На ЦПН трибини 25. фебруара, у Великој сали СКЦ-а, древно питање које мало кога оставља равнодушним
Наши атоми су дошли са звезда. У једном од својих интервјуа, Нил Деграс Тајсон, познати астрофизичар, подсећа како су атоми који чине живот на Земљи „скувани“ у невероватним условима језгара звезда, где се лакши елементи спајају у теже. Ове звезде, односно најмасивније међу њима, колабирају саме у себе, а затим експлодирају разносећи свој богати садржај кроз универзум – угљеник, азот, кисеоник, и остале елементе. Сав материјал потребан за живот.
Али, шта се догодило после? Када су се формирале планете, једна од њих са океанима, пуне угљеника, кисеоника, азота, гвожђа, како су оне „заживеле“? Како је плава планета 4,6 милијарди година након стварања пуна свесних, „живих“, функционалних гомила атома, који узимају енергију са свих страна, троше је и емитују? Која је основа на којој је започела еволуција?
Зашто је настао живот?
На ово питање, једно од најстаријих која муче човека, у среду, 25. фебруара, у великој сали Студентског културног центра, у 19 часова, говорити и гости ЦПН трибине „Зашто постоји живот“. Као и увек на ЦПН трибинама, о томе ће се разговарати из више углова – филозофског, астрономског, биолошког и теолошког.
На трибини гостују: др Милан Ћирковић, астрофизичар са Астрономске опсерваторије у Београду, др Машан Богдановски, филозоф са Филозофског факултета у Београду, ђакон Ненад Илић и Алексеј Тарасјев, еволуциони биолог са Института за биолошка изстраживања “Синиша Станковић”. Модератор је Слободан Бубњевић, уредник комуникација у Центру за промоцију науке.
Филозофи, учитељи, математичари, биолози, физичари из разних периода историје окушали су се кроз разне приступе, али одговора на питање зашто је настао живот до данас нема. Међутим, потрага за одговором путем научног метода није замрла, а последњих година могу се чути бројни узбуљиви одговори. И наравно, нова питања.
Пре свега, ако биолошке ћелије посматрамо као затворен систем на онај начин на који физичари посматрају свет, само постојање живота крши Други принцип термодинамике. У складу са овим темељним принципом, неуређеност сваког система се повећава, а енергија се расипа, док не дође до равнотеже са околином. Врела шоља чаја се тако хлади у халдној соби, али Други принцип забрањује могућност да се хладна шоља загреје у соби која је хладнија од ње.
Уређеност система не би смела да се повећава. Међутим, живе ћелије то непрекидно раде. Зашто? Одговор лежи у чињеници да су биолошки системи отворени, да се њихова уређеност повећава под утицајем спољних сила, пре свега Сунчеве енергије.
Недавно је Џереми Ингланд, физичар и биолог са МИТ универзитета поново подсетио како живо биће није затворен, него отворен термодинамички систем. Оно сакупља енергију која долази са Сунца, користи је да изгради шећере и друге молекуле потребне за опстанак, а део енергије зрачи назад у околину. Полазећи од тога, Ингланд је закључио да живот постоји зато што – мора да постоји. По његовој теорији, сви системи у Универзуму који на овај начин добијају енергију споља имају тенденцију да постану уређенији. И да настане живот.
ЦПН Трибина
ЗАШТО ПОСТОЈИ ЖИВОТ?
Велика сала СКЦ
Среда, 25. фебруар, 19 часова
Учесници:
- др Милан Ћирковић, астрофизичар са Астрономске опсерваторије у Београду
- др Машан Богдановски, филозоф са Филозофског факултета у Београду
- др Алексеј Тарасјев, еволуциони биолог са Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”
- ђакон Ненад Илић
Модератор:
- Слободан Бубњевић, уредник комуникација у Центру за промоцију науке