Изашла је друга књига Српске енциклопедије, обимног дела које обрађује целокупну културно-историјску баштину српског народа
Пише: Марија Видић
Написана је и друга књига првог тома Српске енциклопедије. Ова обимна књига обухватила је појмове који почињу са „Беог“ до оних на „Буш“ и тако, заједно са првом књигом, заокружила све појмове који почињу на прва два слова азбуке. Енциклопедију су објавили Матица српска и Српска академија наука и уметности (САНУ) заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем. Ова национална енциклопедија општег типа би, иначе, требало да буде штампана у десет томова.
Заснована је, како кажу у САНУ-у, на савременим научним и лексикографским знањима и њен циљ је „сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа“.
Нови подухват промовисан је у свечаној сали САНУ-а, у уторак, 31. јануара, у присуству партијарха Иринеја, црквених великодостојника, личности из културног и јавног живота, те бројних медија.
Садржај енциклопедије
Најављујући ово издање, председник САНУ-а Никола Хајдин је истакао да је реч о општој енциклопедији српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости, као и да представља личну карту његовог идентитета.
„Главни циљ енциклопедије је сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији“, рекао је Хајдин.
Конкретно, како наводе у САНУ-у, Српска енциклопедија описује историјску и културну баштину Срба, природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет.
Књига показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва, што се односи како на простор Србије као матичне државе тако и на све друге просторе на којима су живели и данас живе Срби у расејању.
Енциклопедија такође обрађује економски развој и савремени положај српског народа као битне чиниоце кретања, особености и стваралачког доприноса у појединим раздобљима друштвеног развитка.
Почеци
Посао је обиман и зато се обавља веома споро. Но, Уређивачки одбор Српске енциклопедије планира да за следећу годину припреми и други том који ће обухватити појмове на слово В.
Пре седам година Србија је била једна од ретких земаља у Европи која није имала националну енциклопедију. Идеја о њеној изради постојала је више од једног века и разматрана је у неколико наврата, али је рад на књизи почео тек 2005. на иницијативу САНУ-а и након договора о подршци министарства надлежног за науку. Тада је у Скупштини Србије усвојен закон којим је дефинисан подухват прављења Српске енциклопедије, а најављено је да би он могао бити завршен и комплетна енциклопедија одштампана до 2015.
Кроз историју
Словенија и Хрватска су своје енциклопедије написале још пре више деценија, док је већина европских народа своје добила још у 19. и у првој половини 20. века.
У Србији је у том периоду објављено неколико енциклопедија, али ниједна се данас не може сматрати националном и довољно свеобухватном. Током 1818. године у Будиму је штампана у облику питања и одговора Енкyклопедиа или краткое описание свију наука, а вероватно најнапреднија била је Српско-хрватско-словеначка народна енциклопедија, коју је у периоду од 1926. до 1929. године објавио Библиографски завод из Загреба. Издање на латиници и ћирилици уредио је Станоје Станојевић, историчар и професор Београдског универзитета, у сарадњи са око 250 српских, хрватских и словеначких интелектуалаца. Ово четворотомно издање претежно је обрадило новију историју југословенских народа.