Током фебруара, сваког викенда деца су заједно са научницима откривала тајне свемира на зимском Дечјем научном кампу

Мисија Свемир зимског Дечјег научног кампа успешно се приземљила. Овогодишњи камп, који су поново заједно организовали Центар за промоцију науке и Одељење за културу Амбасаде Мађарске, Колегијум Хунгарикум Београд, лансиран је 6. фебруара. Сваке суботе и недеље до краја месеца, заједно са децом из читаве Србије, али и много шире, откривали смо тајне свемира. Нажалост, услед пандемије, нисмо се могли дружити уживо, па је читав програм кампа организован у виртуелном простору. Овакав програм донео је неке нове методе и алате, омогућио нове начине учења и упознавања науке, а и отворио простор за много већу посећеност него до сада.

Дневни програм састојао се из три целине. Сваки дан викенда започели бисмо на платформи Zoom, где смо се упознавали, разговарали, плесали и загревали, делили искуства и радове из претходних дана. Овде смо причали са гостима и упознавали се са темом дана, шетали међу звездама и планетама у дигиталном планетаријуму, цртали по екранима и постављали сва питања која су нам падала на памет. На нека смо успели да одговоримо, а на нека не. Нека за сада и немају дефинитиван одговор. Али смо овде, у виртуелном кампу, распламсали нашу знатижељу и убацили машту у највећу брзину.

Након тога, поделили смо мејкерске задатке. Учесници су правили телескопе, моделирали Сунчев систем, склапали свемирска одела. Конструисали смо летелице које су слетале на Марс (који је углавном био у дворишту или на тераси), снимали поруке за (евентуалне) ванземаљце и спремали храну за астронауте.

Свако вече кампа завршавали смо са квизом из Црне рупе. Овде смо се мало такмичили, али много више уживали у тражењу одговора на питања у вези са темом дана.

На кампу је било 370 пријављене деце, али на то се, као и увек, може додати понеки млађи брат или сестра, најбоља другарица, комшиница, мама, тата, тетка или бака… Сви они су се намештали испред екрана на неколико минута размрдавања, упознавања и истраживања и сви су уживали у завршној виртуелној изложби ДНК радова. Тада смо прогласили и радове који најбоље илуструју научноистраживачки рад, па смо тако имали најбољу грешку кампа, највећи збун на кампу, најомиљенијег научника, најуметничкији научни рад, као и најпомоћ у истраживању за шта су готово једногласно проглашене маме.

Од предшколског до средњошколског узраста, од Ниша, Новог Пазара, Kрушевца, Зрењанина, Уждина, Kрагујевца, Београда, Новог Сада и бројних других градова у Србији па до Црне Горе, Шведске, Аустрије, породична активност викендом била је заједничко истраживање свемира.

Стога смо осмислили седам тема које смо проучавали сваког викенда. У овој акцији помогли су нам стручњаци из ових области. Др Дарко Доневски који се бави далеким галаксијама причао нам је о својим истраживањима и ономе што знамо о свемиру. Др Тијана Продановић са Математичког факултета из Новог Сада нам је причала о томе како се истражује свемир и које тајне он крије. Др Драгана Илић са Математичког факултета у Београду нам је причала о телескопима и другим алатима за посматрање свемира. Др Томица Мишљеновић нас је увео у свет астробиологије, а др Душан Марчета нам је причао о планети Марс, неколико дана након што је НАСА ровер Pererverence слетео на Црвену планету, што се на нашем кампу помно пратило уз озбиљно навијање! Морис Машке из колектива ЅpielStadt из Беча нам је причао о свом раду са децом на прављењу изложбене поставке о свемирским колонијама и показао како су његови учесници правили „Златну плочу“ са историјом човечанства, а др Џош Вич-Михаелис нам се јавио директно са Јужног пола из IceCube Nеutrino опсерваторије, где нам је причао о својим истраживањима скоро па неухватљивих честица неутрина, које нам долазе из читавог свемира.

У тиму који је организовао виртуелни ДНK били су: Јелена Јоксимовић, Борис Kлобучар, Бранкица Аврамовска, Марија Недељковић, Душан Јеремић, Нина Јовановић, Жарко Петровић, Јована Обрадовић, Милена Миловановић и Филип Милетић.

 

Видео о виртуелном ДНK можете погледати овде.

Kамп је организован у оквиру међународног пројекта SySTEM 2020, програма Хоризонт 2020.

 

 

подели