У четвртом у низу Kреативних атласа о интелектуалним расадницима европских математичарки пишемо о Брин Мару, мало познатом америчком универзитету
Текст: Сташа Бајац
Брин Мар, данас женски колеџ за уметност, лоциран у Пенсилванији десет миља од Филаделфије, основан је 1885. Не само да је био први амерички колеџ који је женама омогућавао да докторирају већ је у периоду од 1921. до 1938. организовао летњу школу за жене раднице где су имале прилику да уче о политичкој економији, науци, књижевности и другим областима. Своје необично име (Bryn Mawr, на велшком „велико брдо“) дугује Велшанину Роланду Елису, који је овде пребегао из Велса 1686, бежећи од религиозног прогона.
Велики број европских математичарки пронашао је уточиште у овом напредном колеџу, где су радиле као професори и даље шириле знање другим женама и, што је још важније, свету показивале да својим радом могу да превазиђу дубоко утемељене родне предрасуде.
Међу најпознатијим је свакако Еми Нетер. У Немачкој, одакле је дошла, часовима је само „присуствовала“, пошто јој није било допуштено да званично студира, а као изузетно цењени предавач на Гетингену прве три године професорског рада није примала плату. Иако је у родној земљи била и сведок историјских помака у начину на који су жене научнице третиране и сила која је ове промене вукла, остатак свог живота провела је на Брин Мару. У овом, такорећи рају за европске научнице је, поред посла професорке, написала око четрдесет радова. Њена пријатељица и колегиница Олга Тод је пре Гиртона неко време боравила на овом колеџу. Када су нацисти дошли на власт, почели су са протеривањем Јевреја, но Брин Мар је био једно од ретких места у свету које је 1934. радо прихватило жену научницу јеврејског порекла.
Енглескиња Шарлот Скот, којој упркос изванредним резултатима постигнутим на завршним испитима на Кембриџу није било дозвољено да присуствује церемонији доделе награда, провела је четрдесет година као професор на Брин Мару. На овом колеџу написала је књигу и преко тридесет радова објављених у American Journal of Matematics. Постала је и потпредседник Америчког математичког друштва, а остаће упамћена и као прва Британка која је одбранила докторат из математике, као и прва математичарка на Брин Мар колеџу.
Колико је свет заправо био скучено место за једну вредну математичарку и колико се у њиховим личним атласима понављају иста места, говори неколико пасуса из биографије енглеске математичарке Изабел Медисон: По завршетку студија на Гиртону, иако је положила Трајпос са највишим оценама, Кембриџ није хтео да јој додели диплому. Стога, Изабел одлази у Брин Мар, где под менторством поменуте Шарлот Скот полаже докторат. Као прва жена која је добила стипендију за студије у иностранству одлази, наравно, у Гетинген.
Брин Мар данас очито почива на истим постулатима као и пре стотинак година. Како је 2008. у интервјуу за „Њујорк тајмс“ истакла деканка Џени Рикард: „Ми и даље образујемо диспропорционално већи број жена научница“ … „Наша мисија је оснаживање жена и обезбеђивање најбољег могућег образовања.“ Током школске 2010/2011. Брин Мар је обележио 125. годишњицу постојања удомивши међународну конференцију чија је тема била приступ, једнакост и могућности које нуде средње школе и универзитети широм Америке и света.