КРЕАТИВНИ АТЛАС

Градови Николе Коперника

Други у серији Креативних атласа прати животно путовање великог астронома 16. века 

Текст: Сташа Бајац

Илустрације мапа: Стефан Унковић

КРАКОВ

Године 1491. Универзитет у Кракову уписује двадесетогодишњи Никола Коперник. На овом месту изучава разне области, али најважније, први пут се сусреће са оним чијем ће развоју неколико десетина година касније сам значајно допринети – математиком и астрономијом. Може се рећи да је Краков симболички почетак Коперниковог пута који ће га неколико десетина година касније довести до открића да се Земља окреће око своје осе и око Сунца.

Но, пре Кракова, Никола је похађао школу у Торуну, где се родио 1473, и Леслау, где се спремао за Универзитет. Коперникова породица се у Торуну затекла пошто се његов отац, добростојећи трговац, ту доселио из Кракова. Никола је рођен десетак година по завршетку Тринаестогодишњег рата, који су Краљевина Пољска и Пруска Федерација водиле против Редова тевтонских витезова. Коперников отац је био веома политички активан и присталица пољског краља. Но, он умире док је Коперник још био дечак и усмерење његовог образовања препушта Николином ујаку, Лукасу Ваценроду млађем. Лукас, који је сам завршио Јегелонски или, како се тада звао, Универзитет у Кракову, био је бискуп Вармије, регије на североистоку Пољске, и саветник свим пољским монарсима, врло утицајна личност и као такав од велике помоћи Копернику.

Коперник је на Универзитету заправо похађао студије уметности, међутим, у програму су се налазиле и аритметика, математика, астрономија. Поред тога, филозовију му је предавао Алберт Бруџевски, пољски астроном и математичар, који је Копернику ван школе држао додатне часове. Читајући античке филозофе и научне списе, Коперник је научио да обликује своје идеје и износи теорије, што се показало као веома корисно у каснијем списатељском раду. Током боравка у Кракову почео је да скупља књиге и гради своју обимну библиотеку. Међутим, за време такозваног Шведског потопа, тј. шведских инвазија на Пољску, Коперникове књиге су постале део ратног плена и данас се налазе на Универзитету у Упсали.

Петнаести и шеснаести век у Пољској често се назива Златним веком, будући да је управо у овом периоду настао највећи број ренесансних грађевина и уметничких дела, попут Синагоге у Казимиру, познатој краковској четврти. Као дворски сликар тадашњег краља Сигмунда I радио је Ханс Дирер, млађи брат Албрехта Дирера, једног од највећих уметника епохе. Но, можда највише у прилог чињеници да је Краков био инспиративно окружење за будућег астронома говори податак да је први одштампани документ у Пољској из штампарске пресе изашао годину дана по рођењу Николе Коперника, а био је астрономски зидни календар текуће године.

БОЛОЊА

По завршетку студија, Лукас Ваценрод свог сестрића поставља за каноника Вармије, међутим, из нејасних разлога Коперник не успева одмах да заузме ту позицију. Ујак не допушта да Коперник беспосличари и заједно са братом га шаље на студије црквеног права у Болоњи. По неким тумачима, на тај начин Коперник још чвршће осигурава Лукасову позицију у Вармији.

Међутим, Коперника је овај италијански град завео у другом правцу. У то време, Болоњом је владао Ђовани II Бентовољо, формално тиранин, будући да је на власт дошао нелегалним путем. Град је улепшао бројним нарученим грађевинама и фрескама, но класне разлике су биле огромне и сиромашни су живели у потпуној беди. Насупрот томе, Болоња је била једини град у коме су жене могле да се баве било којим занимањем, школују се на универзитетима и уопште уживају много више права него у осталим деловима Италије и Европе. Ови подаци заправо говорe да је Болоња била много боље окружење за бављење хуманистичким наукма или истраживачким радом, који су Коперника свакако више интересовали од права.

Коперник очито подлеже овим чарима, остаје веран својим првобитним интересовањима и наставља да продубљује знање из астрономије. У Болоњи постаје ученик и асистент чувеном астроному Доменику Марији Новари де Ферари. Такође, све више пажње посвећује испитивању своје сумње да се Земља налази у центру нашег планетарног система. Као изузетно важно за рад на идеји о хелиоцентричном универзуму, коју је развијао током читавог живота, показало се чувено посматрање Алдебарана, најсветлије звезде у сазвежђу Бика, које је Коперник извео 9. марта 1497. Поред практичног рада, Коперник у Болоњи проучава и древне космолошке и календарске системе, и у исто време чита своје савременике и испитује њихове теорије. Један од кључних аутора са којима путем књиге Epytoma in almagesti Ptolemei долази у контакт је и немачки астроном Јохан Милер фон Кенигсберг, ког је Коперник наводио као веома утицајног за свој рад.

Убрзо по Коперниковом одласку из Болоње, почетком шеснаестог века, папске трупе преузимају власт од Бентовоља и припајају Болоњу Папској држави, чији део она остаје све до осамнаестог века.

ПАДОВА

Одлазак из Болоње није значио и завршетак студија у Италији. На путу за Падову, Коперник свраћа и у Рим где, симболично, у јубиларној 1500. години, у ноћи између 5. и 6. новембра посматра помрачење Месеца.

Коперник је своју страст за астрономијом очито морао да жонглира са плановима које је ујак Лукас Ваценрод имао за њега. У Падову га, заједно са братом, шаље на студије медицине, наводно да би могао да буде од додатне користи бискупу Ваценроду и осталој господи у бискупији. Падовом је од дванаестог века владала породица Карареси, међутим, Коперник ће присуствовати последњој години њеног управљања овим градом. 

Од других универзитетских градова Падова се разликовала по томе што не само да је привлачила студенте из целе Европе већ је имала и разноврсан интернационални професорски кадар. Најпознатија је била по школовању будућих лекара, али као и у Болоњи студије права, вредног и упорног Коперника изучавање медицине није спречило да се даље бави астрономијом. Занимљив је податак да се у оквиру студија медицине предавала и астрологија, но Коперник је никада није користио у свом раду. Коперник у Падови наставља да изучава грчки језик, са којим је почео да се упознаје у Болоњи, да би могао да чита хеленистичке списе на тему космологије.

Као и из Болоње, Коперник из Падове одлази коју годину пре политичког преврата. Наиме, Падова 1503. пада под млетачку власт. Године 1508, додуше само на две недеље, деле је између Светог римског царства, Фердинанда I, владара Шпаније, Папске државе и Француске, али Млеци су је убрзо повратили и задржали у оквиру Млетачке републике све до друге половине осамнаестог века.

ФРОМБОРК

Завршивши студије, тридесетогодишњи Никола Коперник се из Италије враћа у Вармију, где ће и остати до своје смрти. Иако би можда било логично претпоставити да је остатак живота провео радећи на својим теоријама из области астрономије као и до тада, Коперник такорећи наставља да живи паралелне животе и поткрада време да би се бавио оним по чему ће до данас остати упамћен.

Пошто је неколико година провео у Хајлбергу, где је радио као ујаков секретар и лекар, бавио се административним и финансијским пословима и пратио га на сва дипломатска путовања при којима су се обојица трудила да бране Пруске, односно Вармијске интересе, Коперник сахрањује Лукаса Ваценрода и 1512. се сели у други вармијски град Фромбурк, који је тада носио германско име Фројнберг. Од каптола добија кућу ван зидина катедрале, а две године касније купује и троспратну кулу у оквиру бедема града, где остаје да живи и ради до краја живота.

Вармијска бискупија у том тренутку ужива одређену аутономију, има сопствену војску, парламент и ризницу, али је и даље потресају напади од Тевтонских редова и политичка превирања. У једном од напада, 1920. године тевтонци упадају у Коперников дом и уништавају све инструменте које је користио за проучавање планета. Но, Коперника то не спречава да настави са радом, користећи примитивне инструменте попут квадранта и трикветрума, какве је користио Птоломеј, и обручасту сферу, модел небеске сфере.

Коперник наставља да активно подржава Пољску круну, термин који је означавао административне области које су биле под влашћу пољских племића и помаже у дипломатским активностима које су браниле Вармију од тевтонаца. Поред посла каноника, обавеза које су се тицале администрације и промена монетарне јединце, чега се прихватио да би усагласио монету у оквиру Пољске круне, Коперник је некако налазио и времена да пише.

Током боравка у Фромбурку, у есеју Commentariolus изнео је своје теорије о хелиоцентричном универзуму, које је касније продубио у делу у шест књига О револуцијама небеских сфера. Иако су га разни савременици наговарали да дело објави, Коперник је на то пристао тек по доласку Георга Јоакима Ретикуса, аустријског математичара који је средином шеснаестог века чуо за Коперникове идеје које су се шириле Европом и стигле чак и до Ватикана. Ретикус је био лутеранац и самим тим поборник Реформације, а Коперник не само католик већ и каноник, али су наука и жеља за знањем очито били чвршћи од дубоких и тада узаврелих религијских размирица. Он је Коперника снабдео многобројним књигама из математике које су му користиле за усавршавање рада, али и послужиле као пример добре штампе. Ретикус је објавио рад о Коперниковој књизи који није изазвао много контроверзи, па је Никола пристао да рукопис пошаље на штампу. Издање је посветио папи Павлу III, не спомињући Ретикуса, будући да је овај био протестант, те би спомен његовог имена папа доживео као велику увреду.

КРЕАТИВНИ АТЛАС

И највеће идеје настале су на неком месту. Где, како и када? Кроз историју науке путујемо на неуобичајени начин – истражујемо биографије великих научника кроз градове, места и боравишта у којима су откривали своје теорије.

Истражите текстове из рубрике КРЕАТИВНИ АТЛАС.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs