Од укупно 127 предлога пројеката, који су пријављени на први национални Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања, одабрано је шест. Реч је о пројектима научноистраживачких организација из Београда и Новог Сада, који ће се спроводити током 2024. и 2025. године у сарадњи са представницима цивилног друштва и другим организацијама широм земље.
Награђени пројекти усмерени су и ка одрживом развоју и баве се питањима релевантним за друштво и заједницу, а принципи грађанских научних истраживања (енгл. citizen science) имплементирани су кроз укључивање грађана у све фазе пројекта.
„Жао ми је што смо морали да одаберемо само шест добитника, јер су преко 50 одсто пристиглих пријава биле изузетне, храбре и корисне идеје. Управо због тога ћемо гледати да буџет за овакве пројекте увећамо што више можемо. Можда ће нам и привреда у томе помоћи како бисмо повећали и улагање из привреде у науку, јер ово се исплати зато што је заиста корисно за све нас. Теме које покривају награђени пројекти су заиста битне за наше друштво и нашу државу. Овакви пројекти утичу на бољитак читавог друштва“, рекла је др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.
Циљ Јавног позива био је укључивање грађана у процес научних истраживања, као и подизање свеопште научне писмености у друштву. Укупни буџет Јавног позива је 24 милиона динара, а пријаве су обухватиле широк дијапазон тема унутар природних, друштвено-хуманистичких и техничких наука: од заштите животне средине, биодиверзитета, микробиологије, медицине и јавног здравља до астрономије, психологије, лингвистике, културног наслеђа и образовања.
„Неочекивано висок одзив научноистраживачких организација на Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања указује нам на релевантност и неопходност постојања оваквог приступа у науци, у којој се грађани укључују у истраживачки процес у свакој фази, како би својим знањима и могућностима допринели развоју науке у заједници“, рекла је др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке.
Др Бркић је министарки Беговић уручила и захвалницу за неизмерну подршку, „за сарадњу која је донела много више од онога што је планирано“, а захвалнице су подељене и институцијама за подршку и изузетан допринос раду Центра за промоцију науке у 2023. години. Неки од награђених партнера су Културни центар Београда, Аустријски културни форум, Амбасада Сједињених Америчких Држава, Фондација „Ана и Владе Дивац” и други.
Награђени пројекти
Пројекти који су добили финансирање су: Ecosystem Services Assessment of Ribnica Gorge (Western Serbia) through Citizen Science Биолошког факултета Универзитета у Београду; Diabetic Chronic Wounds Prevention and Eradication – Patients Come to the Rescue Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду; Cultivating Soil Connectivity: Empowering Farmers and Youth Community as Citizen Scientists to Monitor Soil Health and Biodiversity Института БиоСенс из Новог Сада; Heritage of Emancipation: Empowering Roma Women through Networks of Solidarity (HEROINES) Етнографског института САНУ; Citizen Co-Creation: Shaping a Sustainable Future of Wastewater Treatment in Serbia by Pioneering Energy-Neutral & Zero-Waste Approach Грађевинског факултета Универзитета у Београду; и Stay or Leave – Spotlight on Migration Intentions In The rUral areas (RurSITU) Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.
Пројекат који су осмислили истраживачи са Грађевинског факултета Универзитета у Београду бави се питањем непречишћених отпадних вода у Србији, са нагласком на туристички регион Дивчибара и идејом да грађани заједно са истраживачима дају предлоге за унапређење јавних услуга кроз одржива решења. Етнографски институт САНУ покренуо је важну иницијативу која настоји да оснажи Ромкиње у Србији кроз иновативан и инклузиван приступ – методологију мапирања заједнице, уз директно ангажовање заједнице у прикупљању података. Стручњаци са Биолошког факултета Универзитета у Београду реализоваће пројекат који обухвата анализу климатских сервиса за екосистем Парка природе „Рибница“ и околног региона, где ће заједно са грађанима радити на развоју практичног плана управљања, који штити биодиверзитет у Западној Србији.
Предлог пројекта који је стигао са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду повезује пацијенте који болују од дијабетеса, здравствене раднике и истраживаче како би се унапредио квалитет живота пацијената. Истраживачи са Института БиоСенс у Новом Саду у свој пројекат укључују млађу популацију и пољопривреднике, као грађане научне истраживаче, у праћењу кључних индикатора здравља земљишта, кроз јединствен и свеобухватан приступ, док ће истраживачи са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, заједно са грађанима, кроз серију интервјуа у шест општина у Србији, покушати да пронађу везу између локалних фактора, перцепције мештана о њихов средини и одлуци да остану у руралним местима.
У пројектним пријавама је, у својству носилаца и партнера, учестовало преко 70 факултета и института; више од 80 организација цивилног друштва; 15 локалних самоуправа и јавних предузећа; 30 школа и вртића; 10 представника индустрије и привреде; и 4 библиотеке и музеја. Јавни позив је трајао од 2. октобра до 1. новембра 2023. Пре званичног расписивања Јавног позива, концепт, циљеви и услови за пријављивање представљени су у четири универзитетска града: Крагујевцу, Нишу, Београду и Новом Саду. Центар је такође организовао инфо дан и припремио Водич за грађанска научна истраживања, са циљем да се подносиоци пријава и научна заједница информишу о овом типу истраживања, предностима и изазовима, како би унапред добили смернице за имплементацију својих пројеката.