МАРИЈА КИРИ (1867-1934)

Порекло мистериозних зрака

Истражите 13 идеја које су промениле свет

Разумевање радиоактивности покреће прва нуклеарна истраживања, што води до вештачког цепања језгра, ланчане реакције и до првих нуклеарних реактора

До данас, jедина жена коjа jе Нобелову награду добила два пута била jе Мариjа Кири (1867–1934). Први пут 1903. године, из физике, заjедно са мужем Пjером Кириjем и Анриjем Бекерелом, за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемиjе, за издваjање елементарног радона.

Након што су научници широм света постали заинтересовани за мистериозну енергију радијума, непознато зрачење изузетне јачине, Марија Кири је 1898. открила још један, нови радиоактивни елемент – полонијум.

Она смишља појам „радиоактивност“ и у науку уводи нову појаву која ће обележити читав наредни век и осветлити структуру света. Године 1942. у САД се покреће тајни пројекат „Менхетн“, у ком се развијају и прва нуклеарна оружја, после којих свет никада више неће бити исти.

Сваки атом се састоjи од jезгра коjе чине протони и неутрони, и од електронског облака коjи чине електрони. Уколико се jезгро састоjи из истог броjа протона и неутрона, оно jе стабилно, а уколико се таj броj разликуjе, такво jезгро jе нестабилно. Због нестабилности се jезгра распадаjу, прелазе у стабилно стање, а при распаду емитуjу радиоактивно зрачење.

Извори зрачења могу бити природни, попут космичког или земљиног зрачења, и вештачки, као што су нуклеарне електране или нуклеарне бомбе.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs