U svetu se rak pluća smatra ubicom broj jedan, a Srbija je čak četvrta zemlja po stopi smrtnosti
Tekst: Katarina Stekić
U Srbiji godišnje od raka pluća oboli 6.000 ljudi. U svetu se ova bolest smatra ubicom broj jedan, dok je Srbija čak četvrta zemlja po stopi smrtnosti. Pušenje je najdominantniji faktor koji povećava rizik oboljevanja, kako aktivno, tako i pasivno, uz naslednu predispoziciju. Ova vrsta kancera nastaje nekontrolisanim razmnožavanjem ćelija u plućima, a ustaljeni načini lečenja podrazumevaju hemoterapiju, radijaciju ili operaciju.
Međutim, pre oko jedne decenije na Kubi, a prošle godine i kod nas, pojavio se novi vid lečenja ovog oboljenja – vakcina cimavax EGF. Fidel i Raul Kastro, bivši i trenutni predsednik Kube, su decenijama ulagali u unapređenje medicinskih istraživanja, i doveli do toga da je danas prosečni životni vek na Kubi 78,3 godine.
Vakcina
Simavax EGF se razvija oprezno već 25 godina, dok 2008. konačno nije puštena u upotrebu. Vakcina funkcioniše tako što podstiče imunski odgovor organizma. Sastoji se od dva proteina, od kojih je jedan epidermalni faktor rasta (EGF). Ovaj protein se inače nalazi u organizmu i podstiče deobu ćelija, ali kada dođe do poremećaja u njegovoj funkkciji nastaju tumori.
Simavax EGF stvara antitela koja se vezuju za receptore EGF-a, tako da on ne može da se veže za ćelije kancera i podstiče njihov dalji rast. Na ovaj način se rak ne „leči“ doslovno, već se kontroliše njegova dalja ekspanzija i na neki način pretvara u hroničnu bolest, sa kojom može da se živi. Primena ove vakcine je do sada pokazala uspeh u produžavanju života 4 do 6 meseci.
U oktobru 2015. cimavax EGF je stigao i u Srbiju. Trenutno je na programu lečenja 17 pacijenata, pošto je neophodno da bolest bude u terminalnoj fazi razvoja, da se prođe hemoterapija i mnogi testovi da bi kandidati mogli da prime vakcinu.
U martu 2016. su urađene prve analize kod 13 pacijenata, koje pokazuju da je kod devet primećena stabilizacija bolesti, a kod jednog i povlačenje tumora, dok troje mora da nastavi sa drugim vidovima lečenja.
Iako su vesti obećavajuće, ovog nemilosrdnog ubicu ipak ne treba potceniti. U međunarodnoj meta-studiji koja je obuhvatila 50 godina istraživanja rizika oboljevanja od raka pluća postoje alarmantni zaključci.
Faktori rizika
Studija koju je sproveo Majkl Tun, istraživač Američkog društva za borbu protiv raka, objavljena u žurnalu New England Journal of Medicine, govori da se ženama danas znatno povećao rizik oboljenja, i to je 25,7 puta veći kod žena pušača u odnosu na žene nepušače, dok je šezdesetih taj odnos bio samo 2,7 veći. Tada je rizik za muškarce takođe bio mnogo veći, dok je danas jednak za muškarce i žene, što navodi autore studije da, uslovno rečeno, potvrde pretpostavku da „žene koje puše kao muškarci, umiru kao muškarci“.
Ova studija nam takođe govori o efikasnosti prestajanja pušenja. Najpre, potpuno ostavljanje cigareta je mnogo efikasnije od smanjene konzumacije. Prestanak pušenja u bilo kom životnom dobu znatno smanjuje rizike. Čak se analizom podataka bivših pušača pokazuje da sa ostavljanjem pušenja do 40. godine, taj rizik je maltene i nepostojeći.
Duvanski dim sadrži oko 4000 hemikalija, od kojih su mnoge kancerogene. Pasivni pušači koji dele često prostor sa pušačima takođe nisu pošteđeni ovog rizika. Oko 10 odsto obolelih od raka pluća čine upravo nepušači. Neka istraživanja su usmerena u pravcu otkrivanja šta je to, sem duvanskog dima, što dovodi do oboljevanja.
Jedna od takvih je studija objavljena u žurnalu Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention,govori o mogućoj vezi između hrane sa visokim glikemijskim indeksom (GI) i rizika od raka pluća. Hrana sa visokim GI sadrži ugljene hidrate, poput belog hleba, krompira i pirinča.
Ispitivajući tek dijagnostifikovane obolele o njihovoj ishrani, doktorka Ksifeng Vu sa Univerziteta u Teksasu, zajedno sa svojim timom, otkrila je da se rizik povećava za oko 48 odsto u slučaju ishrane sa visokim glikemiskim indeksom. Ovaj efekat je još ubedljiviji kod nepušača, te raste i preko 100 odsto. Interesantno je da se ovaj efekat primećuje posebno u populaciji ljudi sa manje od 12 godina obrazovanja.
Ova studija pre svega pokazuje da se ne treba kleti čak ni u sve objavljene naučne članke. Iako nisu kontrolisali samo „procenat pobeda bejzbol tima najbližeg zubaru njihovog rođaka po drugom kolenu“, kako se jedna kritika našalila, ova studija je ipak statistička noćna mora.
Pored toga što nije predstavljen način na koji bi ćelije raka mogle da „memorišu“ informacije o ishrani, korelacija koja je tako sumnjivo uspostavljena ne može nikako implicirati kauzaciju, niti dati neku valjanu predikciju. Dakle, nije još vreme za prelazak na kromanjonsku „kamenu“ dijetu ili bojkotovanje industrije krompira zbog trovanja ljudi. Najsigurniji način, za sada, da dišete zdravo punim plućima jeste da ne dišete plućima punim duvanskog dima.