16. decembar 2011. Srbija je postala pridruženi član najveće naučne institucije u svetu
Piše: Marija Vidić
Početkom decembra čitava svetska naučna zajednica za trenutak je zadržala dah kada je iz CERN-a (Evropske organizacije za nuklearna istraživanja) stigla najava konferencije o rezultatima potrage za Higsovim bozonom. U CERN-u već godinama traje potraga za ovom takozvanom Božjom česticom, a sada je postalo izvesno da su istraživači na ATLAS i CMS detektorima pronašli naznake, mada ne i nepobitne dokaze, postojanja Higsovog bozona.
Sudeći po Standardnom modelu, odnosno teoriji koja opisuje strukturu sveta, Higsov bozon je čestica koja drugim česticama „daje“ masu. To je jedan od glavnih zadataka akceleratora LHC, Velikog sudarača hadrona (Large Hadron Collider), najmoćnijeg akceleratora i najvećeg superprovodnog postrojenja na svetu, čije se dimenzije mere u desetinama kilometara.
Baš sada, u vreme kada je CERN ponovo došao u žižu javnosti, Savet ove institucije doneo je odluku da kao pridruženog člana primi Republiku Srbiju, što je uobičajeni put do punog članstva u ovoj organizaciji. Naša zemlja postaće pridruženi član nakon što u januaru 2012. sa CERN-om potpiše ugovor, a odluku ratifikuje i srpski parlament. CERN će, za najviše pet godina, odlučiti o punom članstvu Srbije.
„Zadovoljstvo nam je da pozdravimo povratak Srbije u porodicu“, rekao je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer. On je istakao da je ovaj status naše države dobar i za Srbiju i za CERN, jer tako ova naučna organizacija dobija pristup srpskoj naučnoj ekspertizi, dok će srpska nauka i industrija imati koristi od pristupa jednom od vodećih svetskih centara za nauku i inovaciju.
Hojer je upotrebio reč „povratak“ jer su srpski naučnici uključeni u CERN još od nastanka organizacije 1954. godine. Tada je SFR Jugoslavija bila jedan od 12 osnivača CERN-a, a ostala je država članica do 1961. godine.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina, srpski fizičari bili su uključeni u Delfi projekat, a odavno su aktivni i u Izolda objektu, koji sprovodi niz istraživanja iz astrofizike i medicinske fizike. U 2001. Srbija se formalno ponovo pridružila CERN-u sporazumom o saradnji zahvaljujući kome su se naučnici iz naše zemlje uključili u eksperimente na LHC-u.
U CERN-u zapravo učestvuju dva tima iz Srbije – jedan tim sa Instituta za fiziku u Zemunu, koji predvodi dr Dragan Popović, radi na detektoru Atlas, a drugi, iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, pod rukovodstvom dr Petra Adžića, učestvuje u eksperimentu na detektoru CMS.
CERN, inače, čini 20 evropskih zemalja članica koje ga zajednički finansiraju, dok deo sredstava stiže i iz zemalja koje nisu punopravni članovi, pa tako CERN okuplja 500 univerziteta iz celog sveta i više od 80 nacija. U njegovim laboratorijama zaposleno je 3000 ljudi najrazličitijih zanimanja, a pored njih u CERN-u periodično boravi 6500 gostujućih naučnika.