Интервју

Тачка је оно што нема делова

Математика није пажљив ход по утабаним стазама већ путовање кроз непознате дивљине. Ово је плесно истраживање математичких идеја чија је лепота у слободи, а могу се и открити само уз велико стрпљење. Покрет не лаже. Као ни математика 

Разговарала: Јелена Јоксимовић

Математичко-плесни перформанс „Тачка је оно што нема делова“ отвориће манифестацију М3. Уместо у мају, како је било планирано, М3 отварамо 21. септембра, у 19.00 часова, на Летњој сцени Калемегданске тврђаве. Овај перформанс тим ЦПН-а и Станица – сервис за савремени плес развијају од децембра 2019. године. У том процесу, професорка математике Наталија Будински и кореограф Марко Милић били су кључни „играчи“ и зато смо разговарали са њима о томе како се уз помоћ плеса сазнаје математика и како се уз помоћ математике сазнаје плес. 

 

Откуд овај наслов перформанса? Шта за вас значи „Тачка је оно што нема делова“, како тачку разумемо кроз математику, а како кроз плес?

Наталија: Наслов су одабрали плесачи. То је био један од првих примера којим сам илустровала апстрактну рефлексију формалне математике. Тачка је у математици, како је Еуклид у првој књизи дефинише, „оно што нема делова“. То исто би требало да је тачка, описана покретом, и у плесу. Међутим, ако тачку ставимо у координатни систем, онда то може да буде и графичко решење система једначина, а ако је ставимо на подијум, окрет. 

Марко: Математика оперише са много апстрактних појмова које смо усвојили као познате. Тачка је само један од њих. Као и многе друге математичке појмове и тачку можемо покушати да преведемо у физички свет. Да ли би то била субатомска честица коју је немогуће поделити? До које мере можемо применити језик математике на свет? И ко бисмо били ми сами, посматрани кроз призму математике? Да ли бисмо били целовити, бесконачни, с ким бисмо се поредили, шта бисмо набрајали, ко би био нула, а ко или шта би била тачка. Таквим спајањем  математичких појмова и наших тела у покрету ствара се поље у коме је могуће да свако од нас сагледа шта нам је важно, где нам је пажња сада, како тумачимо и доживљавамо оно што видимо, и на крају, да ли рационални одговори могу задовољити наша најдубља питања или не. 

 

Шта подразумева математичко-плесни перформанс? Каква је то форма?

Наталија: Математичко плесни перформанс сигурно подразумева две ствари: математику и плес, али и још много тога што није одмах очигледно. Веома је важан одабир математичких идеја које ће се пренети гледаоцима кроз плес. Затим, сам плес и покрет, који обавезно мора да  подржи одговарајућа музика. Сцена, костими, светла играју веома, веома важну улогу у  нашем перформансу. Ту је, такође, и дигитална анимација која прати плес и гледаоцу нуди нову визуелну димензију.

Марко: Математика и плес су две комплементарне области. То су два језика која, када се доведу у додир, говоре тако да се прецизност и савршенство математике примени на аутентичност сваког од нас. Одједном, свет идеја постаје нешто опипљиво, отелотворено, постаје доступно, и нешто што је у нама и што добро познајемо. И кад год се догоди такав спој, то постаје место учења и креативности, а самим тим и место сусрета и откривања. 

 

Како је текао процес рада на перформансу, које су биле ваше улоге и шта је у том процесу било другачије од вашег свакодневног рада?

Наталија: Као професор математике, свакодневно ученике подстичем да се заинтересују за ову област, трудим се да им покажем колико је она важна и да је функционисање света око нас у многим сегментима управо базирано на математичким сазнањима. Ово је, на неки начин, била моја улога и у припреми овог перформанса, једино што су ученике заменили плесачи. И док ученици углавном математичке задатке решавају на папиру, у овом случају плесачи су решавали математичке изазове на подијуму. 

Марко: Процес је био поприлично одређен новонасталим мерама безбедности током пандемије. Усред грађења материјала, морали смо да прекинемо сусрете како бисмо сагледали шта је то што нам се дешава и шта постају животни приоритети за свакога од нас. Питање које се појавило као неизбежно било је: на који начин овакав процес може бити од помоћи током кризе, током проблема, током загонетке? Шта је то што нас држи заједно и како можемо да из тог заједништва стварамо кроз наше различите перспективе? То је негде и добар одговор на моју улогу током процеса на представи, охрабривање да материјале који се појаве не сагледавам као истине или неистине, већ као могућности да говоримо о ономе што знамо и о чему учимо, размишљајући о хијерархији покрета кроз призму математике, и како математика може да нас покрене, али и о томе где смо сада и како се осећамо у том покрету.  

 

Шта је било најтеже урадити током развоја перформанса? 

Наталија: Сваки сегмент математике, од тачке и праве до алгоритма за препознавање лица једнако је важан и суштински, тако да није било једноставно исфилтрирати идеје. 

Марко: Најтеже је било одговорити на изазов математичке репутације коју је већина нас усвојила у основној школи. Та репутација умногоме одређује очекивања како математика и плес треба да изгледају. Прилично је то интересантно, јер мислим да свако од нас има свој математичко-плесни перформанс и осећа како такав рад треба да изгледа. О томе је цео тим много причао и оно што ми је било занимљиво је да што људи више знају о математици, то рад престаје да буде сачињен од очекиваних образаца који се везују за ову науку, на пример роботски покрети, приказивање различитих рачунских операција и слично. То поље је било најузбудљивије истраживати са осталима – колико слободне имамо у свету који мислимо да познајемо и како тај свет одговара на нашу слободу. 

 

Како је текао избор плесача и која је њихова улога, како су утицали на сами садржај перформанса? 

Наталија: Плесачи су свакако дали свој печат и њихов сензибилитет је утицао на начин на који преносе математичке идеје публици.

Марко: Сарадња математике и плеса се одлично сагледава кроз разлике телесног израза, са циљем да тих разлика буде бесконачно много. На сцени имамо неколико приступа покрету, од екстровертног, прецизног, истраживачког, контролисаног, интуитивног, наученог и спонтаног, слично као и ступњеви у научном истраживању. Плесачи такође долазе из најразличитијих уметничких форми, музике, брејка и мултимедије, и јако храбро су комбиновали свој уметнички језик са оним који им је био задат. 

 

Које теме покреће перформанс и коме је намењен?

Наталија: Перформанс разрађује различите математичке концепте и прати развој математике, почевши од Еуклида све до савременог утицаја математике на развој технологије. Математика је приказана као део нашег свакодневног живота. Перформанс је осмишљен тако да буде интелектуално-уметнички изазов и за љубитеље математике и за оне којима математика није привлачна.

Марко: Улазите у поље сарадње различитих уметничких и научних области, припремите се за пропитивање поређења, бесконачности, набрајања, запитаности, предвиђања, функционалности, употребе апстрактног закључивања, разумевање ограничења и негативности, умножавања и дељивог задовољства стварања. Ако вас нешто од овога занима, намењено је и вама.  

 

Шта је то што повезује математику и плес, шта је то што их раздваја? Где се у томе може пронаћи научна комуникација?

Наталија: Математика и плес су два веома различита пута човековог истраживања универзалности. Интеракција између математике и плеса доприноси бољем сагледавању света око нас. Математика кроз плес постаје приступачнија, а плес улази у сферу савремених достигнућа науке. За успешно решавање научних проблема понекад је добро променити угао гледања. Гледајући на научне проблеме кроз очи уметника можда ћемо боље видети правац у ком треба да идемо. 

Марко: Математика и плес су повезане области. Негде је та веза очигледна, као, на пример, у геометрији, а негде тек треба да буде дубље истражена, као у теорији игара. Мислим да је главна разлика у доживљају, јер се плес доживљава кроз чула која су вероватно коначна, док се математика ослања на аксиоматске структуре користећи логику која је бесконачна. Спајањем логике и телесности се не подстиче дуалност, већ управо ово што је Наталија нагласила, нов угао гледања који нам је увек потребан, а нарочито сада када нам је фокус сужен са шире слике искључиво на корону. 

 

________

Целокупни тим перформанса чине:

Кореографија: Марко Милић

Извођење: Јелена Мијић, Јована Стојић, Стефан Филиповић 

Концепт: Јелена Јоксимовић 

Математичкe идеје: Наталија Будински

Анимација: Иван Авдић и Филип Милетић

Сценографија: Мирјана Утвић и Coba&Associates

Техничка продукција: Милан Личина и Мирјана Утвић

Музика: Kӣr, Tommy Guerrero, Animusic

Координација манифестације: Данијела Вучићевић

________

Запратите догађај Тачка је оно што нема делова на Фејсбуку овде

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs