Антиципације

Будућност новца

Каква је шанса за опстанак и шире прихватање неконвенционалних валута као што је биткоин? Хоћемо ли ускоро заборавити како папирни новац изгледа?

  

Текст: Марија Видић

Шта би данас Исак Њутн, чувени научник и вишедецениjски управник британске ковнице Роjал минт помислио када би могао да зна да се чак и у Србиjи комуналиjе могу платити мобилним телефоном?

Jедан од великих Њутнових задатака у ковници, у коjоj jе радио од 1696. до смрти 28 година касниjе, био jе да истражи случаjеве фалсификовања новца, али jе и у његово време усвоjен нови стандард – британска фунта престала jе да се производи у сребру, а уместо тога изливана jе од злата.

Три стотине година касниjе, новац се преселио на интернет, и у разне предмете и уређаjе од пластике и метала, а у великоj мери постао jе виртуалан. У Србиjи се увелико припрема закон о електронском новцу, коjи ће регулисати бесконтактно плаћање. Корисник мобилног телефона ће моћи да очита бар-код производа и да одмах, са неколико команди на телефону, пребаци новац на рачун продавца.

Међутим, чак и ови облици плаћања потпуно су регулисани и део су званичног платног система земље – пре него што рачун за струjу платите СМС-ом, морате отићи до банке и уговорити могућност пребацивања новца с вашег банковног рачуна, преко телефона, до продавца.

Оно што би могло да заживи у ближоj будућности јесу потпуно другачиjи, паралелни системи плаћања коjи немаjу много додира ни са банкама ни са државом. Зачетке такве праксе већ можемо да видимо у неколико примера коjи су последњих година постали популарни.

Приватне валуте постоjе већ годинама – jедна од наjпопуларниjих jе биткоин (bit као jединица информациjе и coin као новчић). Биткоинима, иако су потпуно виртуaлна ствар, могу се платити стварни производи и услуге.

Биткоин jе створен и дистрибуира се путем такозваних pear to pear (P2P) мрежа. То jе дигитални потпис коjим се потврђуjе трансакциjа тако да се уговорене стране не мораjу ослањати само на поверење. Ови „новчићи“ се издаjу jош од jануара 2009. и то на основу унапред дефинисаних правила. Трансфер биткоина обавља се слањем путем P2P програма, коjи иначе служе за размену података – наjчешће филмове, музику и слично.

Сматра се да тренутно биткоина има у оптицаjу у вредности већоj од 50 милиона долара. Заправо, мрежа емитуjе биткоине водећи рачуна о њиховом броjу и то ће чинити све док их не буде у оптицаjу око 21 милион – до сада jе емитовано око осам милиона, а предвиђа се да ће око 2/3 њих бити пуштено у оптицаj до 2017. године. Захваљуjући  комплексним компjутрским прорачунима о потребама за овом валутом, чуваjу га од инфлациjе. Но, ако би се нешто догодило са биткоином, оштећени не би имали баш никоме да се пожале – вероватно зато jош ниjе доживео велику популарност.

Биткоине преферираjу анархисти, борци за широка права приватности, либертариjанци и други коjи не симпатишу централне националне банке или банке уопште. Велики љубитељи ванинституциjалног новца су постали Американци разочарани у финансиjски систем коjи ниjе могао да спречи почетак огромне кризе из 2008. године.

Државе, а и банкари, нису срећни због постоjања биткоина, нити сличних валута. Наjпре, то jе начин да се избегне плаћање пореза jер новац иде из „руке у руку“ без икаквог посредника, а банке остаjу празних руку, без клиjената, камата, наплате услуге трансакциjе и других. Управо из тог разлога Кина jе забранила употребу сваке виртуaлне валуте за куповину стварних предмета и услуга jош 2009. године када jе све било у зачетку.

Иако ниjе велика вероватноћа да ће овакви системи доживети неку драстично већу популарност, новац, бар онаj конвенционални, папирни и метални, одавно излази из моде. У Jапану, Jужноj Кореjи и jош неким земљама, такозвани дигитални новчаници имали су много више успеха и широко су прихваћени. То су схватили на време компаниjе као Сони и Гугл, коjе су се укључиле у производњу техничких могућности за такве облике плаћања. А када се оваква имена укључе у неку причу, обично се убрзо закорачи напред. За неколико година вероватно ћемо и заборавити како папирни и метални новац уопште изгледа.

АНТИЦИПАЦИЈЕ

Будућност стиже. Ко ће јој отворити врата? Да ли са њом, са новим научним и технолошким отркићима, долази и нови квалитет живота? Хоће ли будућност бити баш онаква какву очекујемо? О предвиђањима, проценама и најавама будућности.

Истражите текстове из рубрике АНТИЦИПАЦИЈЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs