открића

Када су човекови преци напустили Африку?

Ново истраживање тима са Кинеске академије наука показује да су наши преци напустили Африку чак 250.000 година раније него што се испрва мислило

Фото: Zhaoyu Zhu

 

Текст: Ивана Николић

Наши преци су још пре два милиона година били светски путници – тражећи погодно и плодно тле путовали су од Африке до Азије о чему говори камено оруђе пронађено у северном делу централне Кине. Његова старост показује да су преци модерног човека напустили Африку 250.000 година раније него што се до сада мислило. Такође, ово оруђе иде у прилог ставу мањег дела научне заједнице да Homo Erectus потиче из Азије, а не из Африке.

Најстарији докази присуства људских предака ван Африке до сада су се везивали за Дманиси, археолошко налазиште у Грузији где су пронађени фосили за које се сматра да припадају раном Хомо еректусу стари 1,85 милиона година. Када је реч о Кини и Индонезији, најстарији докази људске активности су фосили и оруђе стари 0д 1,5 до 1,7 милиона година, укључујући и лобању Хомо еректуса са места које се налази само четири километра јужно од локације на којој је пронађено оруђе. Трагови камења и костију сугеришу да су се најранији чланови групе Homo Erectus појавили пре око 2,8 милиона година у Етиопији коју нису напустили све до пре око 2 милиона година.

Најновији докази из места Шангчен које се налази на око 1200 километара југозападно од Пекинга помажу у тестирању те теорије. Тим истраживача из Кинеске академије наука ископао је 96 комада камених шиљака и сличног оруђа коришћеног за резање животињских костију или за њихово ломљење. Заједно са оруђем пронађене су и кости антилопе, јелена и свиње. Тим је годинама покушавао да утврди старост седимената у којима се оруђе налазило док нису установили да је пронађено камено оруђе старо од 1,6 до 2,1 милиона година. Овај податак указује на могућност да су хоминини напустили Африку раније него што се мислило и да су населили Шенгчен пре око 850.000 година.

Ови нови датуми су показали и да ”су још пре два милиона година хоминини били способни да изађу на крај са еколошким условима”, каже археолог Вил Роеброкс са холандског Универзитета у Лајдену. Током насељавања Шенгчена клима се мењала од топле преко влажне до хладне и суве. Иако још увек нису имали већи мозак, дуже ноге и напредније оруђе, били су веома прилагодљиви.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs