Iako su antibiotici doveli do revolucije u medicini u 20. veku i spasili milione života, istraživanja pokazuju da njihov mač ima dve oštrice
Tekst: Katarina Stekić
Nagradu za najvećeg ubicu bakterija ubedljivo odnose antibiotici. Iako su doveli do revolucije u medicini tokom 20. veka i praktično iskorenili neke od veoma pogubnih bolesti koje su kosile milione života širom planete, pokazalo se da njihov mač ima dve oštrice.
Pregledni rad objavljen 10. maja 2016. godine u naučnom časopisu Trends in Molecular Medicine, ukazuje na to da upotreba antibiotika deluje dvojako na naš organizam i da osim pozitivnih efekata koje ima u borbi protiv infekcija, osiromašuje crevnu floru, narušava imunitet i povećava osetljivost organizma na druge infekcije.
Koliko su mikrobi značajni za naš organizam govori činjenica da ljudsko telo poseduje više gena mikroba nego sopstvenih gena. Zahvaljujući takozvanom Projektu ljudskog mikrobioma koji je pokrenut 2007. godine, danas znamo da mikrobi imaju velikog udela u regulisanju prirodne ravnoteže našeg organizma. Crevnim traktom dominira oko 150-200 vrsta različitih vrsta.
U poslednjih 10 godina, istraživači su utvrdili da takozvane ” dobre” bakterije, koje prirodno oblažu naš crevni trakt, doprinose stabilizaciji imunskog sistema kroz komunikaciju sa ćelijama imunskog sistema. Međutim, istraživanja su pokazala da antibiotici prekidaju ovu komunikaciju, zbog čega dolazi do poremećaja u radu imunskog sistema.
Erik Pamer iz Memorijalnog centra za izučavanje raka Sloan Ketering u Nju Jorku objašnjava da antibiotici ubijajući ”dobre” bakterije, prirodno nastanjene u našem organizmu, povećavaju količinu raspoloživog šećera, što je pogodna atmosfera za razvoj određenih vrsta patogena.
Još jedan problem koji se javlja pri upotrebi antibiotika je što korišećenje ove vrste lekova dovodi do kasnijeg slabljenja njihovog efekata. Pojedine bakterije u ljudskom organizmu poseduju gene otporne na dejstvo antibiotika. Budući da se antibioticima otklanjaju bakterije koje nisu otporne na dejstvo, mikrobi sa otpornim genima nastavljaju da se razmnožavaju i šire svoj genetski materijal.
Saradnik u Pamerovoj laboratoriji Simon Bećanti i njegov tim otkrili su tokom svoje studije da je čak 40 odsto bakterija nastanjenih u ljudima i životinjama otporno na neku vrstu antibiotika, čak i oni sojevi koji nikada nisu bili izloženi njihovom dejstvu. Mikrobi sve više postaju oblast interesovanja nauke, zbog čega se razvijaju i novi pristupi koji bi mogli da zamene negativne aspekte delovanja antibiotika.
Neki od njih se zasnivaju na proteinima koji bi selektivno otklanjali patogene bez oštećenja ostalih mikroba. Drugačija rešenja predlažu upotrebu genske terapije. Postoje čak i ideje o transplataciji sekretornih materijala koji sadrže antibakterijske peptide, poput mukusa i fekalija. Do sada se kao uspešan pokazao tretman zasnovan na pospešivanju imunskih ćelija da proizvode više antibakterijskih faktora, dok se uspešnost ostalih tretmana i dalje ispituje.