Култура науке

Хороскоп – jедна астролагариjа

Астрономија има свог мрачног пратиоца коjи симулира њене вредности, а заједничко им је само ноћно небо 

Текст: Никола Божић

Jедна је од наjлепших наука. Понекад, због пространства коjе проучава, као да jе наука над наукама. Уживаjући у прелепом ноћном небу, сви смо се њоме бавили бар jедном у животу. Ретка наука коjа нема логос у називу. Астрономиjа.

Нажалост, као и све друго лепо на овом свету и она има свог мрачног пратиоца. Таквог коjи симулира њене вредности, па се неопрезном слушаоцу или посматрачу може учинити да jе он „главни“.

Сталан jе покушаj астрологиjе да се сви људи овог света сврстаjу у jедну од дванаест судбоносних група, захваљуjући чему се може проценити њихова будућност. Астрономиjа и астрологиjа су два антипода са jедним заjедничким именитељем – ноћним небом. Но, поглед на то ноћно небо jе помало различит.

Зодиjак. Поjам коjи се користи и у науци и у астрологиjи. Поjам коjи говори о поjасу на небескоj сфери кроз коjи се Сунце привидно креће током jедне године. Реч је, дакле, о сазвежђима коjа се налазе на тоj привидноj путањи, односно сазвежђима кроз коjа пролази еклиптика.

Зодиjак jе поjас коjи се простире 8° северно и 8° jужно од еклиптике, и по њему се привидно крећу Сунце, Месец и све планете Сунчевог система. У њему се налази 13 сазвежђа: Ован, Бик, Близанци, Рак, Лав, Девица, Вага, Шкорпиjа, Змиjоноша, Стрелац, Jарац, Водолиjа и Рибе.

Из разних историjских разлога, али вероватно и из жеље да се остане доследан старим временима, астрологиjа не констатуjе чињеницу о броjу сазвежђа (иако притом тврди да jе наука) па и даље судбину људи одређуjе на основу дела сазвежђа кроз коjа Сунце привидно пролази током године. Шта jе са људима рођеним за време проласка Сунца кроз Змиjоношу?

Свих тринаест зодиjачких сатвежђа немаjу исти геометриjски облик, па самим тим ни привидна путања Сунца кроз сва сазвежђа ниjе иста. Сунце наjдуже „борави” у сазвежђу Девице, око 44 дана, а наjкраће у сазвежђу Шкорпиjе, око осам дана. Међутим, астрологиjа jе одлучила да пун круг подели на дванаест области и да сваком „знаку”, односно сазвежђу, додели исто траjање.

И у овом случаjу, тринаесто сазвежђе Змиjоноша ствара пометњу у астрологиjи. Змиjоноша (Ophiuchus) jедно је од 88 модерних сазвежђа која деле небо, и jедно од 48 оригиналних Птоломеjевих сазвежђа коjа су покривала северно небо. На небу се налази између сазвежђа Орла, Змиjе и Херкула, док му jужни део лежи између Шкорпиjе и Стрелца.

То jе само први од проблема за оваj занат.

Познато jе да Марс и неке друге планете праве привидне петље на небу, што jе последица проjектовања нихових путања на ноћно небо. Међутим, са становишта астрологиjе коjа, користећи пре 400 година одбачени геоцентрични систем света, ту поjаву тумачи као нешто лоше за знак у коме Марс прави петљу, свет ниjе напредовао нимало у протеклим вековима. 

Не треба заборавити ни гравитациjу. Jош од Исака Њутна свако зна да било коjа два тела делуjу гравитационом силом jедно на друго. Та сила зависи jедино од масе обjеката и њиховог међусобног растоjања. Од маса тела директно, а од растоjања обрнуто његовом квадарту.

Планете jесу огромни обjекти, али се, са друге стране, налазе на великим растоjањима од нас у тренутку нашег рођења. Шта jе са нама ближим обjектима? Са докторима, бабицама, предметима у просториjи? Jедноставно се може израчунати да jе гравитациони утицаj околних предмета и људи пет до десет пута већи од гравитационог утицаjа планета. Шта jе тек са млазним авионима изнад породилишта? Да ли се у том случају израда наталне карте компликуjе?

Проблем ниjе само то што ова небеска тела нису узета у обзир већ и игнорисање астероида, или чак неких звезда у наjближоj околини Сунца.

На самом краjу jе важно поменути да се ефемериде (реч коjа се користи и у астрономскоj науци за одређивање положаjа небеских тела) коjе користе астролози не мењаjу вековима, а да се подаци за небеска тела мењаjу. Астрологиjа данас, у ствари, не говори о стварним положаjима Сунца, Месеца и планета, већ погрешним. Ако бисте према њиховим ефемеридама погледали у небо, на наведеним местима не бисте пронашли то што тражите.

Астрономиjа и астрологиjа, коjе су вековима биле jедно поље, захваљуjући потреби људи да предвиђају своjу будућност омогућиле су развоj науке о небу, космосу, небеским телима…

Развоjем научног размишљања и научних метода дошло jе до одваjања астрономиjе као науке, од квазинауке, jер jе научна аргументациjа показала да не постоjе докази о утицаjу небеских тела на судбину људи. 

Веровање у исто jе остало као jедини аргумент.

Од тог времена астрологиjа jе задржала стару методологиjу, коjу jе чак и поjедноставила, како би мистично било и довољно разумљиво.

Докле год методолошки астрологиjа ниjе конзистентна и тачна, расправа се може водити само о грубим грешкама у приступу. Када би се све то отклонило, онда се научници више не би ни бавили овом квазинауком, jер би све надаље било засновано само на одлуци поjединца да веруjе или не веруjе у моћ астрологиjе.

До тада научници мораjу да аргументовано негираjу неистине о астрологиjи као науци.

Научницима остаjе да се и даље баве подизањем научне писмености и ширењем научне културе.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs