Здравље

Дисање празним плућима

У свету се рак плућа сматра убицом број један, а Србија је чак четврта земља по стопи смртности

Текст: Катарина Стекић

У Србији годишње од рака плућа оболи 6.000 људи. У свету се ова болест сматра убицом број један, док је Србија чак четврта земља по стопи смртности. Пушење је најдоминантнији фактор који повећава ризик обољевања, како активно, тако и пасивно, уз наследну предиспозицију. Ова врста канцера настаје неконтролисаним размножавањем ћелија у плућима, а устаљени начини лечења подразумевају хемотерапију, радијацију или операцију.

Међутим, пре око једне деценије на Куби, а прошле године и код нас, појавио се нови вид лечења овог обољења – вакцина cimavax EGF.  Фидел и Раул Кастро, бивши и тренутни председник Кубе, су деценијама улагали у унапређење медицинских истраживања, и довели до тога да је данас просечни животни век на Куби 78,3 године.

Вакцина

Сimavax EGF се развија опрезно већ 25 година, док 2008. коначно није пуштена у употребу. Вакцина функционише тако што подстиче имунски одговор организма. Састоји се од два протеина, од којих је један епидермални фактор раста (EGF). Овај протеин се иначе налази у организму и подстиче деобу ћелија, али када дође до поремећаја у његовој функкцији настају тумори.

Сimavax EGF ствара антитела која се везују за рецепторе EGF-а, тако да он не може да се веже за ћелије канцера и подстиче њихов даљи раст. На овај начин се рак не „лечи“ дословно, већ се контролише његова даља експанзија и на неки начин претвара у хроничну болест, са којом може да се живи. Примена ове вакцине је до сада показала успех у продужавању живота 4 до 6 месеци.

У октобру 2015. cimavax EGF  је стигао и у Србију. Тренутно је на програму лечења 17 пацијената, пошто је неопходно да болест буде у терминалној фази развоја, да се прође хемотерапија и многи тестови да би кандидати могли да приме вакцину. 

У марту 2016. су урађене прве анализе код 13 пацијената, које показују да је код девет примећена стабилизација болести, а код једног и повлачење тумора, док троје мора да настави са другим видовима лечења.   
Иако су вести обећавајуће, овог немилосрдног убицу ипак не треба потценити. У међународној мета-студији која је обухватила 50 година истраживања ризика обољевања од рака плућа постоје алармантни закључци.

Фактори ризика

Студија коју је спровео Мајкл Тун, истраживач Америчког друштва за борбу против рака, објављена у журналу New England Journal of Medicine, говори да се женама данас знатно повећао ризик обољења, и то је 25,7 пута већи код жена пушача у односу на жене непушаче, док је шездесетих тај однос био само 2,7 већи. Тада је ризик за мушкарце такође био много већи, док је данас једнак за мушкарце и жене, што наводи ауторе студије да, условно речено, потврде претпоставку да „жене које пуше као мушкарци, умиру као мушкарци“.

Ова студија нам такође говори о ефикасности престајања пушења. Најпре, потпуно остављање цигарета је много ефикасније од смањене конзумације. Престанак пушења у било ком животном добу знатно смањује ризике. Чак се анализом података бивших пушача показује да са остављањем пушења до 40. године, тај ризик је малтене и непостојећи.

Дувански дим садржи око 4000 хемикалија, од којих су многе канцерогене. Пасивни пушачи који деле често простор са пушачима такође нису поштеђени овог ризика. Око 10 одсто оболелих од рака плућа чине управо непушачи. Нека истраживања су усмерена у правцу откривања шта је то, сем дуванског дима, што доводи до обољевања.

Једна од таквих је студија објављена у журналу Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention,говори о могућој вези између хране са високим гликемијским индексом (GI) и ризика од рака плућа. Храна са високим GI садржи угљене хидрате, попут белог хлеба, кромпира и пиринча.

Испитивајући тек дијагностификоване оболеле о њиховој исхрани, докторка Ксифенг Ву са Универзитета у Тексасу, заједно са својим тимом, открила је да се ризик повећава за око 48 одсто у случају исхране са високим гликемиским индексом. Овај ефекат је још убедљивији код непушача, те расте и преко 100 одсто. Интересантно је да се овај ефекат примећује посебно у популацији људи са мање од 12 година образовања.

Ова студија пре свега показује да се не треба клети чак ни у све објављене научне чланке. Иако нису контролисали само „проценат победа бејзбол тима најближег зубару њиховог рођака по другом колену“, како се једна критика нашалила, ова студија је ипак статистичка ноћна мора.

Поред тога што није представљен начин на који би ћелије рака могле да „меморишу“ информацијe о исхрани, корелација која је тако сумњиво успостављена не може никако имплицирати каузацију, нити дати неку ваљану предикцију. Дакле, није још време за прелазак на кромањонску „камену“ дијету  или бојкотовање индустрије кромпира због тровања људи. Најсигурнији начин, за сада, да дишете здраво пуним плућима јесте да не дишете плућима пуним дуванског дима.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs