Šta novi program Horizont 2020 – kome je pre nekoliko dana pristupila i Srbija – donosi za vas, a šta za Evropu?
Evropska unija je u januaru 2014. otvorila novi program finansiranja nauke i tehnološkog razvoja koji je nazvan Horizont 2020 (Horizon 2020). Od pre nekoliko dana i Srbija je ušla u ovaj program. Dobri stari Okvirni program 7 se okončava, a srpska naučna zajednica i te kako ima razloga da žali za njim s obzirom na brojnost projekata koje su domaći stručnjaci i institucije uspeli da osvoje prethodnih godina. No, sada dolazi nova era za finansiranje nauke. Sudeći po najavama, program „Horizont 2020“ će biti do sada najveći program evropskih investicija u nauku. Međutim, šta on donosi? Šta se od njega novo može očekivati i koji su mu prioriteti? Kako će sada naučnici iz Srbije moći da apliciraju za projekte? I ko još, pored njih? Kako bi osvetlio deo slike o novom programu, Elementarijum prenosi izuzetno koristan Q&A tekst Džoane O ‘Dea sa portala Science/Buisness.
S.B.
Tekst: Džoana O’Dea
Izvor: Science/Buisness
Prevod: Tijana Popović, Ivana Smolović
Kako će izgledati program Horizont 2020?
Horizont 2020 čine tri glavne teme, ili kako ih Komisija naziva tri „stuba“:
1. Izvrsnost u nauci (Excellence in Science) – finansiranje najzanimljivijih naučnih istraživanja putem javnog konkursa, koje će se vršiti kroz četiri programa: a) Evropski istraživački savet (European Research Council); b) istraživačke infrastrukture; v) nove i buduće infrastrukture; i g) kroz istraživačke grantove Programa „Marije Kiri“.
2. Vođstvo u industriji (Industrial Leadership) – ovo uključuje program za podršku inovativnih malih i srednjih preduzeća; finansijskih instrumenata, kao i dugova i vlasničkih objekata u porcesu inovacija, kao i program za podsticanje razvoja i industrijskih tehnologija.
3. Društveni izazovi (Social Challenges) – označavaju podršku istraživanjima u oblastima kao što su zdravstvo, klima, hrana, sigurnost, saobraćaj i energetika.
Kako obezbediti novac?
Iako plan sedmogodišnjeg budžeta EU za 2014-2020, Multiannual Financial Framework (MFF), još nije okončan, procenjuje se da će Horizon 2020 (koji uključuje i Euratom, nuklearni istraživački program) dobiti 70,2 milijarde evra. Određeni procenat budžeta je dodeljen svakom programu, a o konačnom iznosu će odlučiti MFF.
Euratom će dobiti oko 2101 milijardu evra.
Evropski institut za inovacije i tehnologiju će dobiti oko 2,5 milijardi evra kako bi finansirao postojeće „Zajednice znanja i inovacija“ (Knowledge and Innovation Communities, KICs) i formiranje pet novih. Dve, koje će raditi na programima „Zdrav život“ (Healthy Living) i „Sirovi materijali “ (Raw Materials), započeće sa radom 2014, dve koje će se baviti „Hranom i proizvodnjom“ (Food and Manufacturing) počeće sa radom 2016, a poslednja među njima, sa temom „Urbane mobilnosti“ (Urban Mobility), počinje 2018. godine.
Šta se promenilo u odnosu na FP7?
Horizont 2020 objedinjuje tri prethodno odvojene inicijative – Okvirni program 7 (FP7), novine u vezi sa programom „Konkurentnost i inovacije“ (CIP) i doprinose Evropske unije Evropskom institutu za inovacije i tehnologiju (EIT).
Horizont 2020 ima za cilj da se, u odnosu na FP7, intenzivnije fokusira na inovacije i aktivnosti bliske tržištu. Evropski istraživački savet će dobiti više sredstava, a takođe će se više pažnje posvetiti područjima sa manje razvijenim naučnim infrastrukturama i malim i srednjim preduzećima. Planirano je i da se proširi njihovo učešće.
Najveći deo budžeta Horizonta 2020, skoro četrdeset odsto, odlazi na istraživanje takozvanih Velikih izazova (Grand Challenges), koji uključuju zdravstvo i klimatske promene. Postoji obećanje da će pojednostavljena struktura programa, jedan set pravila, i pojednostavljen model naknada okončati birokratiju koja je u prošlosti odvraćala industriju od učešća u prethodnim programima za istraživanje i razvoj Evropske unije.
Otvoren pristup će biti obavezan za sve objavljene radove koje finansira Horizont 2020. Iz EU navode da je to deo njihovog napora da promovišu razmenu i saradnju među naučnicima, kako bi se izbeglo dupliranje i kako bi se generisao veći povraćaj javnih investicija.
EVROPA U CENTRU
Centar za promociju nauke je nakon samo dve godine postojanja uspeo da, u partnerstvu sa više evropskih konzorcijuma, osvoji finansiranje na čak šest EU projekata, kako iz Okvirnog programa 7 tako i iz programa Komenijus.
Istražite više o EU projektima CPN-a
Šta podrazumeva prvi „stub“ programa Horizont 2020 – Izvrsnost u nauci?
Grantovi Evropskog istraživačkog saveta (ERC) finansiraće istraživače u pet različitih faza njihove karijere: početnoj – grantovi za perspektivne vođe istraživanja; konsolidovanoj – grantovi za one koji su dokazali svoj potencijal; naprednoj – grantovi za projekte visokog rizika, odnosno pionirske projekte; fazi sinergije – grantovi koji podržavaju timove od 2 do 4 istraživača; i fazi dokazivanja– grantovi za dokazivanje potencijala komercijalizacije.
Nove i buduće tehnologije (FET) će finansirati zajednička istraživanja visokorizičnih projekata koji imaju potencijal da ostvare pravi tehnološki i društveni uticaj. Postoje tri vrste projekata: FET Open – u kojima će se istraživači nadmetati za sredstva; FET Proactive – koji će oglašavati pozive na određene teme i promovisati stvaranje multidisciplinarnih istraživačkih zajednica, i FET Flagship – dva desetogodišnja istraživačka projekta sa temom Graphene and the Human Brain, objavljena u januaru 2013. Oba će dobiti po milijardu evra, svaki za obavljanje istraživanja velikih razmera u ovim naprednim naučnim oblastima.
Istraživanje pod imenom „Infrastrukture“ ima za cilj da svim istraživačima svetske klase u Evropi obezbedi pristup istraživačkim infrastrukturama, uključujući i e-infrastrukture. Cilj je takođe da se podstakne inovacioni potencijal istraživačkih infrastruktura, kao i da se promoviše veća saradnja unutar Evrope i na međunarodnom planu.
Istraživački program „Marija Sklodovska Kiri“ nudi mogućnosti za razvoj karijere u akademskim i neakademskim sektorima kroz četiri kategorije: bespovratnu inicijalnu obuku, doživotnu obuku i razvoj karijere, industrijsku obuku, poput industrijsko-akademskog preraspoređivanja i industrijskih doktorata, i korišćenje stipendija, koje će studentima omogućiti da se školuju u inostranstvu.
Koji će to specifični elementi programa Horizont 2020 promovisati inovacije?
Program „Mogućnosti i industrijske tehnologije“, koji čini drugi „stub“, osmišnjen je da podstakne inovacije u postojećim i novim sektorima. Ovo uključuje informacije i komunikacione tehnologije, nanotehnologije, napredne materijale, biotehnologiju, naprednu proizvodnju i preradu i prostor.
Finansijski instrumenti navedeni pod drugim „stubom“ imaju za cilj da poboljšaju dostupnost finansiranja za inovativna preduzeća. Krediti i garancije za rizične projekte će biti dostupni preko kredita Evropske investicione banke i Evropskog investicionog fonda, i kroz ulaganje kapitala u ranim fazama, a rast će biti podržan kroz kapitalne objekte.
Postojaće i Fast Track to Innovation shema, sa stalno otvorenim pozivima, za koje je propisano da za najduže šest meseci odobre sredstva. Ova shema će biti otvorena za sve učesnike, ali je cilj da privuče male konzorcijume sa takozvanim close to market projektima i malim budžetima. Cilj je da se ubrzaju komercijalizacija i širenje inovacija, vreme neophodno da nastala ideja dođe do tržišta i značajno povećanja broj srednjih i malih preduzeća, kao i kandidata iz javnog i neprofitnog sektora istraživanja, koji se prvi put prijavljuju za učešće u Horizontu 2020. Predlozi će moći da se podnesu u bilo koje vreme, i postojaće tri datuma svake godine kada će ti projekti biti ocenjivani. Projekti se mogu odnositi na bilo koje oblasti tehnologije u okviru drugog „stuba“, ili Društvenih izazova u okviru trećeg „stuba“. Nova shema će biti testirana tokom 2015, sa presekom 2017, kada će se odlučiti da li ustanovljeni nivo treba da se podigne ili proširi.
Šta Horizont 2020 nudi malim i srednjim preduzećima?
Mala i srednja preduzeća bi trebalo da prime najmanje dvadeset odsto od kombinovanog budžeta „Vođstva u industriji“ iz drugog „stuba“, i „Društvenih izazova“ iz trećeg „stuba“.
Stub 2 – „Vođstvo u industriji“ – posvećen je inovacijama malih i srednjih preduzeća. Inicijativa će pokrenuti otvorene pozive podeljene u tri faze: a) koncept i procenu izvodljivosti; b) demonstracija, tržišna replikaciju, i R&D; i v) komercijalizacija.
Vaučeri za inovacije će biti na raspolaganju za finansiranje istraživanja i inovacionih aktivnosti u okviru druge faze, kako bi se promovisalo pokretanje i unapređivanje istraživačkih i inovativnih aktivnosti u okviru postojećih malih i srednjih preduzeća.
Ovaj program će imati svoj budžet i menadžment, koji će dobiti sedam odsto budžeta iz „Vođstva u industriji“ i „Društvenih izazova“, a ukupno će iznositi oko 2,7 milijardi evra.
Pojednostavljen skup pravila za Horizont 2020, sa kraćim procedurama, ima za cilj da poveća broj malih i srednjih preduzeća koja će učestvovati u projektima.
Kojim društvenim izazovima će se baviti Horizont 2020?
Stub 3 je podeljen u sedam grupa:
1. Zdravlje – uključuje oboljenja mladih i starijih lica; neurodegenerativne, mišićno-skeletne i hronične bolesti; milenijumske ciljeve razvoja, starenja i blagostanje; personalizovanu medicinu;
2. Hrana – uključuje i bioprivredu; istraživanja u šumarstvu i pomorska istraživanja;
3. Energija – fokusira se na gas, energetsku bezbednost, pametne mreže; skladištenje energije; rezervne tehnologije; korišćenje ugljenika;
4. Transport – uključuje mobilnost i logistiku;
5. Klima – uključuje menadžment vode, biodiverzitet, sirovine, ekoinovacije;
6. Društva – uključuje demografiju; društvene i humanističke nauke i inovacije, kulturno nasleđe i evropski identitet;
7. Bezbednost – nova oblast istraživanja koja će obuhvatiti borbu protiv kriminala; ilegalnu trgovinu i terorizam, zaštitu kritične infrastrukture; upravljanje granicama, otpornost na krizu i katastrofu; privatnost na internetu; spoljnu politiku EU; sprečavanje konflikata; i izgradnju mira.
Naučni paneli će biti podešeni tako da mogu da definišu prioritete istraživanja i inovacija u izazovima i da podstaknu široka naučna učešća EU. Prvi paneli će biti održani na temu zdravlja.
A šta sa naknadnim stopama?
Univerziteti i istraživačke i tehnološke organizacije će dobiti sto odsto opravdanih troškova za sve projekte, kao i paušalnih dvadeset pet odsto za pokrivanje indirektnih troškova.
Učesnici iz oblasti industrije i malih i srednjih preduzeća će dobiti sto odsto naknade za prihvatljive troškove R&D aktivnosti i dvadeset pet procenata njihovih indirektnih troškova, ali samo sedamdeset odsto direktnih troškova za close to market ili sufinansirane aktivnosti, plus dvadeset pet odsto za indirektne troškove.
Savet je uveo bonus sistem koji omogućava da dodatni troškovi budu pokriveni kao prihvatljivi direktni troškovi za sume do 8000 evra godišnje po osobi, za one koji rade puno radno vreme na projektu. Ovo će biti ograničeno za javne institucije kao što su univerziteti i istraživački centri.
Šta je sa istraživačkim organizacijama sa velikim infrastrukturama?
Univerziteti čije je objekte skupo održavati, kao i velike istraživačke organizacije, tokom pregovora su se snažno usprotivili ovom proporcionalnom sistemu, jer na taj način ne bi pokrili svoje troškove. U pokušaju da reši ovaj problem, Komisija je objavila smernice o tome kako da ovakve velike infrastrukture neke indirektne troškove pretvore u direktne. Ova uputstva biće dostavljena u obliku zvaničnog obaveštenja Komisije.
Kako se mogu prevazići razlike koje na polju istraživanja i inovacija postoje između država članica?
Horizont 2020 uvodi novu tačku u budžetu: „Učešće za proširenje“, za koju će biti izdvojeno 1,06 odsto ukupnog finansiranja. Ovo uključuje nove aktivnosti, kao što su timski rad i bratimljenje istraživačkih institucija u manje razvijenim regionima sa dobro uhodanim kolegama, kao i uspostavljanje mesta rukovodioca za istraživanja u Evropi, koji bi trebalo da privuče vodeće naučnike u manje razvijene institucije.
Istraživački program „Marija Sklodovska Kiri“ nudi povratne grantove kako bi naučnike koji su u inostranstvu privukao u nerazvijene regione.
Ove mere će doprineti većoj sinergiji programa Horizont 2020 sa drugim finansijskim tokovima, naročito strukturalnog fonda i Evropskog fonda za razvoj. Horizont 2020 će biti doveden u vezu sa specijalizacijama i investicijama u okviru Strukturalnog fonda. Pojedini regionalni fondovi će biti namenjeni za istraživanje i razvoj, i biće moguće pribaviti novac iz oba izvora. Strukturalni fond može se koristiti kako bi se obezbedila oprema, za razvoj ljudskih resursa, male grantove, i dodatno finansiranje ERC-a, Programa „Marija Sklodovska Kiri“ ili drugih zajedničkih projekata.
Strukturalni fond takođe može da olakša put proizvoda ka tržištu, tako što će, na primer, finansirati ili sufinansirati razvoj istraživačkih projekata nakon programa Horizont 2020.
Koje su novine u istraživanju energije?
Budžet za Socijalni izazov br. tri – koji pokriva sve aspekte energije, sem nuklearne – iznosi 7,7 odsto od ukupnog budžeta Horizonta 2020, ili 5,2 milijarde evra. Od toga je 85 odsto namenjeno za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, pametne mreže i skladištenje, sa oko 787 miliona evra namenjenih za podsticaj preuzimanju tržišta – što bi trebalo da zameni Evropski program inteligentne energije.
Preostalih petnaest odsto energetskog budžeta će biti potrošeno na istraživanje tehnologija proizvodnje fosilnih goriva, uključujući snimanje i skladištenje uglja.
Šta će se desiti sa FP7 programom „Nauka u društvu“ (Science in Society)?
„Nauka u društvu“ će biti preimenovana u „Nauka u društvu i za društvo“, sa 0,6 odsto ukupnog budžeta. Cilj ovog programa biće da karijeru u nauci učini atraktivnijom, baviće se pitanjima rodne ravnopravnosti, naučnog obrazovanja i dostupnošću i korišćenjem rezultata istraživanja.
Da li će biti obavezno da podaci istraživanja budu dostupni javnosti?
Otvoren pristup podacima je obavezan za sve publikacije koje su rezultat istraživanja finansiranog od strane EU, a troškovi izdavanja vodiće se kao opravdani troškovi. Obe verzije otvorenog pristupa, i „Zelena“ i „Zlatna“, biće prihvaćene: „Zeleni“ pristup podrazumeva arhiviranje objavljenih članaka na mreži, često uz period embarga. „Zlatna“ verzija otvorenog pristupa znači da su vam date informacije odmah dostupne za objavljivanje.
Otvoren pristup podacima će svakako biti ohrabrivan, ali takođe nije obavezan, zbog pitanja intelektualne svojine i komercijalizacije.
Horizont 2020 sadrži novi članak o „pravima pristupa za zemlje članice“, koji im omogućuje pristup rezultatima istraživanja pod određenim uslovima, posebno u oblasti istraživanja bezbednosti.
Kada će biti presečena crvena traka za Horizont 2020?
Vreme potrebno da se projekat odobri biće skraćeno na osam meseci, od prosečnih godinu dana propisanih u okviru FP7. Novom finansijskom uredbom određen je rok od devet meseci, ali su se pregovarači složili da on bude skraćen za Horizont 2020, gde bi Komisija već u prvih pet meseci trebalo da obavesti podnosioce zahteva da li je njihov projekat odobren, a u naredna tri meseca i da potpiše ugovor o donaciji. Propisani rokovi se mogu prekoračiti u slučaju ERC-a, složenijih projektata ili tamo gde je učesnicima potrebno više vremena za pregovore.
Model nadoknade troškova je takođe pojednostavljen, pošto opcija potpune naknade troškova neće postojati u slučaju programa Horizont 2020, a pokriće od dvadeset pet odsto namenjeno je za indirektne troškove.
Kako su u okviru ovog programa rešena etička pitanja?
Kada je reč o etici u istraživanju embrionskih matičnih ćelija, na primer, pravila ostaju ista kao i u slučaju FP7 projekata. Pravila o oblastima istraživanja koja se ne mogu finansirati ostataju nepromenjena, a uvodi se princip da se sredstva za istraživačke aktivnosti u zemlji u kojoj su takve aktivnosti zabranjene ne odobravaju. Sva istraživanja moraju biti u skladu sa etičkim principima i relevantnim nacionalnim, međunarodnim zakonodavstvom, kao i zakonima Evropske unije, uključujući Povelju o osnovnim pravima Evropske unije i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Mišljenja Evropske grupe za etiku u nauci i novim tehnologijama će se uzeti u obzir.
HORIZONT ČETVRTKOM
Horizont 2020 je najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacije, koji obuhvata fond od čak 78 milijardi evra, dostupnih u narednih sedam godina. Nakon što se Republika Srbija uključila u Horizont 2020, CPN svakog četvrtka organizuje predstavljanje ovog programa. ”Horizont četvrtkom”, u Naučnom klubu u centru Beograda, otvoren je za naučnu zajednicu, mala i srednja preduzeća, civilno društvo i sve zainteresovane građane.
Istražite više na posebnom CPN sajtu www.horizont2020.rs (USKORO)
Istražite više na zvaničnom EU sajtu Horizonta 2020
Istražite više kroz druge tekstove na Elementarijumu
Istražite više o CPN programu Horizont četvrtkom
Postavite pitanje na horizont2020@cpn.rs