Небеска тела

Лов на комету

Шта се догађа са кометом C2011 L4? Зашто су комете занимљиве? Шта су комете, да ли су опасне и који све мали објекти могу да ударе у Земљу?

Ове недеље на западном делу неба изнад Србије биће видљива комета C/2011 L4, што је повод за трибину ЧЕКАЈУЋИ КОМЕТУ коју ЦПН организује 7. марта у 19 часова у Великој сали СКЦ. Процењено је да ће комета C/2011 L4 проћи кроз најближу тачку Сунцу на својој путањи 10. марта, у 5 часова ујутру по нашем времену, када постаје видљива у нашим крајевима. Комета је видљива голим оком од краја фебрура, али само за житеље јужне хемисфере. После проласка кроз перихел (најмању удаљеност од Сунца), посматрачи са северне хемисфере биће у прилици да виде ову комету голим оком или уз помоћ двогледа, уколико временске прилике буду повољне.

ДА ЛИ ЈЕ ЗЕМЉА УГРОЖЕНА?

Комета C/2011 L4 (PANSTARRS) проћи ће најближе Земљи 5. марта, али и тад ће бити удаљенија од растојања између Сунца и Земље. Комете су, иначе, небеска тела необично мале густине, а њихова маса се одређује посредно. Запажено је да ниједна комета, ма колико близу да је прошла, није изазвала поремећаје ни у кретању планета ни њихових сателита. Земља је пролазила кроз репове комета без икаквих драматичних ефеката. Када комета прође перихел, најмању удаљеност од Сунца, њено језгро се хлади и почиње привидно да се „гаси“, реп јој се смањује и ишчезава. Удаљујући се, она постаје магличасти објекат који се после извесног времена тешко региструје и најјачим расположивим телескопима.

ШТА СУ КОМЕТЕ?

Комете спадају у мала небеска тела која се крећу око Сунца. Оне се, попут астероида, састоје од прашине и камена, али се од њих разликују по томе што садрже смрзнуте гасове и лед у значајној количини. Орбите комета се мењају: док прилазе Сунцу, а неке од њих долазе са самог руба Сунчевог система, догађа се да промене путању због гравитационог утицаја приликом блиских пролазака поред великих планета. Посматрачи на Земљи комете препознају као објекте који се изненада појављују на небу и могу имати реп који вишеструко надмашује димензије самог језгра комете, а понекад  може бити и дужи од 100 милиона километара.

ЗАШТО СЕ ВИДИ РЕП КОМЕТЕ?

Док прилази унутрашњем делу Сунчевог система, комета се брзо греје, а лед који садржи претвара се у гас, који у простор око језгра са собом носи и честице прашине. Само језгро делимично испарава стварајући кому, бљештаву сферу гаса. Комета сјај дугује светлости Сунца, која се расејава на овим честицама, али и гасу који, побуђен Сунчевим зрачењем, емитује карактеристичне боје, по којима се може утврдити и његов хемијски састав. Приликом проласка крај Сунца комета избацује велике количине леда и прашине и на тај начин узрокује појаву сјајног репа. Постоје два основна типа репова: један чине честице прашине и он је жућкасте боје, јер рефлектује светлост Сунца. Други тип је грађен од јонизованих гасова и зрачи плавичасто-зелену светлост.

КОЈЕ СУ КОМЕТЕ ИЗАЗВАЛЕ НАЈВИШЕ ПАЖЊЕ У ИСТОРИЈИ?

Једна од најпознатијих је Халејева комета, која током пута од приближно 76 година стиже сасвим до периферије планетарног система, да би се затим вратила до Земљиног комшилука. Први запис је из 240 године пре наше ере и потиче из Кине. 1682. године посматрао ју је и млади астроном Едмонд Халеј. На основу теорије о кретању небеских тела коју је изнео Исак Њутн, Халеј је израчунао орбите 24 сјајне комете посматране у прошлости. Уочио је да три комете (из 1531, 1607. и 1682. године) имају скоро идентичне орбите и да су се појавиле у готово истим временским размацима, а предвидео је следећи повратак за 1758. годину. Ова прва позната периодична комета појавила се последњи пут 1986. године, а  њено следеће појављивање очекује се 2061. године. Од комета са кратким периодом најпознатија је Енкеова комета. Она је откривена 1786. године и има периоду од 3,3 године.

ШТА СУ ОБЈЕКТИ БЛИСКИ ЗЕМЉИ И КОЈИ ОД ЊИХ СУ НАЈОПАСНИЈИ?

НАСА саставља листу најопаснијих објеката који пролазе близу Земље (NEO: Near Earth Objects), а за најозбиљнијег „кандидата“ који би могао да удари у нашу планету, у последњих десетак година сматра се Апофис, астероид чије име долази из античких легенди и значи управо то – уништитељ. Апофис ће пролетети 13. априла 2029. године на приближно истој удаљености од Земље као и 2012 DA14. Нова посматрања приликом последњег блиског проласка из јануара 2013. године у потпуности су отклонила веровања у могућност да 2029. године Апофис удари у Земљу. Вероватноћа да се то деси приликом наредног блиског проласка, 2036. године, сада је мања од 1:1.000.000.

НЕБЕСКА ТЕЛА

Бржа од свега у природи, светлост само кроз Сунчев систем путује пуних 12 сати. Далеко, иза планета и свих тела из Сунчеве породице, видимо слику стару пола дана. Колико далеко сеже наш поглед у васиону? Које светове видимо гледајући у прошлост?

Истражите текстове из рубрике НЕБЕСКА ТЕЛА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs