Istražite 13 ideja koje su promenile svet
Razumevanje radioaktivnosti pokreće prva nuklearna istraživanja, što vodi do veštačkog cepanja jezgra, lančane reakcije i do prvih nuklearnih reaktora
Do danas, jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta bila je Marija Kiri (1867–1934). Prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom, za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona.
Nakon što su naučnici širom sveta postali zainteresovani za misterioznu energiju radijuma, nepoznato zračenje izuzetne jačine, Marija Kiri je 1898. otkrila još jedan, novi radioaktivni element – polonijum.
Ona smišlja pojam „radioaktivnost“ i u nauku uvodi novu pojavu koja će obeležiti čitav naredni vek i osvetliti strukturu sveta. Godine 1942. u SAD se pokreće tajni projekat „Menhetn“, u kom se razvijaju i prva nuklearna oružja, posle kojih svet nikada više neće biti isti.
Svaki atom se sastoji od jezgra koje čine protoni i neutroni, i od elektronskog oblaka koji čine elektroni. Ukoliko se jezgro sastoji iz istog broja protona i neutrona, ono je stabilno, a ukoliko se taj broj razlikuje, takvo jezgro je nestabilno. Zbog nestabilnosti se jezgra raspadaju, prelaze u stabilno stanje, a pri raspadu emituju radioaktivno zračenje.
Izvori zračenja mogu biti prirodni, poput kosmičkog ili zemljinog zračenja, i veštački, kao što su nuklearne elektrane ili nuklearne bombe.
ŠUMA ZNANJA
U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.
Istražite više o idejama koje su promenile svet.