Европскa организацијa за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) примила је 24. марта 2019. године Србију у пуноправно чланство након што је добила формалну потврду Унеска да је наша земља приступила ЦЕРН–овој конвенцији
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Одлука је донета једногласним усвајањем Резолуције Савета ЦЕРН-а у Женеви, а формално ће бити потврђена након што је ратификују Скупштина Србије и Унеско.
Пуноправно чланство у ЦЕРН-у омогућиће студентима и професорима из Србије да обављају истраживања у својој земљи, а на светском нивоу. Чланство ће, поред тога, допринети и српској привреди, с обзиром на то да ће сада компаније имати прилику да у већој мери учествују на свим тендерима које расписује ова организација и такмиче се са другим, светски успешним компанијама.
„То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и земљама чланицама ЦЕРН-а“, изјавила је овим поводом премијерка Србије, Ана Брнабић.
Као држава чланица, Србија ће сада имати право гласа у Савету који доноси најважније одлуке. Са друге стране, чланство у ЦЕРН-у ће увећати могућност запошљавања у овој институцији и учешћа српске индустрије на ЦЕРН-овим тендерима.
„Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано укључени у ЦЕРН-ове највеће експерименте“, изјавила је председница Савета ЦЕРН-а, Урсула Баслер, и додала да је веома срећна што сада и Србији могу пожелети добродошлицу као држави чланици.
Генерална директорка и прва жена на челу ЦЕРН-а Фабиола Ђијаноти рекла је да је „српска научна заједница током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима“. Она даље сматра да ће „чланство оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за све већу сарадњу у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања“.
„Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука“, изјавио је српски министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.
Са Института за физику подсећају да су српски физичари и инжењери учествовали у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката (на синхроциклотронском, протонциклотронском и суперпротонсинхротонском акцелератору) у време док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља чланица које су ЦЕРН и основале. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на DELPHI експериментима на ЦЕРН-овом LEP сударачу. Током 2001. ЦЕРН и Србија закључују Уговор о међународној сарадњи, који је омогућио учешће наше земље у ATLAS и CMS експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској LHC компјутерској мрежи, као и на ACE и NA61 експериментима. Најзначајнији допринос Србија у ЦЕРН-у данас даје у ATLAS и CMS експериментима, у постројењу ISOLDE, где се изводе истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и у изради студија будућих сударача честица – FCC и CLIC – који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.