Suprotno ustaljenom viđenju, posledice globalnog zagrevanja osećaju se svakodnevno i to – na lokalnoj pijaci. Kako će klimatske promene uticati na globalnu nestašicu kafe?
Tekst: Slobodan Bubnjević
Više istraživanja poslednjih godina ukazuje na neprijatnu okolnost da bi kafa mogla biti jedna od biljaka koje će najteže podneti klimatske promene, pre svega kad se ima u vidu gde i kako se kafa danas gaji. No, u kakvoj je uopšte vezi globalno zagrevanje sa kafom?
Naime, suprotno ustaljenom viđenju, posledice globalnog zagrevanja nisu egzotična stvar, odnosno nisu nešto što će se dogoditi samo tamo negde daleko od naših života, na potopljenim tropskim ostrvima ili bar u vodom prekrivenoj Veneciji. Posledice lokalnog zagrevanja već osećamo i lokalno, u učestaloj pojavi klimatskih ekstrema, toplotnih talasa i poplava.
No, posledice globalnog zagrevanja osećaju se i svakodnevno i to – na lokalnoj pijaci. Troškovi proizvodnje u uslovima učestalih suša, ali i drugih faktora koji su izazvani globalnim zagrevanjem, dovode do rasta svetske cene žitarica i praktično svih namirnica. Neke namirnice na koje smo navikli u lokalnoj samoposluzi biće posebno pogođene.
U ne tako dalekoj budućnosti, na primer, obična kafa bi mogla postati skupocenija od najkvalitetnijih vina.
TEMPERATURA
Dnevno se u svetu popije 1,6 milijardi šolja kafe. Kako bi to bilo moguće, kafa se uzgaja u čak 70 država, ali čak dve trećine svetske proizvodnje čini Coffea Arabica, izvorna vrsta kafe koja je samonikla u Etiopiji i od koje je poteklo više od 60 odsto današnjih vrsta kafe.
Međutim, arabika je vrlo osetljiva na uslove u kojima se uzgaja. Obično se gaji u oblastima koje su na nadmorskim visinama između 1000 i 2000 metara, a najbolje raste pri temperaturi vazduha od 18 do 21 stepena Celzijusa.
Ako je dugo izložena temperaturi višoj od 30 stepeni, počinje da gubi lišće, da se suši i razboljeva. Na nesreću po ljubitelje kafe, moderni klimatski modeli pokazuju da će upravo oblasti u Africi, Južnoj Americi i Aziji, u kojima se arabika gaji, pretrpeti veliki rast temperature zbog globalnog zagrevanja. Idealni temperaturni uslovi će nestati, a kao rezultat će se dobijati manji prinosi i, na kraju, viša cena kafe u obližnjoj prodavnici.
Prema prognozama iz izveštaja Međunarodnog panela o klimatskim promenama, sa sadašnjim stanjem emisija CO2, najgori očekivani scenario do 2060. je rast globalne temperature od četiri stepena Celzijusa. U boljem scenariju, takav rast se očekuje do 2100. godine.
Po kafu će one nekako ispasti baš nepovoljne. Drugi problem koji arabiku očekuje jeste poremećaj padavina, takav da se u oblastima gde arabika uspeva očekuju suše. A tamo gde suše nisu mnogo verovatne, očekivane su učestale poplave. Prosto, u globalno zagrejanom svetu za kafu više neće biti dobrog mesta.
KLIMATSKI PARAZITI
Na najozbiljniji problem koji će arabiku zadesiti u narednim decenijama ukazuju naučni radovi Međunarodnog instituta za fiziologiju i ekologiju insekata iz Najrobija u Keniji. Ova serija radova ukazuje na to da će rast temperature dodatno podstaći bujanje najopasnijeg parazita koji napada kafu.
Reč je o kafenom žišku, insektu latinskog naziva Hypothenemus hampei, čija se populacija, na osnovu rezultata komjuterskih simulacija, bukvalno udvostručava sa rastom temperature za jedan stepen. Sa daljim rastom, ovaj insekt će se još više razmnožiti i dostići takvu brojnost populacije da će arabiku biti nemoguće zaštititi od ovog armagedona kafe.
Arabika ima umeren, delikatan ukus i dok su uslovi za njen uzgoj povoljni, poljoprivrednici širom sveta je rado gaje jer postiže visoke cene na tržištu. U narednim decenijama ta cena će biti mnogostruko viša.
Nije isključeno da samo za nekoliko decenija kafa, sasvim uobičajena u svakoj kući, postane stvar izuzetnog prestiža, namirnica dostupna samo najbogatijima.
Kafa, međutim, nije jedina namirnica koja će pretrpeti posledice klimatskih promena ako one dovedu do rasta većeg od dva stepena do kraja veka.
EVROPSKE KULTURE
Očekivane posledice globalnog zagrevanja osetiće i neke domaće, evropske biljne kulture. Naime, kad je reč o Evropi, prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency, EEA), već do 2050. godine očekuje se rast temperature za oko jedan stepen na Britanskim ostrvima, oko 1,5 u Zapadnoj i Srednjoj Evropi i na zapadu Skandinavije, dok se na istoku Evrope, a između ostalog i u većem delu Srbije, očekuje rast srednje temperature za dva stepena.
I dok se, prema ovom izveštaju, poplave predviđaju u raznim krajevima, a opasni toplotni talasi bukvalno svuda na jugu Evrope i u centralnoj Francuskoj, uzgoj žitarica će zbog suša trpeti najveće posledice na jugu Britanije, na jugu Francuske i u severnoj Poljskoj.
Ono što treba da nas zabrine je da se, osim u ovim oblastima, poremećaj uzgoja žitarica očekuje i kod nas – u Vojvodini.
To znači samo jedno – više cene hrane. Cena namirnica u lokalnoj samoposluzi je, inače, sve viša i viša. A deo te cene nije posledica samo eventualnog monopola, pogrešne politike u sektoru poljoprivrede ili opšte krize u zemlji. Nešto je i do rasta globalne temperature. Setite se toga dok kuvate kafu na neekonomičnom štednjaku.