Novo istraživanje tima sa Kineske akademije nauka pokazuje da su naši preci napustili Afriku čak 250.000 godina ranije nego što se isprva mislilo
Tekst: Ivana Nikolić
Naši preci su još pre dva miliona godina bili svetski putnici – tražeći pogodno i plodno tle putovali su od Afrike do Azije o čemu govori kameno oruđe pronađeno u severnom delu centralne Kine. Njegova starost pokazuje da su preci modernog čoveka napustili Afriku 250.000 godina ranije nego što se do sada mislilo. Takođe, ovo oruđe ide u prilog stavu manjeg dela naučne zajednice da Homo Erectus potiče iz Azije, a ne iz Afrike.
Najstariji dokazi prisustva ljudskih predaka van Afrike do sada su se vezivali za Dmanisi, arheološko nalazište u Gruziji gde su pronađeni fosili za koje se smatra da pripadaju ranom Homo erektusu stari 1,85 miliona godina. Kada je reč o Kini i Indoneziji, najstariji dokazi ljudske aktivnosti su fosili i oruđe stari 0d 1,5 do 1,7 miliona godina, uključujući i lobanju Homo erektusa sa mesta koje se nalazi samo četiri kilometra južno od lokacije na kojoj je pronađeno oruđe. Tragovi kamenja i kostiju sugerišu da su se najraniji članovi grupe Homo Erectus pojavili pre oko 2,8 miliona godina u Etiopiji koju nisu napustili sve do pre oko 2 miliona godina.
Najnoviji dokazi iz mesta Šangčen koje se nalazi na oko 1200 kilometara jugozapadno od Pekinga pomažu u testiranju te teorije. Tim istraživača iz Kineske akademije nauka iskopao je 96 komada kamenih šiljaka i sličnog oruđa korišćenog za rezanje životinjskih kostiju ili za njihovo lomljenje. Zajedno sa oruđem pronađene su i kosti antilope, jelena i svinje. Tim je godinama pokušavao da utvrdi starost sedimenata u kojima se oruđe nalazilo dok nisu ustanovili da je pronađeno kameno oruđe staro od 1,6 do 2,1 miliona godina. Ovaj podatak ukazuje na mogućnost da su hominini napustili Afriku ranije nego što se mislilo i da su naselili Šengčen pre oko 850.000 godina.
Ovi novi datumi su pokazali i da ”su još pre dva miliona godina hominini bili sposobni da izađu na kraj sa ekološkim uslovima”, kaže arheolog Vil Roebroks sa holandskog Univerziteta u Lajdenu. Tokom naseljavanja Šengčena klima se menjala od tople preko vlažne do hladne i suve. Iako još uvek nisu imali veći mozak, duže noge i naprednije oruđe, bili su veoma prilagodljivi.