Хербаријум

Последње зрно кафе

Супротно устаљеном виђењу, последице глобалног загревања осећају се свакодневно и то – на локалној пијаци. Како ће климатске промене утицати на глобалну несташицу кафе?

Текст: Слободан Бубњевић

Више истраживања последњих година указује на непријатну околност да би кафа могла бити једна од биљака које ће најтеже поднети климатске промене, пре свега кад се има у виду где и како се кафа данас гаји. Но, у каквој је уопште вези глобално загревање са кафом?

Наиме, супротно устаљеном виђењу, последице глобалног загревања нису егзотична ствар, односно нису нешто што ће се догодити само тамо негде далеко од наших живота, на потопљеним тропским острвима или бар у водом прекривеној Венецији. Последице локалног загревања већ осећамо и локално, у учесталој појави климатских екстрема, топлотних таласа и поплава.

Но, последице глобалног загревања осећају се и свакодневно и то – на локалној пијаци. Трошкови производње у условима учесталих суша, али и других фактора који су изазвани глобалним загревањем, доводе до раста светске цене житарица и практично свих намирница. Неке намирнице на које смо навикли у локалној самопослузи биће посебно погођене.

У не тако далекој будућности, на пример, обична кафа би могла постати скупоценија од најквалитетнијих вина.

 

ТЕМПЕРАТУРА

Дневно се у свету попије 1,6 милијарди шоља кафе. Како би то било могуће, кафа се узгаја у чак 70 држава, али чак две трећине светске производње чини Coffea Arabica, изворна врста кафе која је самоникла у Етиопији и од које је потекло више од 60 одсто данашњих врста кафе.

Међутим, арабика је врло осетљива на услове у којима се узгаја. Обично се гаји у областима које су на надморским висинама између 1000 и 2000 метара, а најбоље расте при температури ваздуха од 18 до 21 степенa Целзијуса.

Ако је дуго изложена температури вишој од 30 степени, почиње да губи лишће, да се суши и разбољева. На несрећу по љубитеље кафе, модерни климатски модели показују да ће управо области у Африци, Јужној Америци и Азији, у којима се арабика гаји, претрпети велики раст температуре због глобалног загревања. Идеални температурни услови ће нестати, а као резултат ће се добијати мањи приноси и, на крају, виша цена кафе у оближњој продавници.

Према прогнозама из извештаја Међународног панела о климатским променама, са садашњим стањем емисија CO2, најгори очекивани сценарио до 2060. је раст глобалне температуре од четири степена Целзијуса. У бољем сценарију, такав раст се очекује до 2100. године.

 По кафу ће оне некако испасти баш неповољне. Други проблем који арабику очекује јесте поремећај падавина, такав да се у областима где арабика успева очекују суше. А тамо где суше нису много вероватне, очекиване су учестале поплаве. Просто, у глобално загрејаном свету за кафу више неће бити доброг места.

 

КЛИМАТСКИ ПАРАЗИТИ

На најозбиљнији проблем који ће арабику задесити у наредним деценијама указују научни радови Међународног института за физиологију и екологију инсеката из Најробија у Кенији. Ова серија радова указује на то да ће раст температуре додатно подстаћи бујање најопаснијег паразита који напада кафу.

Реч је о кафеном жишку, инсекту латинског назива Hypothenemus hampei, чија се популација, на основу резултата комјутерских симулација, буквално удвостручава са растом температуре за један степен. Са даљим растом, овај инсект ће се још више размножити и достићи такву бројност популације да ће арабику бити немогуће заштитити од овог армагедона кафе.

Арабика има умерен, деликатан укус и док су услови за њен узгој повољни, пољопривредници широм света је радо гаје јер постиже високе цене на тржишту. У наредним деценијама та цена ће бити многоструко виша.

Није искључено да само за неколико деценија кафа, сасвим уобичајена у свакој кући, постане ствар изузетног престижа, намирница доступна само најбогатијима.

Кафа, међутим, није једина намирница која ће претрпети последице климатских промена ако оне доведу до раста већег од два степена до краја века.

ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ

Очекиване последице глобалног загревања осетиће и неке домаће, европске биљне културе. Наиме, кад је реч о Европи, према последњем извештају Европске агенције за животну средину (European Environment Agency, ЕЕА), већ до 2050. године очекује се раст температуре за око један степен на Британским острвима, око 1,5 у Западној и Средњој Европи и на западу Скандинавије, док се на истоку Европе, а између осталог и у већем делу Србије, очекује раст средње температуре за два степена.

И док се, према овом извештају, поплаве предвиђају у разним крајевима, а опасни топлотни таласи буквално свуда на југу Европе и у централној Француској, узгој житарица ће због суша трпети највеће последице на југу Британије, на југу Француске и у северној Пољској.

Оно што треба да нас забрине је да се, осим у овим областима, поремећај узгоја житарица очекује и код нас – у Војводини.

То значи само једно – више цене хране. Цена намирница у локалној самопослузи је, иначе, све виша и виша. А део те цене није последица само евентуалног монопола, погрешне политике у сектору пољопривреде или опште кризе у земљи. Нешто је и до раста глобалне температуре. Сетите се тога док кувате кафу на неекономичном штедњаку.

ХЕРБАРИЈУМ

Биљке се не крећу? Или нам се то само чини? Како су биљке населиле свет, куда су путовале, како расту, шта једу и зашто се мењају? Вести из универзума биљака.

Истражите текстове из рубрике ХЕРБАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs