Пjер де Кубертен (1863 –1937)

Олимпиjске игре

Олимпијске игре у античкој Грчкој биле су део једног већег, панхеленског, религиозног циклуса игара у које спадају и питијске, немејске и ихтијске игре

Текст: С. Бубњевић

„Оно што је стварно важно у животу није тријумф, већ сама борба“, рекао је Пјер де Кубертен (1863–1937), оснивач првог олимпијског комитета, и како се уобичајено сматра, отац модерних олимпијских игара.

Пореклом из аристократске породице, барон Де Кубертен (на слици доле) био је познати стручњак за образовање, који се залагао за увођење физичког васпитања у школе. Његова визија спортског такмичења које би окупљало спортисте аматере из свих земаља света и које би доприносило миру међу нацијама, данас је сажето у чувени слоган олимпијских игара Citius, Altius, Fortius, што значи „Брже, више, јаче“.

По узору на легендарна античка такмичења, модерне олимпијаде се одржавају сваке четврте године и то почев од 1896. године, кад је у Атини у Грчкој организовано прво међународно атлетско такмичење које је Де Кубертен назвао олимпијске игре.

На овој, првој од олимпијада, учествовао је 241 спортиста из 14 држава. На следећим олимпијским играма које су одржане у Паризу у Француској окупило се чак 1000 спортиста из 24 државе.

Традиција игара сеже још у 8. век пре нове ере. Према једном уклесаном списку победника у грчком граду Олимпији, прве олимпијске игре су одржане 776. године пре нове ере. Ова славна античка такмичења су у грчким полисима одржавана сваке четврте године, што су стари Грци користили као меру за време, и то су  били периоди кад су сви ратови морали да сачекају.

Мада се данашње виђење грчких олимпијада превасходно везује за спортско надметање, оно је у антици било неодвојиво од религиозних церемонија у част олимпијских богова, а нарочито Зевса у чију су част игре одржаване.

Посебно је занимљиво да олимпијске игре нису биле јединствене, већ су биле део једног већег, панхеленског, религиозног циклуса игара у које спадају и питијске, немејске и истмијске игре.

Античке игре су изгубиле на значају након што су стари Римљани завладали Медитераном, а коначно су укинуте са ширењем хришћанства. Сматра се да су последњи пут одржане 426. године нове ере, када је византијски император Теодосије наредио да се разруше стари грчки храмови.

Мада је свакако одиграо кључну улогу, покретање модерних олимпијских игара није било само Де Кубертенова идеја. Још у револуционарној Француској, од 1796. до 1798, одржаване су игре као симбол раскида са хришћанском и монархистичком традицијом.

У међувремену, неколико спортских фестивала је носило назив „олимпијски“ и током 19. века. Но, идеју за организовање међународних игара Де Кубертен је добио након што је 1890. присуствовао олимпијским играма у Венлоку у Енглеској, које је покренуо Вилијам Брукс.

Како би проширио своју идеју, Кубертен је основао Олимпијски комитет, чији је први конгрес одржан 1894. године на Сорбони у Паризу. Делегати су на овом скупу одлучили да се прве игре симболично одрже у Атини, што се показало као одличан избор – организацију првих игара подржала је влада Грчке, а такмичење је изазвало велику пажњу и постало традиционално.

Олимпиjски прстенови

Од 1920. године, а по идеjи Пjера де Кубертена, олимпиjске игре симболизуjе пет прстенова у различитим боjама од којих свака представља по један континент: плави за Европу, црни за Африку, црвени за Америку, жути за Азију и зелени за Океанију. Поред слогана „Брже, више, јаче“, који је такође предложио Де Кубертен, врло важан симбол олимпијаде јесте и њена химна, чију је музику и стихове написао грчки песник Костис Паламас.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs