Открића

Дупла оштрица антибиотика

Иако су антибиотици довели до револуције у медицини у 20. веку и спасили милионе живота, истраживања показују да њихов мач има две оштрице


Текст: Катарина Стекић

Награду за највећeг убицу бактерија убедљиво односе антибиотици. Иако су довели до револуције у медицини током 20. века и практично искоренили неке од веома погубних болести које су косиле милионе живота широм планете, показало се да њихов мач има две оштрице.

Прегледни рад објављен 10. маја 2016. године у научном часопису Trends in Molecular Medicine, указује на то да употреба антибиотика делује двојако на наш организам и да осим позитивних ефеката које има у борби против инфекција, осиромашује цревну флору, нарушава имунитет и повећава осетљивост организма на друге инфекције.

Колико су микроби значајни за наш организам говори чињеница да људско тело поседује више гена микроба него сопствених гена. Захваљујући такозваном Пројекту људског микробиома који је покренут 2007. године, данас знамо да микроби имају великог удела у регулисању природне равнотеже нашег организма. Цревним трактом доминира око 150-200 врста различитих врста.

У последњих 10 година, истраживачи су утврдили да такозване ” добре” бактерије, које природно облажу наш цревни тракт, доприносе стабилизацији имунског система кроз комуникацију са ћелијама имунског система. Међутим, истраживања су показала да антибиотици прекидају ову комуникацију, због чега долази до поремећаја у раду имунског система.

Ерик Памер из Меморијалног центра за изучавање рака Слоан Кетеринг у Њу Јорку објашњава да антибиотици убијајући ”добре” бактерије, природно настањене у нашем организму, повећавају количину расположивог шећера, што је погодна атмосфера за развој одређених врста патогена.

Још један проблем који се јавља при употреби антибиотика је што коришећење ове врсте лекова доводи  до каснијег слабљења њиховог ефеката. Поједине бактерије у људском организму поседују гене отпорне на дејство антибиотика. Будући да се антибиотицима отклањају бактерије које нису отпорне на дејство, микроби са отпорним генима настављају да се размножавају и шире свој генетски материјал.

Сарадник у Памеровој лабораторији Симон Бећанти и његов тим открили су током своје студије да је чак 40 одсто бактерија настањених у људима и животињама отпорно на неку врсту антибиотика, чак и они сојеви који никада нису били изложени њиховом дејству. Микроби све више постају област интересовања науке, због чега се развијају и нови приступи који би могли да замене негативне аспекте деловања антибиотика.

Неки од њих се заснивају на протеинима који би селективно отклањали патогене без оштећења осталих микроба. Другачија решења предлажу употребу генске терапије. Постоје чак и идеје о трансплатацији секреторних материјала који садрже антибактеријске пептиде, попут мукуса и фекалија. До сада се као успешан показао третман заснован на поспешивању имунских ћелија да производе више антибактеријских фактора, док се успешност осталих третмана и даље испитује.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs