Ератостен (3. век п.н.е.)

Навигација

Прорачун који користе модерни навигациони уређаји за одређивање своје локације смислио је још Ератостен док је покушавао да измери обим Земље

Пише: М. Видић

Модерни навигациони уређаји, укључујући и паметне телефоне, користе Систем за глобално позиционирање (GPS) како би одредили свој положај. Овај систем развијан је крајем седамдесетих година 20. века у војсци Сједињених Америчких Држава, а чине га три дела: контролни сегмент (главни центар је у Колорадо Спрингсу), наши мали GPS уређаји, и најважнији – свемирски сегмент.

Овај последњи се састоји од 24 сателита, распоређена око Земље на висини од око 20.000 километара. Сателити су предајници радио-таласа који покривају читаву планету. Заправо, у сваком моменту са било које тачке на Земљи може се видети шест сателита. Наши GPS уређаји примају радио-сигнале са три или четири сателита и на основу њих прорачунавају своју локацију. Од података имају координате сателита и њихову раздаљину, па захваљујући трилатерацији могу да прорачунају свој положај.

Трилатерација у прорачуну користи тригонометрију троугла: GPS пријемник на Земљи и два сателита у орбити граде замишљени троугао, чија су два темена у васиони, а треће теме је на Земљи.

Врло слична метода је триангулација, која уместо познатог угла и најмање две дужине страница троугла, користи податке о једној страници замишљеног троугла и његовим угловима. Захваљујући тим подацима се израчунавају остале величине.

Триангулацију је користио још у 3. веку п.н.е. Ератостен, управник Александријске библиотеке. Помоћу те методе он је прилично тачно успео да израчуна обим Земље. У његовом прорачуну две тачке, тј. два угла троугла, биле су на Земљи, а трећа у васиони – Сунце. Када су Сунчеви зраци допирали до дна дубоког бунара у његовом родном граду Кирени, тада је Сунце било у највишој тачки и било је подне. Ератостен је израчунао и да се тог истог дана у Александрији, када је Сунце у својој највишој тачки, оно налази под углом од једне педесетине круга јужно од његовог зенита. Знајући раздаљину између Кирене и Александрије, одредио је да је обим Земље 50 пута већи од те дужине. У прорачуну обима Земље је погрешио за само око 80 километара.

 

ИДЕЈЕ

Колико далеко стиже једна добра идеја? Ко је до ње први дошао? Зашто и како је постала тако распрострањена у свакодневици? Сазнајте више о малим стварима које су промениле свет.
Истражите текстове из рубрике ИДЕЈЕ.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs