(НА ЛИЦУ МЕСТА) Како је протекао први дан сајма и конференције „Нове технологије у образовању 2016“ у BelExpo центру?
Текст: Никола Здравковић
Уз неколико минута очекиваног закашњења, сајам „Нове технологије у науци 2016“ (НТО2016) отворили су британски амбасадор Денис Киф, министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, директор Центра за промоцију науке Немања Ђорђевић, као и представници других организатора конференције.
Директор Центра је представио ЦПН штанд, који је служио као модел рада Научног клуба. Овај модел је значајан за Центар за промоцију науке јер је у току ширење Научног клуба на 12 општина широм земље, чији су представници били гости ЦПН-а на сајму. Заједно са другим посетиоцима сајма, на штанду су имали прилике да виде како функционише и изгледа Научни клуб, поразговарају са координаторима београдског Клуба, као и да се упознају са издањима Центра.
Министар Вербић је у кратком предавању говорио о „Отвореним подацима“, иницијативи Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и истоименом сајту где се сви грађани могу информисати о научноистраживачкој делатности у Србији. Како је рекао, један од првих резултата иницијативе је мапирање свих школа у Србији – пројекат који је био инспирисан великим поплавама 2014. године, када су на видело изашли проблеми у каталогизацији угрожених школа у Србији.
Како је министар рекао, „више волим Твитер него Фејсбук“, алудирајући на разлике у овим друштвеним мрежама, где се прва види као више јавна и отворена од потоње. Споменуо је план да се на сајту „Отворени подаци“ каталогизују сви одбрањени докторати у Републици Србији у последњих неколико година.
На спрату изнад, у сали ALT, Центар за промоцију науке је држао трибину са темом „Одговорна наука у друштву: од концепта до алата“. На овој трибини се могла чути дискусија о сарадњи ЦПН-а на међународним пројектима RRI Tools и SATORI, чији је циљ испитивање и развијање етичности у научноистраживачкој делатности и образовању. Др Далибор Петровић, професор са Саобраћајног факултета у Београду и спољни сарадник на пројекту SATORI, навео је један од проблема у српској науци, а то је да не постоје јасно одређене процедуре за поступање у случају плагијатски радова.
Добривоје Лале Ерић из сектора за међународну сарадњу Центра за промоцију науке представио је етичност као кључну карику у модерној научној пракси, од климатских промена до родних односа у истраживачкој делатности. Ђурђа Тимотијевић, такође из сектора за међународну сарадњу, дотакла се теме отворених података, коју је претходно, у званичнијој атмосфери, на сајам увео министар Вербић. Ђурђа је навела да научни подаци треба да буду „доступни, али и разумљиви“ да би иницијатива отварања науке успела.
У сали INSERT, такође на спрату, највише је било приче о начинима путем којих информационе технологије могу помоћи у процесу инклузије. У сали је била велика гужва, а међу посетиоцима били су предавачи, васпитачи и стручњаци у образовању из целе Србије, који су дошли да чују низ кратких предавања о искуствима различитих институција са употребом информационих технологија у образовању деце са посебним потребама.
Оквири који су били понуђени предавачима довели су до атмосфере журбе широм сајма НТО2016. Највећи број предавања био је ограничен на петнаест минута, без паузе између предавања, па су учесници били у сталној борби између брзине и садржајности. Сала INSERT имала је посебан програм увођења садржаја. Након сваког предавања, публици су била постављана три питања: Да ли вам је ово решење прихватљиво?, Да ли је материјално приступачно? и Да ли бисте га препоручили колегама? Публика је на свако питање нудила одговор у виду подизања картончића, који су били зелени, жути и црвени – односно, да, можда и не.
Иако га је публика генерално прихватила, овакав модел коментарисања додатно је пожуривао већ убрзани сајам, али је и подвлачио његову имплицирану мисију „нуђења решења“. У самој хали BelExpo центра доминирао је штанд приватне образовне компаније LinkGroup, где се могло чути и неформално предавање о стању на државним образовним институцијама.
Око овог штанда били су смештени други централни штандови, махом великих европских и светских компанија као што су Oracle, Lenovo и Intel. Гужве око штандова биле су значајно мање него у трибинским салама, а познати IT произвођачи су привлачили посетиоце посебним попустима за образовне институције приликом куповине IT опреме.
Истражите више o конференцији „Нове технологије у образовању 2016“: