masu. Do sasvim istog rezultata dolazi i Piter Higs iste godine, a zajednica fizičara će novoj, tako najavljenoj čestici, polju i mehanizmu kasnije dati njegovo ime. No, iste godine, serija ovih radova koji izlaze u prestižnom magazinu Physical Review Letters nastavlja se i trećim radom koji potpisuju Guralnik, Hagen i Kible.
Budući da je Robert Brout preminuo 2011. ne dočekavši otkriće Higsa u CERN-u, nagradu su ove nedelje podelila dvojica od trojice fizičara koji su ga prvi predvideli – Higs i Angler. Fransoa Angler (na slici), preživeo je dramatičnu sudbinu. Rođen 1932, kao dete jevrejskog porekla skrivao se i preživeo Drugi svetski rat bežeći od nacista, da bi naukom počeo da se bavi 1955. godine. Radio je na Univerzitetu Kornel, a nakon otrkića iz 1964. bio je pozivan širom sveta, predavao je u Tel Avivu, da bi se vratio u Brisel.
Nagrada koju su Higs i Angler dobili predstavlja 107. po redu Nobelovu nagradu iz fizike. Vest da su u pravo oni dobitnici podigla je na noge zajednicu fizičara visokih enrgija koji u njoj vide potvrdu velikog rezulata postignutog na LHC-u prošle godine.