МЕТАХРОНИКА

Извештај једног потпуковника

Поводом 70 година од ослобођења Београда, Елементаријум преноси историографско сведочанство које је о том догађају забележио песник и партизански командант Коча Поповић

Приредио: Слободан Бубњевић

„Наша војска са Црвеном армијом ослободила Београд. Продужују се операције за Земун. Објавите то војсци и народу и прославите. Жарко.“

Између других наредби о наступању, повлачењу и заузимању појединих кота и насеља, дан након што се 20. октобра на палати „Албанија“ завијорила застава Југославије, а Београд ослобођен након четири године окупације, Жарко Видовић, командант Тридесет седме НОУ дивизије, смештене на југу земље, пише својој четвртој и петој бригади да прославе ослобођење Београда.

Као што се може видети у „Зборнику докумената и података о НОР-у“, у наставку књиге штапских докумената ове јединице, депеша под редним бројем 59, 5 угнездила се међу стотинама других, текућих и цивилу тешко разумљивих наређења.

На другој страни, али сасвим налик команданту партизанске дивизије, Винстон Черчил у узбудљивом шестотомном делу „Други светски рат“ – зборнику сећања, описа и докумената за који је британски премијер добио Нобелову награду 1953. године – ослобођењу Београда посвећује такође једну реченицу, додату на крај уводног одељка у поглављу о путу у Москву, у шестом тому.

Черчил на овом месту само каже: „А 20. октобра је ослобођен Београд.“

БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА

Борбе за Београд су трајале од 12. до 20. октобра и представљају највећу и вероватно најзначајнију битку на Балкану током Другог светског рата. У такозваној Београдској операцији учествовало је 80.000 бораца на страни југословенских јединица и Црвене армије, док је град покушало да задржи 55.000 немачких војника.

Ослободиоце Београда су предводили генерал Пеко Дапчевић и Фјодор Толбухин, а одбрану је организовала немачка армијска група „Србија“ којом је командовао генерал Густав Фелбер. Мада технички опремљени и прекаљени борбама у Грчкој, исход је за Немце био поражавајући. 

У једној хитној, строго поверљивој депеши, под бројем 11076, на дан 20. октобра, начелник штаба немачке групе армија „Ф“, односно командант Југоистока, генерал потпуковник Винтер пише команди групе армија „Е“: „Ноћу 19/20.10. напуштен jе београдски мостобран, сем неких 800 људи, коjи треба да се пребаце наредне ноћи, како би се спасли остаци оних jединица коje су недељама успоравалe напад Другог руског корпуса и Прве механизоване бригаде. Треба рачунати са настављањем неприjатељске офанзиве од Београда према западу, у садеjству са руским снагама коjе напредуjу северно преко Тисе.“ 

НАДРЕАЛИСТА У РАТУ

У поменутом „Зборнику докумената и података о НОР-у југословенских народа“, капиталном издању од 15 томова Војноисторијског института ЈНА, који је прикупљан и објављиван од 1949. до 1986. године, налазе се на хиљаде и хиљаде докумената, а ослобођењу Београда посвећене су стотине депеша, како команданата партизанских јединица тако и немачке команде.

Претрага по историографској архиви о Београдској операцији показује како су многа војна сведочанства данас готово нечитљива. Но, повремено искрсне понеки упечатљив извештај.

Један такав послао је командант Прве пролетерске бригаде, у то време потпуковник Коча Поповић (1908–1992), надреалистички песник који се придружио партизанима на самом почетку устанка и предводио једну од најпознатијих јединица Титове војске.

Школован у Паризу, надреалиста и филозоф, Коча Поповић је био један од најобразованијих припадника комунистичког покрета, који је након рата остварио запажену политичку каријеру, али се из јавног живота повукао 1972. након чистке либералног покрета.

У на машини писаном извештају који је 31. октобра 1944. поднео Штабу Прве пролетерске дивизије, а који се чува у архиви Војноисториског института под регистарским бројем 20/2, к. 713, његов књижевни стил и бритка запажања пробијају се кроз строги војнички речник.

Као историографско сведочанство, овај непосредно исприповедан војнички извештај, ма како пристрасно постављен и писан за претпостављене – уз спискове губитака, борби и наступања – садржи више анегдота, опис атмосфере борби у великом граду, па чак и наговештаје извесне нетрпељивости према Совјетима  и деловање ОЗНА након ослобођења.

Извештај Коче Поповића представља занимљив текст вредан читања – битан елемент у слагалици сећања на ослобођење Београда, чија се 70. годишњица ових дана обележава.

 

ИЗВЕШТАЈ ШТАБА ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ 31. ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ ШТАБУ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКРE ДИВИЗИЈЕ О БОРБАМА И ПОКРЕТИМА ОД 1. до 31. ОКТОБРА

 

ШTAБ ПРВЕ ПРОЛЕТБРИГАДЕ

Број службено

31. октобра 1944.

ШТАБУ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ

Извјештај команданта Прве

пролетбригаде о акцијама

од 1. до 31. октобра 1944. г.

II

(Р аљ а — Б е о г р а д )

 

З А Д А Т А К

Према ранијој директиви Штаба дивизије наша бригада имала је задатак упоредо ићи са јединицама Црвене армије које су са југа надирале комуникацијом према Београду и истовремено са њима отпочети напад на Београд.

П О С Т У П А К

13. октобра наше јединице доживјеле су најсрећнији дан у овоме рату — спајање са јединицама Црвене армије на сектору Сопот — Раља. Након спајања наших јединица са трупама Црвене армије добили смо усмено наређење од Штаба дивизије да хитно прикупимо све своје јединице и извршимо покрет на Рипањ, наслањајући се чврсто на лијево крило трупа Црвене армије. 

Овога дана два наша батаљона (I и II) у заједници са трупама Црвене армије заузели су жељезничку станицу Раљу и непријатељу нанијели осјетне губитке у људству и материјалу. Заплијењена је већа количина оружја и муниције и друге ратне спреме. Наши губитци (види листу губитака од 13. октобра). У току дана главнину наше бригаде прикупили смо на просторији Рипањ, а предњим дијеловима избили у висини Авале.

Истога дана у 22 часа, према наређењу Штаба дизивије, са бригадом смо извршили покрет упоредо са трупама Црвене армије на правцу Београда и избили са свим јединицама пред совјетским трупама на линију Бањица. Истога дана, према наређењу тог штаба, упутили смо наш VI батаљон у састав трупа Црвене армије који се имао укрцати у њихову моторизацију, но ово укрцавање због саме војничке ситуације није дошло до изражаја.

14. октобра у 5 сати изјутра са бригадном колоном избили смо према Бањици, гдје смо у споразуму са командантом совјетске моторизоване колоне генералом Ждановом развили бригаду у стријелце, наслањајући десно крило бригаде на Авалски пут, а лијево крило преко Бањичког Виса и пута крчаника (к. 180) према Дедињу. Непокретне дијелове и бригадну резерву од једног батаљона задржали смо јужно од Бањице за један километар.

Истовремено са нашим нападом отпочела је и јака припрема совјетске артиљерије, топова, тенкова, каћуша и тешких бацача. Борба на нашем сектору развила се врло оштро. Наше јединице у првом налету успјеле су овладати Бањичким Висом и скоро читавом Бањицом, но непријатељ је на овом сектору дао врло јак отпор, гдје је употријебио јаке пјешадијске снаге потпомогнуте са јаком артиљеријом и јаким тенковским формацијама.

Напад совјетских јединица у првом моменту, а скоро и у току читавог дана, узео је више карактер испитивања непријатељских снага, наоружања и његовог распореда, те је дејство совјетске артиљерије било више пренесено на друге циљеве и спољне одбране Београда ван нашег сектора.

У саставу наше бригаде у нападу учествовало је и 10 совјетских мањих тенкова, који су такође били извиђачка група, који су касније били приморани да се под јаким притиском непријатељске моторизације и артиљерије повуку у састав својих трупа. У току овога дана, скоро до подне, јединице које су оперисале на нашем лијевом крилу нијесу избиле у нашој висини, те је непријатељ са те стране угрожавао наше лијево крило све док није активно у борбу ступила VIII црногорска бригада.

У вези овога ми смо били принуђени да постепено извучемо главнину наших јединица и поставимо је више као резерву, док смо са јачим дијеловима задржали Бањички Вис и дио Бањице, гдје су у току читавог дана вођене врло оштре борбе.

У 16 часова истога дана, по наређењу Штаба дивизије и у споразуму са совјетским јединицама, отпочели смо са снажним нападом преко Бањичког Виса својим десним крилом, а својим лијевим преко Дедиња, везујући се на лијевом крилу са јединицама VIII црногорске бригаде. Непријатељ је на линији Бањица — Бањички Вис — Дедиње имао јака фортификацијска утврђења, пјешачке снаге, артиљерију и јаче моторизоване снаге, те је приликом напада наших јединица заједно са совјетским трупама дао врло јак отпор, но јако дејство совјетске артиљерије које је трајало неколико часова сломило је отпор непријатеља. Под тим дејством све наше јединице користиле су сваки моменат заузимајући поједина упоришта.

У 10 часова увече Бањица и Дедиње већ су се налазили у рукама наших трупа, а совјетске моторизоване колоне продирале су Авалским путем према Славији.

Око 23 часа увече сва наша бригада искупила се на линији Бањица — Дедиње, одакле смо пошли раније одређеним правцем од Штаба дивизије ка Славији и даље ка Теразијама.

Код Аутокоманде и на Славији непријатељ је дао врло јак отпор и укочио наше и совјетске снаге на тој линији, гдје смо се у току ноћи до на освит 15. Х. задржали ради испитивања непријатељских снага, његовог распореда, а у циљу лакше ликвидације. Наш IV батаљон, који је био на нашем лијевом крилу, имајући такав задатак: све наше јединице да што прије продру према Теразијама, одвојио се од других батаљона и успио неким споредним улицама избити на Теразије. Овај батаљон у путу је разминуо једну њемачку моторизовану колону мислећи да је то совјетска колона, док на Теразијама није наишао на јаке друге њемачке снаге и моторизацију.

Случај овог батаљона није лако описати.

Када су Нијемци упитали чија је колона, борци овог батаљона мислећи да су то совјетеке снаге поносно су одговорили да су партизани маршала Тита. Непријатељ је ипак био збуњен те у првом моменту није дао сасвим јак отпор, те је овај батаљон успио да се снађе и даде врло јак отпор непријатељу иако је био опкољен скоро са свих страна јаким непријатељским снагама. Код овог батаљона налазио се и један противколски топ, који су борци у таквој ситуацији испрегли и вукли на рукама дејствујући ефикасно на непријатељску моторизацију која је била принуђена да се крије иза ћошкова. Са овим је овај батаљон успио, иако доста тешко, да запосједне тврђе зграде, које су Нијемци неколико пута покушали упалити, но наши борци успјели су ове пожаре угасити, а послије тога ухватили су везу са совјетским јединицама, које су им пружиле јаку помоћ у моторизацији и омогућиле извлачење овог батаљона у састав бригаде без губитака.

Ујутро 15 о. м. све јединице наше бригаде биле су прикупљене улицом Булевар ослобођења до Славије. Наше јединице биле су потпуно измјешане са совјетским јединицама. На Славији је непријатељ давао врло јак отпор, те смо са бригадом промијенили раније дати правац, а према директиви тога штаба, и пошли Улицом књегиње Зорке, преко цара Николе, па Улицом проте Матеје, Даничићевом, Смиљанићевом и избили преко Улице краља Александра до Улице краљице Марије својим десним крилом, а лијевим код Народне скупштине. У току овога дана водиле су се оштре уличне борбе, ликвидирајући заједно са јединицама Црвене армије кућу по кућу.

16 о. м. према усменом наређењу тога штаба бригаду смо прикупили на Улици краља Александра код Народне скупштине и Поштанске штедионице, одакле смо пошли са даљим чишћењем града Косовском, Мајке Јевросиме, Поенкареовом, Хиландарском, наслањајући своје десно крило на Улицу цара Душана. На нашем десном крилу налазила се III пролетбригада, а на лијевом крилу према Теразијама VIII црногорска бригада. Још у самом почетку нашег поласка и нашег покрета према Калемегдану све наше јединице наишле су на врло јак отпор уличних борби, гдје је заузимана са великим тешкоћама свака поједина кућа и упориште.

Непријатељ је имао у појединим улицама јака фортификацијска утврђења и тенкове, које смо ликвидирали и неутралисали са противколским оруђима, која су била распоређена по свим батаљонима. У току овога дана наше јединице успјеле су избити до Коларчеве, Кнежевог споменика, Народног позоришта, Југовићеве и линије Књегиње Љубице, наслањајући се својим десним крилом на Цара Душана улицу и III пролетбригаду. На линији Теразије, „Албанија”, Народно позориште, Кнежев споменик, Краљев трг, Капетан Мишина наишли смо на врло јак непријатељски отпор, гдје је било онемогућено наше даље продирање.

Борбе на овом сектору трајале су све до 20 о. м. у 8 часова када је сломљен и посљедњи отпор непријатеља у Београду. На овом сектору наше бригаде посљедњих дана имали смо врло мало појачање од совјетских јединица у моторизацији и пјешадији, те смо скоро пуна три дана на овом сектору издржали најоштрије борбе које је до тада водила наша бригада.

У операцијама на нашем сектору на линији Краљев трг, Управа града, Народно позориште, „Албанија”, Југобанка посљедња два дана много нас је помогло дејство совјетске артиљерије и авијације и омогућило непосредне прилазе тим утврђењима и ликвидацију. истих паљењем појединих објеката бензинским флашама.

У борбама од почетка напада на Београд па до потпуног његовог заузећа непријатељ је претрпио губитке на сектору наше бригаде: 1200 мртвих војника, подофицира и официра (од којих 36 официра), рањено је 1030, од којих 40 официра, заробљено 560, од којих 3 официра.

У истом периоду наши губитци су износили 50 мртвих, 137 рањених и 9 несталих бораца, подофицира и официра. Заплијењено је 1498 пушака, 118 пушкомитраљеза, 19 шараца, 29 тешких митраљеза, 28 бацача, 80 машинки, 180 пиштоља, 176.660 метака, 44 моторна возила (тенкова и камиона), 10 топова, 1200 пари одијела, 1100 пари ципела, 7 магацина са храном, 4 магацина са одијелом, 1 магацин са муницијом и оружјем, 3 милиона динара, 500 часовника, 200 наливпера, 2000 ручних бомби, 800 бацачких граната, 5000 топовских граната.

У овом периоду губитака у оружју и ратном материјалу нијесмо имали.

Сва моторна возила која су заплијениле наше јединице предата су, односно одузета су нам од совјетских јединица услијед недостатка стручног особља по јединицама за употребу, иако смо ми захтијевали од совјетских старјешина да се та моторна возила задрже за нашу јединицу. Заплијењен је већи број точкова, веће количине бензина, који нам је такође одузет од стране совјетских јединица, а извјесне количине предате су Команди мјеста.

Од 21. до 31. октобра наша бригада, према наређењу Штаба дивизије, у споразуму са Штабом корпуса Народне одбране, распоређена је у Београду по квартовима, тако да је свака чета запосјела по један кварт, док смо батаљон „Гарибалди“ поставили као резерву на периферији града, у селу Миријеву. Задатак бригаде у овом периоду био је задатак и дужности ОЗНА у граду.

Новим и специјалним дужностима у посљедњем периоду све наше јединице одговориле су у довољној мјери и успјеле да похватају велики број агената и народних непријатеља, који је приведен ОЗНА на даљи поступак. У погледу вршења дужности ОЗНА наше јединице до сада нијесу наишле ни на један отпор од стране агената, народних непријатеља или грађана. У погледу вршења ове дужности у многоме су потпомогли наше јединице поједини грађани откривајући поједине народне непријатеље.

У овом посљедњем периоду десили су се инциденти између наших и совјетских јединица, односно појединаца, о којима смо случајевима обавијестили тај штаб. Но, љубав наших бораца и јединица према Црвеној армији била је у толикој мјери, да се је сваки појединац трудио да избјегне непожељне сукобе са совјетским јединицама или појединцима иако су њихови поступци често пута прелазили ван прописа и угледа Црвене војске.

 

З А К Љ У Ч А К

Опис борби вођених у Београду није прост и једноставан посао, детаље борбе, подвиге јединица и појединаца тешко би човјек описао, а да прикаже праву слику тих борби. Но, као историјска важност у историји нашег ратовања. Борба у Београду правилно је схваћена у свим нашим јединицама од стране бораца, а нарочито руководилаца, из чега је произашао масовни хероизам код наших јединица као и код појединаца, упорност и сналажљивост.

Операције у Београду биле су сложене природе: јаке непријатељске снаге и њихов отпор, недовољно искуство наших бораца у таквим операцијама са таквим техничким средствима; а специјално у великом граду, тврдим зградама и другим фортификацијским објектима. Но, одушевљење наших бораца и руководилаца у заједничким операцијама са трупама Црвене армије противу заједничког непријатеља савладало је све техничке препреке и у потпуноети су извршили постављени задатак и стекли огромно ратно искуство у вођењу таквих операција.

Упорност и вјештина наших јединица у овим борбама, сналажљивост у савлађивању појединих тешких сектора и упоришта, масовни подвизи појединаца као и јединица били су већи него икада до сада у нашој бригади. Држање нових бораца у овим борбама одушевило је све наше старе борце и руководиоце, њихова сналажљивост, упорност и масовно истицање.

Губици које је наша бригада претрпјела у борби за Београд велики су и ненадокнадиви, нарочито у старим борцима и руководству, но упоређујући непријатељске губитке и оштрину борбе, као и историјску важност борби за Београд, наши губитци су оправдани.

Однос свих наших јединица приликом борби у Београду и касније био је добар према народу и његовој имовини. Можда су се у том погледу десили извјесни пропусти од појединаца, који нијесу били тешке природе, но у овом односу сви наши руководиоци и старији борци водили су највише рачуна да тај однос према народу и његовој имовини потпуно одговори угледу наше војске.

Однос наших бораца према старјешинама и обратно одговара нашој војсци и на тај начин много је олакшано старјешинама правилно држање својих јединица у рукама. Дисциплина по свим нашим јединицама умногоме се побољшала и у том погледу нагло се примјећују успјеси. Војнички рад у овом периоду скоро по свим нашим јединицама је онемогућен, но ипак се по мањим јединицама, четама и водовима спроводио активан војнички рад који се нагло осјетио.

Садања спремност и убојност бригаде одговара Првој пролетерској. И поред великог одласка старих бораца из свих наших јединица, као и великог прилива нових бораца, спремност и борбеност бригаде за извршење задатака није попустила, напротив она се из дана у дан побољшава.

С обзиром да сваког дана одлазе борци из бригаде у друге јединице и на разне дужности, тим прије је потребна већа попуна новим борцима нашим јединицама. Наоружање којим сада располажемо не може у довољној мјери задовољити нашу бригаду, нарочито у аутоматским оруђима. У том погледу смо и раније поднијели извјештај те вјерујемо да ће у том погледу изаћи нам у сусрет претпостављени штаб и омогућити снабдијевање оружјем, одијелом и обућом. Исхрана по свим нашим јединицама је добра и задовољава у пуној мјери.

СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!

КОМАНДАНТ — ПОТПУКОВНИК

МЕТАХРОНИКЕ

Свакодневне теме расту из корена чије је разумевање понекад скривено под историјским, друштвеним, технолошким наслагама. Кроз Метахронике, Слободан Бубњевић покушава да открије шта се, некад, негде, скрило иза?

Истражите МЕТАХРОНИКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs