Открића

Шта је ровер Кјуриозити „открио“ на Марсу?

Поред бројних важних открића о Марсу, пажњу јавности учестало привлаче и разни контрoверзни снимци костију, куглица, шрафова, крстова… Шта се крије иза ових „открића“ сонде Кјуриозити?

Текст: Тијана Марковић

Откако се свемирска сонда Кјуриозити (Curiosity), у оквиру мисије Mars Science Laboratory, спустила на површину Марса, на Земљу је стигло много важних информација о Црвеној планети и условима који владају на њој.

Међутим, поред битних сазнања до којих се дошло, боравак овог робота на Марсу понекад служи и као повод за ширење теорија завера и лажних информација.

Тако су, у последње две године, поред бројних Кјуриозити снимака површине Марса, објављене и разне „контроверзне“ фотографије које су изазвале погрешна тумачења. Шта се крије иза ових „открића“?

БИЋА НА МАРСУ

Крајем августа 2012. године, Стивен Ханард, члан групе која се бави потрагом за ванземаљским облицима живота, поставио је на Јутјуб канал снимак у коме истиче детаље који сведоче о постојању живота на Црвеној планети. Међу камењем на сликама приметио је нешто што неодољиво асоцира на папучу, људски прст са ноктом и насмејано лице неког бића које израња из тла. Аутор је посетиоцима сајта оставио да сами закључе шта се заправо налази на Марсу, али су научници из НАСА убрзо демантовали те тврдње. Речено је да анализирани предмети представљају само камење које је у том тренутку било осветљено тако да подсећа на поменуте објекте.

КАМЕНА ЛОПТА

Слична вест проширила се светом када је добијена слика са савршено обликованом каменом лоптицом. Мада предмет изгледа као да је вештачки створен, научници из НАСА Лабораторије за млазни погон објаснили су да је кугла пречника једног центиметра створена геолошким процесом срастања честица, који је карактеристичан искључиво за седиментне стене настале под утицајем воде, леда и ветра. Претпоставља се да је лоптица настала услед ерозије или се докотрљала однекуд.

БУТНА КОСТ

Прашина се подигла и око снимљеног камена који је подсетио на човекову бутну кост. Наиме, слика „бутне кости“ која је изазвала пометњу међу „ловцима на ванземаљце“ врло брзо је објашњена као слика камена који личи на ванземаљску кост због спољашњих утицаја којима је био изложен.

„МЕТАЛНИ“ ПРЕДМЕТ

Кјуриозити је пронашао и предмет, не већи од пола центиметра, који одскаче од текстуре површине Марса, а многи „научници“ коментарисали су то као ванземаљски производ. Но, стручњаци претпостављају да се говори о делу ровера отпалог при бушењу, а сумња се и да је, можда, у питању део камена који је због ерозије променио боју.

КРСТ НА СЕЛФИЈУ

Jош један снимак анализе „мистериозних“ слика са Марса налази се на Јутјубу. Ровер је поводом 687 дана (марсовска година) проведених на Црвеној планети на Земљу послао свој аутопортрет. Стивен Ханард је, уз коментар да сонда никако није могла направити такву фотографију, зумирао и филтрирао слику, како би указао на крст који се налази у позадини. 

Селфи Кјуриозитија направљен је спајањем педесетак фотографија снимљених раније камером фиксираном на једној од „артикулисаних руку“, рекли су из НАСА, док сам снимак нико није коментарисао.

ПОТРАГА ЗА ЖИВОТОМ

Мада за сада није пронађен ниједан чврст доказ да је некада на Марсу постојао живот, Кјуриозити је прикупио и читав низ података који указају на то да је он у једном тренутки био могућ. Анализе које је обавио откривају да је вода једном давно текла Црвеном планетом. У стенама су пронађени и трагови угљеника, водоника, кисеоника, сумпора и фосфора, а установљено је да стене садрже глинене минерале, што указује на присуство воде.

За сада, ровер добро обавља своја задужења, а НАСА планира да 2020. године на Марс пошаље савременију сонду, Кјуриозитијевог млађег брата Кјуриозити 2.

РОБОТ НА МАРСУ

„Безбедно сам слетео на површину Марса. ГЕЈЛ КРАТЕРУ, ЕВО МЕ!!!“ Вест која је рано ујутру, 6. августа 2012. године, осванула на Твитер налогу свемирске летелице Кјуриозити, означила је успешан почетак НАСА мисије Mars Science Laboratory. Од тада је прошло више од две године, а ова сонда и даље истражује површину Црвене планете и шаље најразличитије информације на Земљу.

Истражите више о сонди Кјуриозити

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs