Како су астрономи деценијама ослушкивали небо у потрази за ванземаљском поруком, и шта смо до сада чули
Текст: Невена Грубач
Шта jе заjедничко пустињи Атакама на обронцима Анда, ледницима Jужног пола, обали Атлантског океана и Земљиноj елиптичноj орбити? Осим што су привлачна места за љубитеље нешто екстремниjег туризма, ово су и домови радио-телескопима – машинама коjе jе човек направио како би ослушкивао небо и детектовао радио-сигнале коjи стижу на Земљу из наjразличитиjих космичких извора.
Као што неки оптички телескопи омогућуjу да видимо разне делове електромагнетног спектра, радио-телескопи нам помажу да чуjемо његов радио-фреквентни део. Први су наjчешће лоцирани на високим планинама, где би се заштитили од светлосног загађења са Земље, док се радио-опсерваториjе, углавном, налазе у долинама, где би њихове огромне антене биле заштићене од електромагнетних сметњи и радио-буке са Земље.
Радио-сигнали коjе астрономи ослушкуjу долазе из читаве лепезе природних извора. Било да су потекли од далеких звезда, активних радио-галаксиjа, прастарих квазара, бучних пулсара или да су део позадинског космичког зрачења, одјека Великог праска, телескопи их детектуjу, рачунари анализираjу, а астрономи их користе за своjа истраживања.
Ипак, с времена на време, деси се да оваj наизглед рутински систем остане затечен. Понекад се jави непознати сигнал, коjи своjом природом и своjим карактеристикама jедноставно не може да буде смештен у контекст било ког познатог шаблона и извора.
Понекад на радио-вези добиjемо некога чиjи jезик не разумемо и чак ни сав труд и кумулативно знање не могу да нам помогну да идентификуjемо позивни броj.
Управо такве сигнале jуре научници коjи раде у оквиру проjекта SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) и коjи jош од 1960. године ослушкуjу свемир у потрази за сигналом коjи неће потицати из природног, већ из вештачког извора.
Основан од стране научника попут чувеног Френка Дреjка и легендарног Карла Сегана, а у сврху потраге за радио-сигналом коjи би недвосмислено потицао од интелигентне цивилизациjе, SETI одолева критикама строге научне заjеднице као и финансиjским проблемима, и већ деценијама, уз помоћ огромних радио-телескопа, снима и анализира радио-сигнале коjи долазе из космоса, у нади да ће се jедан од њих понашати као светионик или одашиљач неке удаљене цивилизациjе.
Неколико пута у историји овог пројекта, било је забележених сигнала који нису, уз сав труд и рационализацију, могли да се доделе природним изворима, али, нажалост, ни да се дефинитивно категоризују као поруке интелигентне цивилизације.
У најбољем случају, ове радио-емисије остале су необјашњене и наставиле су да интригирају, док су неке од њих у времену које је следило биле прозаично приписане савршено природним феноменима. Најфасцинантнију од њих имала је среће да детектује Џоди Фостер у култном научнофантастичном филму Контакт, али то је већ нека друга прича.
Wow! сигнал
Чувени Wow! сигнал забележио је 15. августа 1977. астроном Џери Ехман, који је радио на пројекту SETI. Телескоп Big Ear са Универзитета Охајо Стејт је рутински слушао сазвеђже Стрелца, када је компјутер избацио одштампани извештај са детектованим сигналом. Долазио је ван Сунчевог система, трајао читаве 72 секунде, био необјашњиво снажан и више се никада није поновио.
Узбуђен и шокиран, Џери је на компјутерском исечку заокружио цифре које су представљале сигнал, и поред њих дописао грозничаво Wow!, по чему је сигнал остао запамћен.
Остао је фаворит заговорницима идеје да је примање поруке од ванземаљске интелигенције само питање времена.
Мали, зелени
Млада научница ирског порекла Џоселин Бел бавила се истраживањем новооткривених небеских тела – квазара, када је 1967. године забележила готово савршено правилан радио-сигнал, који је пулсирао отприлике једном по секунди.
Након што су одбачене све остале могућности, Џоселин и њене колеге су били приморани да прихвате могућност да је сигнал потекао од цивилизације ван Сунчевог система, и да има вештачко порекло. Тада су му и доделили надимак „Мали, зелени људи“.
Неколико година касније, уследило је објашњење. Џоселин Бел је, и не слутећи, открила оно што данас називамо пулсарима.
Сигнал Кардашеве скале
Почетком шездесетих година 20. века, истраживачима није полазило за руком да идентификују сигнал који данас знамо под ознаком CTA-102.
Николај Кардашев, креатор чувене Кардашеве скале технолошког статуса ванземаљских цивилизација, предложио је да би сигнал могао носити инкодирану поруку коју је послала или цивилизација типа II, или типа III.
Три нивоа развоја цивилизација по Кардашевој скали чине:
- Тип I: технолошки ниво близак нивоу тренутно оствареном на Земљи
- Тип II: цивилизација способна да искористи енергију коју зрачи њена звезда
- Тип III: цивилизација која поседује енергију нивоа целе своје галаксије
Јавност је била фасцинирана идејом да би напредни ванземаљци могли да нас контактирају, али је ово објашњење одбачено када је закључено да емисија потиче од једне врсте квазара.
ПОРУКА 187,5
- Метахроника: Да ли смо ми то видели ванземаљце?
- Звездаријум: Откривање ванземаљаца
- Анкета: Реакције на дубоки свемир
- Култура науке: Шта значи број 187,5?
- АrXivs: Discrete steps in dispersion measures of Fast Radio Bursts
Истражите више…