Елементаријум доноси преглед најзначајнијих догађаја који су у 2012. години обележили свет науке
Текст: М. Видић
Стигли смо до самог краја једне веома бурне научне године. Са задовољством можемо да се присетимо да је наука у више наврата, у свету али и у Србији, заузимала место на насловним странама новина и ударне термине у ТВ емисијама. Издвојили смо неколико догађаја који су по нашем мишљењу, због свог значаја и важности, обележили 2012. годину у науци.
Доказано постојање Хигсовог бозона
Европска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) потврдила је 4. јула да је откривена честица са целобројним спином и масом од око 126 гигаелектронволти. Реч је о изузетно масивниом бозону који је сматран за „свети грал“ савремене физике за којим научници трагају већ деценијама.
Хигсов бозон, који је у јавности познат и по називу Божја честица, откривен је на Великом сударачу хадрона, највећем инструменту који је човек досад направио и то управо са циљем да једном улови Хигса. Овај акцелератор, односно убрзивач честица, током последње две године је у тунелу 100 метара испод земље убрзавао снопове протона до огромних енергија, а потом их сударао.
Сви ти судари су снимани на детекторима ATLAS и CMS, а два потпуно одвојена тима физичара су анализирала последице ослобађања енергије добијене у сударима. Занимљиво је да су у потрагу за Хигсом већ годинама укључени и физичари из Србије.
Нобел за матичне ћелије
Једно од контроверзнијих открића савремене медицине на додели Нобелових награда 2012. добило је потврду свог значаја. Јапанац Шиња Јаманака и Британац Џон Б. Гурдон освојили су Нобелову награду за свој пионирски рад на матичним ћелијама.
Они су награду освојили за истраживања процеса у ћелијском једру, којим се зрелим ћелијама шаље инструкција да стварају младе матичне ћелије. Те матичне ћелије се потом могу користити за формирање ткива било ког типа.
Матичне ћелије су основне ћелије људског организма од којих настају сва ткива у нашем телу, a њихов главни задатак је обнављање оштећеног ткива.
Ровер слетео на Марс
НАСА ровер Кјуриосити 6. августа окончао је вишемесечни пут кроз космос и спустио се на Марс. Његов задатак је да сазна да ли је Марс у својој прошлости био гостољубиво место погодно за живот, макар и најпримитивнији. Досадашњи подаци које је ровер слао прилично су контрадикторни.
Тешко скоро читаву тону, ово возило пречника три метра опремљено је комплетном скупоценом хемијско-геолошком лабораторијом у којој се анализирају узорци тла, стена и атмосфере. За погон и рад користи енергију која се ствара радиоактивним распадом плутонијума.
Кјуриосити има и 17 разноврсних камера са којих снимке шаље директно у НАСА. Захваљујући њима стекли смо мало другачију слику о Црвеној планети, која је препуна брдашца и равница, црвеног песка и шљунка.
Скок са ивице свемира
Аустријанац Феликс Баумгартнер, авантурисата и падобранац, 14. октобра скочио је из свемира – са висине од 39 километара – на Земљу.
Скок током кога је падао брзином од скоро 1200 километара на час, пробио звучни зид и оборио педесет година стар светски рекорд у слободном паду, Баумгартнер је припремао од 2005. године.
До висине од 39 километара попео се хелијумским балоном и након једног неуспелог покушаја због јаког ветра, скочио. На висинама изнад ове услови за живот су практично немогући – ваздушни притисак је свега два одсто оног који влада на нивоу мора, па човек овде не може да борави без боца са кисеоником.
Феликсова мисија, осим авантуристичког, има и незанемарљив научни значај. Она такође додатно промовише једну нову еру човековог истраживања и освајања свемира.
Признање Алану Тјурингу
Ексцентрични математички геније, један од највећих умова савремене цивилизације, који је као хомосексуалац био прогнан из науке и кажњен хемијском кастрацијом, коначно је, 100 година након рођења, добио признање целокупне научне заједнице.
Човек који је дао немерљив допринос развоју компјутера и роботике данас је познат по конструисању Тјурингове машине и првог практичног компјутера, али и као утемељивач вештачке интелигенције и кибернетике.
Британске власти су у Тјуринговој години упутиле извињење за дискриминацију коју је Тјуринг, иначе ратни херој, доживео током своје бриљантне, али кратке научне каријере. Тјуринг је 1954, у 42. години живота, извршио самоубиство, загризавши јабуку у коју је убризгао цијанид.