16. децембар 2011. Србија је постала придружени члан највеће научне институције у свету
Пише: Марија Видић
Почетком децембра читава светска научна заједница за тренутак је задржала дах када је из ЦЕРН-а (Европске организације за нуклеарна истраживања) стигла најава конференције о резултатима потраге за Хигсовим бозоном. У ЦЕРН-у већ годинама траје потрага за овом такозваном Божјом честицом, а сада је постало извесно да су истраживачи на АТЛАС и ЦМС детекторима пронашли назнаке, мада не и непобитне доказе, постојања Хигсовог бозона.
Судећи по Стандардном моделу, односно теорији која описује структуру света, Хигсов бозон је честица која другим честицама „даје“ масу. То је један од главних задатака акцелератора ЛХЦ, Великог сударача хадрона (Large Hadron Collider), најмоћнијег акцелератора и највећег суперпроводног постројења на свету, чије се димензије мере у десетинама километара.
Баш сада, у време када је ЦЕРН поново дошао у жижу јавности, Савет ове институције донео је одлуку да као придруженог члана прими Републику Србију, што је уобичајени пут до пуног чланства у овој организацији. Наша земља постаће придружени члан након што у јануару 2012. са ЦЕРН-ом потпише уговор, а одлуку ратификује и српски парламент. ЦЕРН ће, за највише пет година, одлучити о пуном чланству Србије.
„Задовољство нам је да поздравимо повратак Србије у породицу“, рекао је генерални директор ЦЕРН-а Ролф Хојер. Он је истакао да је овај статус наше државе добар и за Србију и за ЦЕРН, јер тако ова научна организација добија приступ српској научној експертизи, док ће српска наука и индустрија имати користи од приступа једном од водећих светских центара за науку и иновацију.
Хојер је употребио реч „повратак“ јер су српски научници укључени у ЦЕРН још од настанка организације 1954. године. Тада је СФР Југославија била један од 12 оснивача ЦЕРН-а, а остала је држава чланица до 1961. године.
Током осамдесетих и деведесетих година, српски физичари били су укључени у Делфи пројекат, а одавно су активни и у Изолда објекту, који спроводи низ истраживања из астрофизике и медицинске физике. У 2001. Србија се формално поново придружила ЦЕРН-у споразумом о сарадњи захваљујући коме су се научници из наше земље укључили у експерименте на ЛХЦ-у.
У ЦЕРН-у заправо учествују два тима из Србије – један тим са Института за физику у Земуну, који предводи др Драган Поповић, ради на детектору Атлас, а други, из Института за нуклеарне науке „Винча“, под руководством др Петра Аџића, учествује у експерименту на детектору ЦМС.
ЦЕРН, иначе, чини 20 европских земаља чланица које га заједнички финансирају, док део средстава стиже и из земаља које нису пуноправни чланови, па тако ЦЕРН окупља 500 универзитета из целог света и више од 80 нација. У његовим лабораторијама запослено је 3000 људи најразличитијих занимања, а поред њих у ЦЕРН-у периодично борави 6500 гостујућих научника.